Daphnie POV:
-Daphnie, budi se! Škola!
-Raspust je. Pusti me da spavam, tata.- kažem pospanim glasom, ne otvarajući oči.
-Dušo, 1. septembar je.
-Koliko je sati? -Uzeo je moj telefon sa noćnog stočića, pogledao koliko je sati, a zatim ga vratio.
-Sedam sati je. -Čuvši to, raširila sam oči i odmah iskočila iz kreveta.
-Kasnim! Kasnim! Kasnim! -Vikala sam trčeći do ormara da nađem šta da obučem.
- Prvi dan, a već kasni. -Nisam se obazirala na njega, već sam tražila šta da obučem. Tata je izašao iz sobe. Izvukla sam iz ormara farmerke i majicu, te se presvukala. Čula sam kola koja sviraju ispred moje kuće. To mora da je Ronnie došla po mene, da zajedno idemo u školu njenim kolima. Pomerila sam zavesu, te pogledala kroz prozor. To zaista jeste bila ona. Ko zna koliko dugo me čeka? Požurila sam sa spremanjem, a zatim sa rančićem izašla iz svoje sobe. Dotrčala sam do trpezarije gde su sedeli tata i moj stariji brat Mike.
- Krava kasni već prvi dan.
Njanjanja! Umesto da me pitaš da me povezeš do škole, ti me zezaš.
YOU ARE READING
"Igra života"
רומנטיקהSudbina je čudna stvar, zar ne? Nešto da kad najmanje očekujete, a onda oduzme. Nakon smrti voljene osobe, da li će Daphnie uspeti da pronađe ubicu? I verujete li u to da je svet mali? Nakon završenog fakulteta i specijalizacije neurologije, osoba k...
