Krvne veze

3. deo - Porodica one koja se ubila

"Kords. Dobro obavljen posao, dođavola! Nisam očekivao...o Bože nabavio si je!"
Laboner samo što nije iskočio iz kože od sreće sada kada je u rukama držao komad nakita.
"Ona četvorica tupana su zatvorena, verovatno na ispitivanju, ali toliko sam srećan sada da mi svaka pomisao..."
Greg ga je bezizražajno posmatrao i pitao se kada će izaći iz ove rupe. Kada će ostati sam?
"Jesam li slobodan?"
"Treba da podneseš detaljan izveštaj o pljački i čoveku kome si je oteo."
Greg je stegao zube i taman hteo da se pobuni.
"Ali uradi to sutra. Zadovoljan sam, zaslužuješ malo odmora."
Greg je odmah izašao iz kancelarije sa mišlju o tome kako je čudno što mu je komad nakita tako bitan. Okrenuo se samo da bi posmatrao dvokrilna bela vrata s urezanim inicijalima Labonerovog imena. Setio se prvog puta kada je došao ovde.

'Samo uđeš unutra i predstaviš se. Ne moraš da kažeš ništa više, ja sam ovde.'
Setio se njenih reči.
'Hoćeš li ući sa mnom?'
Plačnim glasom je upitao. Bela vrata su ga plašila, a ona ga je pogledala direktno u oči i sve što je osetio bilo je poverenje.
'Ne mogu unutra. Ali čekaću te ispred, baš ovde. Nemoj da se plašiš.'
'Budi ovde.'
Ali više nije ovde.

Greg otvara vrata napuštenog magacina koji su Dilan i ostali koristili da pijanče. Svuda su prazne flaše piva, viskija...razbijene su. Staklo je svuda po improvizovanim krevetima i jastucima pa čak ima i krvi i to ga izluđuje.
"Ne. Ne, ne, ne!"
Šutira smrdljivu fotelju u kojoj su sakrivali džoint i kokain koji su uspeli da nabave. Dohvatio je komodu koju su dovukli ko zna odakle i oborio je. Zadovoljan zbog zvuka stakla koji se lomi okrenuo se ka prozorima.

Bejzbol palica, krvava, stoji kod napuklog prozora i sve o čemu Greg može da misli je nasilje. Bilo kakvo, samo da je nasilje. Jedan prozor, drugi, treći, četvrti... Sve staklo koje je moglo da pukne pružalo mu je ogromnu satisfakciju i kada više nije bilo ništa da se razbije ostao je alkohol. Jeftin viski bi poslužio, moglo je da ga zadovolji. Nije ga čak bilo briga za to što su u ormarić s pićem zavukle glavu one morončine i najverovatnije žvalavile svaku flašu. Ako se napije neće moći da razmišlja i samo to je bitno.

Sa druge strane zakona, baš u pritvoru vodila se žestoka rasprava između tima.
"Da nisi povikao da uđemo ne bi nas uhvatili!"
"Da, bilo je kasno kada se alarm oglasio!"
"Sve si upropastio!"
Henk, Razor i Dilan su urlali na Ovena koji je podigao ruke kao da se brani.
"Preterujete! Niste morali da pođete sa mnom! Priznajte da ste to uradili samo zato što niste hteli da pokupim svu slavu."
Slava...smešno, mislio je Oven. Svakako će svo četvoro trunuti u ćeliji dok se šef ne smiluje da ih izbavi. A pošto nisu uspeli to se neće skoro desiti.

"Jedino zbog čega žalim je to što nisu uhvatili onog mamlaza."
Rekao je Henk udarajući pesnicom o šaku.
"Da...ako smo mi ovde zašto bi on bio na slobodi."
"Ej! Čuvaru!"
Drao se Dilan stežući rešetke. Momci su u pravu. Taj smrdljivi klinac ima da im plati.
"Smirite se!"
"Imamo informacije za inspektora. Ali pričaćemo samo s njim!"
Policajac-početnik se namrštio ali je klimnuo glavom i krenuo da pozove nadređenog. Inspektor Rajan Fitzpatrik se neće oduševiti time što ga lopovi izvlače iz kreveta..

Sutradan su novine imale šokantan naslov.

Ukradena Crvenokosina narukvica! Mafijaški pokret se urotio protiv grada!

Znači uspelo je. Pomislio je Sem i odmahnuo glavom. Mali jeste zli genije. Ispijao je svoju kafu kada se zvono začulo i ustao je da otvori odmahujući rukom ka Alisi koja je dolazila iz kuhinje.
"Ja ću. I tako krećem ranije u firmu po dokumenta."
Ali prizor pred vratima ga je iznenadio. Dvoje policajaca, jedan stariji i jedan mlađi, stajali su pred vratima. Sem je prepoznao inspektora Rajana koji je često pokrivao mafijaške radnje.

