Kada sam se ja malo smirio od smejanja, odjednom je Daphnie počela da se smeje. Izgleda da je skontala šta je zapravo uradila. Odjednom je zastala i krenula da se smeje kao ludača na sred ulice. Ne znam šta se dešava, kroz osmeh izgovara. Ne kapiram kako sa tobom bilo koje doba dana u meni budi osećaj opijenosti. Malo se smirila, a zatim nastavila da hoda. Ne bi izdržala ni pet sekundi, a da se opet ne nasmeje. Gledajući nju kako se smeje kao ludača i ja sam počeo opet da se smejem. Hodali smo ulicom i smejali se kao dva debila. Duvao je vetar, te joj je kosu nosio u lice. Bila je sva čupava. Čupava. Bez trunke šminke na sebi. Luda. Nenormalna. Posebna. Baš takva je najlepša. Baš takvu je i volim. Moja čupava veštica.
Daphnie POV: Sve vreme dok smo koračali do moje kuće smo pričali i smejali se. Kad smo stigli u moje dvorište, ućutali smo se. Stali smo ispred ulaznih vrata i gledali se.
-Pa... mogli bismo ovo da ponovimo.
-Kad?
-Kad god ti hoćeš. Za tebe sam uvek slobodan. *Stavila sam jednu ruku na njegov obraz i milovala ga. Mesečina je obasjavala njegovo lice i činila da mu oči sijaju još više. Približila sam mu se, a zatim spojila naše usne. Brzo sam ih odvojila.
- Vidimo se. *Rekla sam tiho, a zatim otvotila vrata i ušla u kuću. Zatvorila sam vrata za sobom, a zatim se naslonila na ista. Ugrizla sam se za donju usnu. Bože, šta ja to radim? Usne su se same izlile u osmeh od uha do uha. Vratila sam u realnost, a zatim tiho otišla do svoje sobe. Uzela sam telefon i pozvala Ronnie.
-Halo, Ronnie?
- Već si se vratila kući?
-Morala sam. Možeš li da dođeš do mene?
- Nešto se desilo? Šta ti je uradio? Nije te valjda silovao? *kaže zabrinuto i po malo besno.
-Nije, ne brini. Sve je u redu.
-Šta je onda bilo?
-Mnogo sam srećna i želim tu sreću da podelim sa svojom najboljom drugaricom, to je sve.
- U redu, dolazim.
- Znaš gde stoji ključ. I polako, molim te, tata spava, a Mike ne znam da li spava ili igra igrice.
- U redu, ne brini. Krećem odmah. *kaže, a zatim prekine poziv. Bacila sam telefon na krevet, a zatim jako zagrlila jastuk. Toliko sam srećna.
Ronnie POV: Izašla sam iz kuće, a zatim se uputila ka Daphnie. Vrlo brzo sam stigla. Za deset minuta sam se već našla ispred njene kuće. Znala sam gde stoji ključ, te sam ga uzela. Taman kad sam htela ključ da ubacim u ključaonicu, vrata se otvore, a sa druge strane vrata bio je...
YOU ARE READING
"Igra života"
RomanceSudbina je čudna stvar, zar ne? Nešto da kad najmanje očekujete, a onda oduzme. Nakon smrti voljene osobe, da li će Daphnie uspeti da pronađe ubicu? I verujete li u to da je svet mali? Nakon završenog fakulteta i specijalizacije neurologije, osoba k...
