Na šalteru gde sam ja trebala da idem nije bilo gužve. Bar za sad. Bila je tu samo jedna osoba. Idem dok se nije nakupilo ljudi. Nemam vremena da čekam ovde. Moram da idem u bolnicu kod Williama. Dok sam išla ka šalteru, polako sam otvorila fasciklu i još jednom proveravala da li su mi sva potrebna dokumenta tu. Odjednom, neko se zakuca u mene. Pala sam na zemlju, kao i moji papiri iz fascikle.
- Izvini puno, nisam namerno. *Bio je to dečko braon kose sa mladežom iznad usne. Čučnuo je pored mene, pokupio moja dokumenta u fascikli i pružio mi ruku da ustanem. Nekako nesigurno sam prihvatila njegovu ruku, te ustala sa zemlje.
-Izvini, nije mi bila namera da ovo uradim ovako lepoj devojci prvi dan.
-Nije ni meni bila namera da već na upisu upoznam ovakvog idiota.
-Dobro, u pravu si. Stvarno sam idiot.
-Da, ovog puta se slažemo.
-Inače, ja sam Peter Larson. Mogli bismo na kafu?
-Možda neki drugi put, Peter. *kažem samo da ga skinem s grbače.
-Zašto ne sada?
- Žurim.
- U redu, vidimo se onda. *Ništa nisam rekla, samo sam se zbunjeno okrenula i uputila se ka šalteru, gde sam i krenula.
-Dobar dan, Vaše ime?
- Daphnie Rice.
- Molim Vas, popunite ovo. *Dala mi je papir za upis da ga popunim i hemijsku. Vrlo brzo sam ga popunila i vratila ga. Unela je moje podatke u računar.
-Upisani ste. Želim Vam puno sreće.
-Hvala. Je l' to to?
-Da.
- U redu, doviđenja.
YOU ARE READING
"Igra života"
RomanceSudbina je čudna stvar, zar ne? Nešto da kad najmanje očekujete, a onda oduzme. Nakon smrti voljene osobe, da li će Daphnie uspeti da pronađe ubicu? I verujete li u to da je svet mali? Nakon završenog fakulteta i specijalizacije neurologije, osoba k...
