Krvne veze

91. deo - Samo razgovor

Poruku sam dobio pre dvadeset minuta, ali kada stignem do fabrike Crvena je uveliko nervozna dok me Arabela posmatra s izvijenom usnom. Primetila me je pre nego što sam ja nju ugledao i to me raduje toliko da želim da je privučem sebi čim im priđem, ali ne radim to jer smo okruženi lovcima.
"Šta se dešava Crvena?"
"Jesi li uopšte pročitao poruke koje sam ti poslala?"
Brecne se na mene. Prekrstila je ruke ispod grudi i napeto gleda u velika bela izrezbarena vrata. Slova PL, jedno na levom, a drugo na desnom krilu su mi bila samo jednom ovako strašna: onda kada smo dobili zaštitu. Nikada se nije više lovaca motalo po poslednjem spratu, ali opet mislim da nisam skoro često bio tamo. Izgleda kao da nas ignorišu, mada svo troje vidimo poglede koje nam upućuju.

"Je li se nešto desilo danas?"
"Kampovanje. Bilo nam je lepo sve dok nismo morale ovamo da dođemo."
Neodobravanje koje Arabela izrazi me iznenadi. Gleda u svoje nokte kao da vidi nešto previše zanimljivo. Želim te njene nokte zarivene u svojim leđima.

Ta misao me trgne isto koliko i vrata koja se zatvore za Kastelom. Dođavola, nije trenutak da razmišljam o tome. Lovac klimne glavom Arabeli pre nego što se obrati Rubi. Talas krivice me oblije istog momenta kada vidim kako se njegove usne krive isto kao Rubine kada je iznervirana. Nerviram se što to nisam ranije primetio. Pitam se da li ona to primećuje dok ga gleda. Mene nije ni udostojio pogleda. Podozrevam da je i dalje ljut jer sam zbrisao danas...

"Gazda je slobodan."
Arabela ne časi ni časa već kreće ka vratima. Greg načini korak unapred.
"Ulazim s njom."
Kastel mu je preprečio put pre nego što je stigao da potrči za Arabelom.
"Nije te niko zvao."
Mentor ga je hladno obavestio.
"Ne mogu da je pustim samu."
Molio se da Kastel može da nazre očaj u njegovom glasu, ali se čovek nije pomerio. Ostao je bezizražajan.
"Ne možeš ni da uđeš tamo."
"Molim te."
Greg je ispratio Arabelinu figuru do vrata.
"Biće dobro."
Rubi mu je dodirnula mišicu jednom rukom, a drugom se uhvatila za stomak. Greg ju je instinktivno pridržao iako je znao da je rana zarasla.
"Jesi li dobro?"
Crvenokosa je klimnula u sebi proklinjući trenutak kad je pristala da ide na kampovanje. Rana ju je zabolela od sećanja na Arabelina zapešća.

Bradati čovek s naočarama na vrhu nosa je potpisivao papire dok je tamnokosa devojka zatvarala vrata za sobom.
"Arabela Monkrestjen, zar ne?"
Nije sačekala da joj ponudi da sedne već je zauzela stolicu naspram njegovog stola s bezobraznim kezom na licu.
"Port Laboner, zar ne?"
Čovek ju je fiksirao pogledom ispod obrva, a ona se nije čak ni promeškoljila. Dobro, pomislio je, iznerviran tim odsustvom straha.
"Da li misliš da ti to što si drugarica moje unuke daje nekakav imunitet kod mene, gospođice Monkrestjen?"
Arabela je odmahnula rukom kao starom prijatelju.
"Zovi me Arabela. Ja ću tebe svakako zvati Port."
"Ne..."

Započeo je Laboner, ali ga je Arabela prekinula kao da ništa nije rekao.
"Nikada nisam upoznala nijednog svog dedu, tako da sebi dajem za pravo da prisvojim Rubinog. I da ti odgovorim na pitanje, nikada nisam očekivala ništa od Rubi. Zapravo mislim da bi joj koristilo društvo s obzirom na to da su joj prijatelji toliko dugo bili uskraćeni."
Laboner je ispustio frktaj smeha.
"Gospođice Monkrestjen..."
Opet ga je prekinula.
"Arabela. Molim te."
"Dobro onda."
Ljutito je odbrusio.
"Arabela, kako znaš da su joj prijatelji bili uskraćeni?"
Naslonio je glavu na šake čim je stavio laktove na sto. Devojka se nasmešila.

