Krvne veze

42. deo - Uhoda

Nije prošlo ni tri nedelje od Blejzove zasede, a već je cela firma čokolade čula da postoji mogućnost raspuštanja svih zaposlenih. Naravno, niko nije ni smeo da razmišlja o napuštanju Labonera dok se raspad zaista ne desi. Sa druge strane, on je pomoć potražio na totalno dtugom mestu.
"Dovedite je ovamo. Obuka je završena, neka se vrati ovamo. Potrebna mi je ovde."
Laboner je izgovorio tri rečenice i tako obezbedio dolazak Rubi Laboner. Njegova unuka će konačno dobiti pravi uvid u posao koji će jednog dana voditi. Do sada je dobio tri pretnje. Dve od tri uključuju njegovu ćerku i unuku, a treća je namenjena njegovoj organizaciji. Ako nameravaju da mu zbrišu potomke moraće da se bore protiv cele firme i moraće da pobede. Port Laboner neće nastaviti da se krije. Vreme je da pusti uhode i lovce u akciju.

Dugo je posmatrao sliku Margo Kords na njenom dosijeu pre nego što je shvatio da već ima dobru zamenu za nju.
"Kords!"
Sem je ušao nakon nekoliko trenutaka kroz bela vrata.
"Zašto se ne bi pobrinuo da Alisa Kords stigne ovamo što je pre moguće?"
Istina, postavio mu je pitanje, ali je to zvučalo više kao naređenje. Vraća se na staro, pomislio je Sem i odsečno klimnuo glavom pre nego što je izašao da obavi telefonski poziv.

U životu Porta Labonera je još od malena postojao samo opstanak. Odrastao je u dobrom domu farmera i živeo na farmi dobrih dvadeset godina. Voleo je da radi sa životinjama, voleo je farmu i voleo je svaki posao koji je mogao da obavi. Ono što nije razumeo bilo je to što njegovi roditelji nikada nisu hteli da budu farmeri. U Montani je glavni kauboj bio Džerod Meredit. Stari čovek grubih crta lica i nepokolebljivog pogleda. Vladao je Montanom kao da je cela njegova. Uz sebe je imao šerifa i brda advokata i niko mu nije mogao ništa. Onaj ko bi mu se zamerio završio je sa ozbiljnim ranama, usmrćen ili iskrvario na smrt u polju.

Roditelji Porta Labonera su zakasnili sa plaćanjem profita više puta i svaki put bi kaznu drugačije plaćali za to. Džerod je lično došao na ranč Labonerovih i lično usmrtio Portovog oca čim je otvorio vrata. Hteo je da ostavi ženu i ubije sina, međutim majka se bacila ispred sina i završila s metkom u lobanji. Jedino što je Meredit izgovorio bilo je 'O pa dobro...možeš da ostaneš' direktno gledajući momka u oči. Dvadesetogodišnji Port je ćutao tačno tri godine, pet meseci i trinaest dana. Nastavljao je da se ponaša kao i uvek, skupljao je novac i nagovarao sve više ljudi da treba da svrgnu tiranina sa njegovog cenjenog prestola i konačno budu slobodni.

Više od četiri hiljade odraslih građana je upalo na ranč Meredit i izrešetalo sve prozore. Koliko god da je bio zaštićen, umro je pre nego što su stigli da mu se osvete, ali te noći je Port dobio zasluženu nadoknadu. Shvatio je koliko moć ljudi može da osnaži i shvatio je da mora biti sličan Mereditu...samo sa stalnim oprezom. Pukim trudom i hladnokrvnošću je osnovao veliku imperiju na telima pokojnika. Da vas danas pitaju za dvadesetogodišnjeg dečka koji je Montanu oslobodio tiranina Meredita rekli bi vam da je oduzeo sebi život nakon što je presudio ubici svojih roditelja.

Port Laboner se mršti na Margoin dosije i primećuje kako većina njenih izveštaja nedostaje. Taman kada se spremao da podigne fabriku na noge kucanje na vratima se pretvorilo u lupanje.
"Uđi!"
Alisa Kords je ušla hladnog stava ali otrovnih očiju i stisnutih usana. Laboner joj je pokazao na jednu od dve udobne stolice naspram sebe i ona je sela ne spuštajući pogled s njega.
"Alisa moram da ti priznam da nisam bio ovoliko zabrinut još otkako sam podigao svoju imperiju. ."
Alisa je pomerila glavu ulevo i u sebi mislila kako je starkelja potpuno poludeo, ali on je odmah nastavio.

"Posedujem brojne grane i još više ljudi koji rade na njima. Već znaš za moje lične lovce, za plaćene ubice kojima ne dajem poverljive informacije, za trik-lopove, medicinske sestre i hemičare... Naravno, većina misli da su moji lični lovci ljudi kojima posvećujem najviše pažnje, ali samo moje uhode znaju da postoji grana uhoda."
Laboner se nasmešio, pa se potpuno uozbiljio i nemarno spustio kovertu s Margoinim imenom na sto. Videvši njen rukopis i pritom da je koverta prazna pomislila je da pale važne sadržaje i najednom joj se nož u srcu okrenuo.

"Uhode puštam samo kada treba nešto da istraže, što znači da je trenutno hitno. Vidiš Alisa, ne verujem ljudima što je najveći razlog što sam tu gde jesam, ali uhode su za mene veoma dragocene. Poverio bih im svoj život. Ima ih samo tri. Naravno, osim ako..."
Laboner je otvorio petu fioku i izvukao zlatni privezak u obliku znaka pitanja te ga stavio pred Alisu.
"Kako bi ti se svidelo da budeš četvrta?"