"Igra života"

8. deo

Ronnie je zaćutala, a ja sam sela na svoju stolicu. Možda je i u pravu. Ali dobro zna da je ja neću slušati. Dobro zna da ću terati po svom, sve dok se ne uverim u suprotno. Dobro je znala da ne može protiv moje tvrdoglavosti. Tu moju manu nikako nije volela, ali je dobro znala da tu ništa ne može da promeni. Zato ju je prihvatila. Prihvatila ju je kao deo mene, kao jedan delić koji me čini celom. I na tome sam joj jako zahvalna! Prihvatila me je takvom kakva jesam i ni u jednom trenutku nije tražila da se menjam. lako sam često znala da joj se popnem na vrh glave svojom tvrdoglavošću, nikad nismo rušile prijateljstvo. Nikad nismo dozvoljavale da neka neslaganja i svađe sruše naše prijateljstvo. A znam da neće ni ovo neslaganje koje je probudio William. Mnoge misli su mi plovile glavom. Okrenula sam se ka Williamu i oštro ga pogledala. Osetila sam neku toplinu u obrazima kad sam shvatila da je on mene već gledao. Brzo sam skrenula pogled i uhvatila se za obraz.
-Ronnie, imam osećaj da gorim.
-Pa jesi malo crvena. -kaže, te prisloni dlan na moje čelo, a zatim i na obraze.
-I toplija si nego obično. Boli li te nešto?
-Da.
- Šta?
-Duša.
-Daj, Daphnie, ne zezaj se! Stvarno te pitam, jesi li dobro?
-Dok je neko u našem odeljenju, neće mi biti dobro.
-Da li ste to možda ti i i William imali onaj
poseban kontakt očima?
-Izgleda da da.
-Aaaa zato si ti tako pocrvenela! Izgleda da se stvarno rađaju neka osećanja prema njemu.
Ja:Sve što se prema njemu rađa jeste želja da ode iz ovog odeljenja, po mogućnosti i iz škole. Hmm... kad malo bolje razmislim, to uopšte nije loša ideja.
-Nećeš valjda nešto da mu namestiš kako bi on ispao kriv, a onda da ga izbace iz škole?
-Primamljiva ideja, ali ipak neka. Neću to da radim. Praviću se kao da ne postoji.
-Zato što ga voliš?
-Naravno da ne! Daleko bilo! Pomeri se s mesta!- kažem, a zatim malo pomerim stolicu u nazad.
William POV: Ubrzo je zvonilo za početak časa, te je došao profesor interne medicine. Kao i svaki novi profesor, prvo nam se predstavio, a zatim smo mi redom krenuli da se predstavljamo.Slušao sam pažljivo svakoga i pokušavao da upamtim što više imena. Sve više imena je bivalo izgovoreno, a meni je sve teže bilo da popamtim. Jedino ime koje sam bez ikakvih teškoća zapamtio je Daphnie. Ne znam zašto, ali njeno ime mi se urezalo u pamćenje.