Krvne veze

62. deo - Prikrivena privrženost

"Kada si stigla?"
Upitao je Greg sa dovratka baš na vreme jer je Margo htela da saspe Arabeli u lice sve uvrede koje je čula od ukućana. Čak i onu Lukasovu italijansku koju je uvežbavala celo popodne iako nije imala pojma šta znači.
"Pre nekih pet minuta. Imaš lep dom. Finu sestru, šarmatnog brata. Temperametnu devojčicu."
Margo je izmarširala iz sobe pre nego što je čula komentar o sebi. Greg se smestio pored Arabele.
"Nisam je video ovako ljutu nijednom. Zapravo se veoma slabo poznajemo. Šta si joj rekla?"
Devojka sleže ramenima.
"Samo da ne volim pse."
Greg prevrće očima, a onda baca pogled ka kuhinji.
"Da li ti se pije ta kafa?"
Arabela nestašno izvija kut usne u stranu.
"Imaš li pivo?"

"Nepristojno je prema tvojima... Trebala sam bar kafu da popijem."
Arabela govori neuverljivo dok leži na Gregovom krevetu i naginje flašu puštajući da tečnost teče niz njeno grlo i prosipa po posteljini. Greg se smeje, pa i nju tera na smeh. Sedi na stolici za radnim stolom. U sobi je mrkli mrak jer nijednom od njih dvoje nije palo na pamet da upale svetlo.
"Da me nije iznervirala ona prevrtljivica i dalje bih pio s tobom u baru."
"Zašto si zapravo poludeo? Sumnjam da je malo prosutog pića razlog."
Devojka se izdigla na laktove i posmatrala Grega radoznalim očima.
"Persefona je došla do mog brata. Ostaće invalid čitavog života."
Arabela je nagnula glavu na stranu i Greg je pokušao da objasni.
"Nisam se šalio kada sam rekao da mi je ubila devojku. Zapravo je krenula na čitavu moju porodicu."

Arabela odmahuje glavom u pokušaju da se tako otrezni pa ustaje sa kreveta i blago posrće. Greg se smeje pa uzima od nje flašu.
"Znam da se nisi šalio. Njeno ime je bilo ispisano ljudskim telima po Vegasu."
"Mislila si da je jedna od žrtava iskorišćenih za ime? Nije."
Greg naginje flašu piva i ispija sve iz iste pa je spušta na pod.
"Ali bila je žrtva. Bila je...dobra."
Skoro da su mu te reči zvučale strano kada ih je izgovorio. Arabela se zanela dok je stigla do Grega, ali mu je, na njegovo iznenađenje, stavila šake na kolena i zagledala mu se u oči. Skoro da nosevima mogu da se dodirnu.
"O kojoj dobroti pričaš? Juriš čudovište, na vratima ti stoje čuvari. Proverili su me od glave do pete dva puta i tek onda pustipi da uđem. Jesam pijana, ali ne toliko da ne mogu da zaključim da ste mafijaši svi do jednog u kući."
Greg je stisnuo zube pa uhvatio Arabelu za ruke, međutim zarila mu je nokte u butine i nije htela da se odmakne.
"Jedino nevino biće ovde je Margo. Ova dobrota će je upropastiti, ako već i nije."
Sada ju je već odgurnuo od sebe i ustao. Prešla je rukom preko kose pa pokazala rukom na vrata.
"Nikada nisak rekao da je iko od nas dobar, ali Bog mi je svedok...neću dozvoliti da se nešto desi Margo."
"Otići ću."
Arabela otresito kaže.
"To bi bilo najbolje."
Greg odgovara, ali na krevetu je sada još jedna osoba. Ona koju nije želeo da vidi.

"U pravu je. Tvoja sestričina će pre ili kasnije početi da se pita kada planirate da odustanete od ovog života."
Margo je prekrstila ruke. Njena smeđe crvena kosa je delovala tamno u ovom mraku.
"Baš kao ti nekad."
"Prekini da pričaš."
"Šta misliš da li će završiti kao ti?"
Greg je rukama prekrio uši.
"Ne želim da te slusam sada."
Greg je protrljao slepoočnice i gledao direktno u figuru na krevetu čekajući da njegova podsvest odluči da prestane da ga obmanjuje.
"Da moli za pažnju kada prestanete da je primećujete? Da moli da odete odavde? Da jednom ode sa Rubi na teren i pogine tamo?"
Greg se okrenuo, zgrabio stolicu i bacio je na krevet kako bi oterao Margo. Stolica je udarila u zid i ostavila tragove na istom. Kada se okeenuo ka vratima svoje sobe video je Arabelu kako širom otvorenih očiju bulji u njega sa dovratka.

"Čula sam buku."
Rekla je promuklo. Greg joj je klimnuo glavom i okrenuo se. Stavio je obe ruke iza glave.
"Meni se to često dešava."
Rekla je bez želje da mu priđe ili da ode.
"Glasovi me proganjaju kada najmanje očekujem."
"Mora da ti pivo udara u glavu više od onog viskija Kod Persefone."
Greg se nasmešio kada se okrenuo ka njoj i Arabela mu je uzvratila osmeh.
"Žao mi je. Nisam imala prava da se mešam u porodične stvari."
Zakoračila je ka njemu. Greg ništa nije rekao kada je upalila svetlo.
"Htela sam da te pitam za tetovaže...pre nego što je iskrsao ovaj razgovor."
Arabela je krenula ka njemu s druge strane kako bi bolje osmotrila njegova leđa koja je pre samo sat vremena videla gola u pabu. Lice koje gori unutar kuće koja više liči na zatvor. Nije uspela ni da dodirne rub njegove majice pre nego što je oštro udahnuo.
"O njima takođe ne bih pričao. Arabela zaista je vreme da odeš."
Kao da je tek sad shvatila šta radi, napravila je korak unazad pa opet krenula ka vratima.
"Da, tako je. Hoćeš li mi pozvati taksi?"
Klimnuo je glavom pa krenuo za njom da je isprati do prizemlja.