"Inspektore?"
"Ugodan dan Seme. Ovo je policajac Redžinald Morin. Ovde smo po jednom osetljivom pitanju. Možemo li da uđemo?"
Sem ih je pustio unutra i pokazao rukom ka stepenicama gde su se obojica odmah uputili.
Alisa i Natali su ih videle sa dovratka trpezarije a Sem je odmahnuo glavom.
"Šta se dešava Alisa?"
"Nisam sigurna. Ne uzbuđuj se, sigurna sam..."
"Nikada nam nisu došli na noge."
Natali se namrštila.
"Znam."

"Uđite."
Rekao je Sem nakon otključavanja brave.
"Da li često zaključavate kancelariju?"
Pitao je Redžinald dok se smeštao u jednu smešno udobnu fotelju. Nije bilo mnogo šta da se razgleda ovde. Sto i ormar od hrastovine, oboje pretrpani papirima i fasciklama. Pokretna crna fotelja s visokim naslonom u koju se Sem smestio i...neobično velik portret u zlatnom ramu. Žena crvenkasto smeđe kose i očiju koje su se presijavale čak i na portretu. Sinulo mu je.
"Margo Kords. Žena koja se ovde zapalila. Jezivo je to što i dalje živite ovde."
Morin se trgao kada je nadređeni namerno nagazio svojom nogom njegovu.

"Izvinjavam se. Često razmišljam naglas."
Semu je lice otvrdlo. Čak i posle toliko godina mu je bilo teško da čuje te reči.
"Oprosti mu, Seme. Tek je prebačen u naše odeljenje, nisam još imao prilike da..."
"Rajane! Nemam više strpljenja."
Rajanu se oko trglo od Semove neljubaznosti, ali i zbog glupavog Morina koji nije znao da drži jezik za zubima. Opet, strah mu je prošao kroz kičmu kada se setio velike napojnice koju je dobio od Seta Roka za prikrivanje masakriranih tela na deponiji. Margo Kords je bila tamo, pomislio je. Gadna osoba za kačiti se. A čovek naspram njega je bio njen sin. Rastao je s njom, učila ga je onome što zna. Postao je ono što je ona bila. I Rajan ne želi da zna koliko bi on mogao surov da bude.

"Greg Kords je jedan od traženih lopova zbog krađe dijamantske narukvice. Četiri momka koja smo zatvorili su propevali. Pokušaću da zataškam slučaj, ali za sada je Greg jedan od traženih. Moraćemo da ga privedemo zbog..."
Sem je podigao dlan i Rajan je ućutao.
"Da li je viđen na nekoj od kamera?"
"Ne, zapravo svi snimci od prethodne noći su obrisani..."
"Jesu li njegovi otisci pronađeni na nekim komadima nakita?"
"Ne, samo što..."
"Onda mislim da nemaš razloga da kreneš na mog brata."

Sem je hladno i smireno posmatrao inspektora, a Morin nije mogao da poveruje da se u Rajanovim očima odražava strah. On se ničega nije plašio. Uvek je on bio taj koji plaši svoje kolege. Učio ih da nema straha ni od čega osim od Boga, da je pravda najbitnija.. A opet, očigledno je da je čovek naspram njega sa pogrešne strane zakona. Zašto je inspektor došao da popriča s njim? Trebalo bi da već sad izdaje poternicu. Ali nije mogao da krivi Fitzpartika kad je i njega samog podilazila jeza od ovog čoveka.

"Izvini na smetnji Seme."
"Inspektore..."
Počeo je Morin.
"Začepi i izlazi."
Pokunjeno je izašao za inspektorom. Čuo je ponovno okretanje ključa u bravi.
"Kod kuće sam!"
Glas je viknuo i ulazna vrata su se zalupila. Mladić je bio prilično srećan kada je ušao i čim se inspektor ukočio kada je sišao Redžinald je podigao pogled. Dečko kovrdžave kose, prekriven krvlju je prošao pored njih. Inspektor nije ni trepnuo, ali policajac Morin nije mogao da se zaustavi.

"Šta se desilo? Jeste li povređeni?"
Greg kao da je tek tad primetio prisustvo policajaca i nasmešio se slatko.
"Ne uopšte. Malo sam se zaneo s palicom za bejzbol."
Nacerio se kada su oba policajca prebledela.
"Niko nije povređen..zar ne Greg?"
Sem je sevnuo očima ka njemu i Greg je shvatio da su došli zbog narukvice. Osmeh mu je spao i okrenuo se ka policajcima s istom hladnoćom. Oči bi mogle da upale paklenu vatru i pretvore je u led, mislio je Fitzpatrik i molio Boga da policajac umukne.
"Naravno da ne, inspektore. Imao sam duel sa prozorom."
"Morin, krećemo."
"Ako smem da pitam...zašto?"
Greg mu se uneo u lice i samo ih je razdaljina šake delila. I Sem i inspektor su se molili da Greg ne udari Morina.
"Nisu mi se sviđali. Bili su, znate, stari."
"Razumem. Izvinite na uznemiravanju."
Greg je ponovo nabacio svoj topli osmeh i odaljio se za dva koraka pogledom prateći kako policija odlazi i Sem zatvara vrata za njima.
Tek tada je Greg primetio da ga sestre gledaju s dovratka trpezarije. I bio je svestan da su videle njegov pogled.