"Igra života"

76. deo

- Hoćeš da idemo da spavamo?
-Može. *Polako smo izašli iz prostorije u kojoj se nalazio klavir i vratili se u njegovu sobu. William mi je dao njegovu majicu i šorc da se presvučem.
-Williame, može pomoć? *Ustane sa kreveta i dođe do mene.
-Šta je bilo?
-Otkopčaj mi haljinu. *kažem, a zatim mu okrenem leđa kako bi mi otkopčao haljinu. To je i uradio. Međutim, nije se odmah odaljio od mene. Osetila sam kako je jagodice svojih prstiju prislonio na moju kičmu, a zatim je otisnuo jedan nežan poljubac na moje, sada golo rame. Neka neobična struja kao da mi je prošla kroz telo i učinila da se svaka dlaka na telu naježi. Čula sam da se nasmejao. Kao da je osetio šta sam ja osetila u tom trenutku. Odmakao se od mene i okrenuo mi leđa dok se presvučem. Majica veličine XL lebdela je pored mog tela. A i šorc mi je bio širok. Okrenula sam se ka njemu.
-Williame? *William se okrene ka meni i pogleda me upitno. Spustim pogled na šorc koji sam nosila.
-Ovo mi je široko. Pada mi.
-Znaš... *Uhvati vezice na mom šorcu i povuče me bliže sebi. Bili smo toliko blizu jedno drugom dok me je gledao pravo u oči. Ne sklanjajući pogled s mojih očiju vezao je vezice na šorcu.
- ... ove vezice se vežu. *Nastavi rečenicu koju je pre sekund započeo.
-Sada ne bi trebalo da pada. *kaže, a zatim spusti pogled na moje usne. Polako mi se približavao sve dok nije spojio naše usne u dug poljubac. Posle dva minuta, odvojila sam naše usne.
- Umorna sam. Želim da spavam.
-Kako ti kažeš, veštice. *kaže, a zatim legne na krevet. Rukom potapše mesto pored njega kao znak da tu legnem. Samo se nasmešim, a zatim legnem pored njega i okrenem mu leđa.
-Nećemo tako, veštice.
-Nego kako? *William ništa ne kaže, samo me obgrli rukom i nekako okrene ka njemu. Dok je moja glava bila na njegovim grudima, slušala sam otkucaje njegovog čistog srca. Rukom me je češkao po leđima.
-Zar nije lepše ovako?
-U pravu si.
-Mislim da si nešto zaboravila, veštice.