Kada je zatvorio ulazna vrata Margo ga je čekala na stepeništu sa Pančom u rukama.
"Nemoj mi reći da ti se od svih devojaka baš ona sviđa."
Optužujuće je počela.
"Nemoj mi reći da se i ti interesuješ za moj ljubavni život."
"Ne dopada mi se ona."
"Šteta. Baš sam razmišljao da je oženim."
Margo mu se isplazila.
"Ne voli pse. Nije baš društvena. Alisa se iznervirala toliko da je uništila Lukasov sako kafom koja je bila njoj namenjena."
Greg se zagrcnuo smehom, međutim Margo je nastavila.
"I čudno hoda takođe. Mislim da ima dve leve noge."

Margo ga je pratila sve do kuhinje, govorila mu zbog čega joj se ne dopada Arabela. Alisa se mrštila na kauču i posmatrala ga besno kada je prošao, čak nije prigovorila Margo jer vređa njegovu gošću što je značilo da je veoma iznervirana.
"Zašto se toliko nerviraš? Videla si je na samo par minuta."
"Daj da vidim tvoje tetovaže, ja čujem glasove, mešam se u porodične stvari..."
Greg iznenađeno gleda u Margo dok ona pravi grimase.
"Prisluškivala si?"
"Vrata su bila odškrinuta, a ako su vrata odškrinuta ne računaju se ni prisluškivanje ni virenje tako da nisam."
Greg baca krpu na devojčicinu glavu nqkon tih reči i ona je odmah skida s lica. Mrgodi se.
"To si upravo izmislila."
"Izmislila, ne izmislila, tako je kako je."
Greg je suzdržao smeh.
"U redu je. Neće više dolaziti."
Obavestio ju je kada je pružila ruku ka sendviču koji je napravio sebi, pa je nežno pecnuo po šaci.
"Idi smaraj malo Alisu. Siguran sam da imate mnogo uvreda da razmenite o Arabeli."
Margo je čkiljeći otišla uz gunđanje.
"Kakvo je to ime uopšte...?"

Arabela je za to vreme izašla iz taksija i normalnim hodom krenula ka baru. Reči koje joj je Greg uputio pre nego što je zatvorio ulazna vrata joj nisu izlazile iz glave.
'Nemoj da dolaziš ponovo ovamo Arabela. Nikada više. Jedna osoba je stradala samo zato što je prkosila Persefoni. Nikada sebi neću oprostiti ako dođe do tebe.'
"Čista votka."
Naručila je Arabela čim je sela za šank. Ignorisala je pikado tablu. Ne bi mogla sebi da oprosti ako u pijanom stanju ne bi pogodila centar mete, a bojqlq se da je previše slaba da čak i podigne ruku.
"Ovaj put ne želiš viski?"
Arabela je pogledala barmena kao da ne govori njen jezik pq se ova nakašljala i dodala joj celu bocu votke.

Sutradan je Lukas odlučio da poseti Sema u fabrici, a da pritom i obavesti Labonera o napretku njegove grane posla. Obukao je sako koji je jedva oprao, a i osušio. Proveo je celu noć peglajući isti jer je hteo da izgleda lepo, uredno za sastanak sa šefom. Zalizao je kosu skupim gelom, ušao u hodnik... Margo je sve posmatrala sa stepenica, sakrivena iza Alisine velike biljke. Lukas je podigao jezike svoje kožne cipele i gurnuo levu nogu u istu pa naišao na neprijatno iznenađenje. Čim je izvukao nogu čarapa mu je bila obavijena psećim izmetom.
"GREG!!!"
Besno je povikao i pogledao u sprat, a Margo je rukom prekrila usta kako ne bi umrla od smeha. Lice mu je crveno kao bulka i on nikada ne gubi prisebnost za razliku od svakog člana porodice. Pravo je olakšanje znati da i on može da se iznervira. Na njenu žalost Alisa i Greg su izleteli iz svojih soba i sjurili se niz stepenice, a za njima i Margo.
"Znao sam da neću moći da se naspavam čim sam čuo da ti dolaziš."
Optužujuće je pokazao prstom u plavokosog muškarca pa video smrdljivu masu na njegovoj nozi. Uši su mu crvene i Greg je mislio da će početi da se puše koliko se razbesneo.
"Greg nisi valjda?"
Alisa je namršteno posmatrala brata.
"Koliko imaš godina?! Pet?!"
Lukas je povikao i automatski su se svo troje okrenuli ka maloj devojčici koja je, kada je primetila njihove poglede, izvila usta u najlažniji kez ikada viđen. Greg joj je namignuo krišom.

"Ne mogu ovo da svalim na Margo."
Rekao je.
"Čekao sam na ovo još otkako si pobegao na drugi kontinent."
Greg je usnama oblikovao reči 'dobro obavljeno' kada su stigli do kraja stepeništa. Lukas koji je uvek bio lepo vaspitan nije prestajao da psuje ni pola sata kasnije, a Greg je nastavio da spava kao da se ništa nije desilo.