"Ima dvadeset godina, a jedina osoba s kojom ima kakav takav kontakt sam ja."
"A šta to nije u redu s tobom?"
Arabela je podigla obrvu."
"Osim toga što zna da se dopadam momku u kog je godinama zaljubljena?"
Laboner je otvorio usta da kaže nešto u Rubinu odbranu, pa ih zatvorio kada je shvatio svoju nameru. Pribrao se dok ga je posmatrala u iščekivanju odgovora i ponovo zaustio da nešto kaže, da je izvređa. Uz veliko iznenađenje je shvatio da nema šta da kaže.
"Pa ako je to sve... Vidimo se kasnije Porte."
Frknuo je pre nego što se nasmejao iz čistog divljenja. Ostavila ga je bez reči i nije tražila dopuštenje za odlazak. Uhvatio je sebe kako joj tapše sve dok nije zatvorila vrata za sobom pa besno svukao sve što mu se nalazilo na stolu. Nije planirao da ovaj razgovor svede na Rubi i nije saznao ono što je hteo. To zapravo više nije ni bitno jer devojka očigledno ima punu podršku njegove unuke i Grega Kordsa.

"Šta je rekao?"
Kastel je odšetao od njih čim ie čuo škljocanje brave. Bacio je pogled na starog Donalda pojavio iza ugla pomno ih posmatrajući. Prezrivo je odmerio Grega pre nego što je frknuo na Arabelu. Taj stari domar nikada nije mogao da podnese Margo Kords. Prisustvo njenog sina mu je došlo kao kamen u bubregu.
"Ništa što ću shvatiti ozbiljno."
Crvenokosa se umalo zagrcnula Arabelinim odsečnim odgovorom.
"Zašto te je onda pozvao?"
Greg je podigao obrvu. Kada ga nije zvao da mu da zadatak zvao ga je da ga izriba. Nije valjda pozvao Arabelu da bi...proćaskao? Ta reč nikako nije pristajala Rubinom dedi, zbog toga je odmah zaboravio na nju.

Crnokosa devojka je izgledala kao da razmišlja o pitanju par sekundi.
"Nije mi rekao."
"Nije?"
Ponovio je za njom kao da je nije razumeo.
"To sam rekla, da. Idemo li? Gladna sam."
Greg je provukao ruku kroz svoju smeđu kovrdžavu kosu i ukrstio pogled sa zbunjenom Rubi.
"Hoćeš li sa nama na kampovanje?"
Rubi je zastenjala kada je shvatila da ova želi da se vrati tamo gde su bile.
Greg je zbunjeno gledao u njih.
"Sada?"
Arabela je trepnula. Hoće li stalno tražiti potvrdu za ono što mu govorim, pomislila je pre nego što je odsečno odgovorila.
"Da."
Rubi je ispljunula psovku nakon što su počeli da se spuštaju niz stepenice.
"Dobro. Povedi stražare, ne idite same. Ja neću ići s vama. Imam posla."
"Pretpostavljam da si previše nežan za kampovanje."
Arabela se brecnula na njega.

Osećam kako mi se prijatno zadovoljstvo razliva u stomaku zbog njenog zadirkivanja. Osmeh mi je izbledeo sa lica kada sam se spustio dve stepenice niže i video kakav zaigran osmeh mi upućuje. Prokletstvo, to ne znači ništa. Prekorevam sebe dok hvatam korak s njom i naginjem joj se do uha.
"Jesi li razočarana?"
Okrenula je lice ka meni trepnuvši jednom.
"Bilo bi poželjno da mi posvetiš malo vremena. Mogli bismo da...razgovaramo."

Gotovo sam se sapleo o sopstvene noge dok sam gledao u te izvijene bezobrazne usne. Nisam je shvatio pogrešno. Rubi je uhvatila Arabelu za rame.
"Sačuvajte razmenu strasti za četiri zida. Umorna sam i želim da idem liftom."
Moja crnokosa veštica je klimnula pa se okrenula ka meni kada Rubi nije gledala. Pružila je palac i kažiprst do uha imitirajući telefonsku slušalicu i usnama oblikovala reči 'pozovi me' samo da bi posmatrala moj izraz lica. Kladim se da izgledam baš tupavo izbuljenih očiju i otvorenih usta. Osetio sam kako mi se toplina širi licem pa sam se okrenuo dok se lift zatvarao. Nisam ni znao da mogu da pocrvenim.

Kasnije te noći Afroamerikanac i devojka blede puti su stajali ispred bele table s crvenim končićima svuda na istoj.
"Napisao je Blejs."
Persefona se zasmejala zbog Gregovog groznog rukopisa.
"Ovo je besmisleno."
Persefona se zasmejala ispred table. Nož i snimak? A dala je toliko tragova i Laboneru i policiji...čak i njemu lično.
"Koliko me dugo traže?"
"Sedam i po godina."
"Trebalo bi da pokucam na vrata i kažem: 'Zdravo, ja sam Persefona. Otvorite ili ću vam srušiti kuću.' Možda će konačno shvatiti."
Blejz joj razbaruši kosu kao nekom detetu, ali se devojka ne trgne.
"Prestani."
Pokazao je glavom na tablu.
"Zvučiš kao taj mali."