Krvne veze

89. deo - Labonerov zahtev

Trideset dve godine ranije...
1991.

Prilazim kapiji dok zabrinuto zabacujem plavu kosu sa lica. Molim se da perika izdrži taj pokret.
"Popsi! Popsi!"
Stavljam ruke na kukove dopuštajući ranjivost sama sebi. Pratim rizični plan Seta Roka. Od svih situacija u kojima sam se našla ova je daleko najopasnija. Dva naoružana stražara širokih ramena stoje iza kapije visoke gotovo dva metra. Kapija je ukrašena šiljcima toliko upadljivim pod svetlošću meseca da deluju zloslutno. Trudim se da ignorišem sve što sam primetila u prve dve sekunde dozvoljavajući licu da odraži nevericu što vidim ljude u sred šume.
"Oh...nisam znala da nekog ima ovde. Hvala Gospodu da sam naletela na vas!"
Lice mi odražava najšarmantniji osmeh koji mogu da prizovem, ali mi očaj i dalje izbija iz očiju. Lica ovih ljudi ostaju nepokolebljiva. Već se nerviram, jedva dozvoljavam sebi da pomislim na Lemežerera i Roka u šumi. Znam da posmatraju. To što im ne verujem me samo dovodi u nepogodniju situaciju. Dozvoljavam sebi da samo jednom pomislimnna decu koja me čekaju kod kuće.

"Ja sam Šeron. Moj pas je otrčao napred. Jeste li ga videli? Pokušala sam da ga ispratim, ali teško je trčati u salonkama."
Time njihovu pažnju skrećem na svoje duge noge u uskim farmerkama, ali ne na dovoljno dugo da izmamim ostale stražare koji čekaju u senci.
"Nisam primetio nikakvu džuk...psa. Ti?"
Crnomanjast muškarac se obrati smeđokosom koji nemo odmahne glavom. Razočaran izraz mi preleti preko lica.
"Hvala vam svakako."
Na peti se okrećem u pravcu iz kog sam došla kad začujem oštar uzdah iza sebe.
Ne obazirem se kad začujem razgovor.

"Ko je to bio?"
"Dama traži psa."
Crnomanjasti odgovara.
"Pa jeste li ga videli?"
"Ne ali..."
Smeđokosi čovek započinje, mogu da čujem njegove usne kako pucaju dok simulira poljubac. Iako bi to trebalo da mi laska sve što želim je da mu zavrćem šiju kao muzičku kutiju.
"Gospođice!"
Treći stražar dolazi za mnom. Nisam daleko odmakla, ali se ipak okrećem sa nekom nadom praveći se da nisam ništa čula. Oči mu se šire u neverici kada me ugleda - mada me ne poznaje, ali i moje isto čine. Stražari su jednostavno obučeni, a on je u odelu. Ima veći značaj Kajlu Pereu, lideru Hidri.

"Momci su rekli da tražite psa..."
Njegov lak osmeh mi pošalje trnce opreza do mozga dok uzvraćam osmeh pun nade.
"Da? Videli ste ga? Zove se Popsi, crna pudlica..."
"Možda bih mogao da Vam pomognem ako biste mi rekli šta radite ovde."
Želi da me proveri. Kreće ka meni. Deli nas deset koraka koje on smanjuje na pet.
"Oh, ja sam na putu za Vegas. Sestra mi se udaje za stripera kog je tamo upoznala. Čudna priča sa srećnim krajem. Ovo će biti prvi put da ga vidim zapravo."
Smejem se srećno, a potom dopuštam da mi se tuga razlije licem.
"Popsi i ja smo zastali da obavi...da ide u toalet, a dok sam se okrenula on je otrčao ovamo i više ne mogu da ga pronađem!"

Stavljam šaku preko usta, lažne suze mi naviru i to je bilo dovoljno da mi priđe kako bi obavio ruke oko mene da me uteši ne bi li proverio da li imam neko oružje kod sebe.
"Siguran sam da možemo nešto da učinimo."
U njegovom glasu više nema podmuklosti, sad je samo čovek koji pokušava da izvuče korist od povređene žene.
"Tako ste ljubazni!"
Glas mi podrhtava dok pravim korak unazad. Pušta me iz zagrljaja. Oči su mu plave, duboke poput mora. Koža tamna i crna kosa svilenkasta na mesečini. Izražene visoke jagodice daju njegovom osmehu posebnu čar. Ne treba mi mnogo da shvatim da je ovo Pereov ljubavnik.

Set Rok nimalo nije bio srećan zbog tog prisnog zagrljaja. To mu se ogledalo u očima, ukrštenim obrvama i u načinu na koji je stiskao baterijsku lampu.
"Sad?"
Sajrus Lemežerer se iznenadio zbog iznenadne navale besa koju je osetio posmatrajući Seta kako proždire Margo pogledom. Ono što sledi će biti utoliko bolje po njega. Prosuće mu utrobu i produžiti taj njegov ožiljak na licu kojim se toliko ponosi. Strpljenja, pomislio je, treba mu strpljenja. Za pola sata Set Rok će biti mrtav, optužen za propast cele misije, a on će biti daleko od svega ovoga s Margo.
"Čemu se ti keziš bedniče?"
Sajrus se štrecnuo shvativši da je Rok primetio njegov osmeh. Uzbuđenje su zamenili bes i napetost. Napravio je grešku. Primećen je.
"Radujem se masakru."
Odvratio je jedva čujno zbog čega se Set zaledio. Predosetio je Sajrusovu promenu raspoloženja i obuzela ga je jeza, jača nego ikad do tad.

Nije prošlo ni dvadeset minuta otkako je mladić izašao da pomogne Margo, a stražari su krenuli da vide šta se dešava i zašto se jedan od njihovih ljudi ne vraća. Imali su tu nesreću da pronađu čoveka presečenog grkljana nemarno ostavljenog pored puta.

"Koliko ih je?"
Set je upitao ženu u uskim farmerkama i vrtoglavo visokim štiklama. Cipele i majica su joj uprljani krvlju, a kosa oslobođena perike. Ožiljak na licu mu se zategao dok je fiksirao mrlju krvi na njenom obrazu, boreći se svom snagom da ne pređe prstom preko istog - kao da bi mu Margo to dozvolila.
"Šestorica, ako izuzmemo ovo dvoje s kapije četvorica. Kriju se i dobro su naoružani."
Držala je u ruci četiri pištolja i pružila ih Setu. Sajrusa nije udostojila pogleda, zbog čega mu se ugao usana trznuo uvis.
"Jesi li povređena?"
Margo se nacerila, a Setu je sva krv prokuljala zbog toga. Nije znao da li od besa ili želje.
"Brineš li?"
Ostavivši je bez odgovora krenuo je prvi usput razmišljajući kako da Margo stavi do znanja da nešto nije u redu sa Sajrusom.

Sadašnjost...

Port Laboner je pocepao toliko papira da se preznojio. Lupio je rukom o sto iz čistog besa.
"Zadaci koje sam navodno pečatirao nikada nisam zadao nikome, previše osoba mi nedostaje u organizaciji i imam ugovore za osobe koje nikada nisam zaposlio, a jedine dve osobe koje mogu da mi rasvetle slučaj su mrtve! "
I sad razgovaram sam sa sobom, pomislio je sedokosi čovek. Skinuo je naočare i protrljao koren nosa pre nego što je povikao Edmundsa, lovca koji je danas dežurao ispred njegovih vrata.
"Gde mi je unuka? Gde je Rubi?"
"Pozvala je Aliju, Rena i Čaka. Otišla je sa devojkom, koju zove Arabela, na kampovanje."
Stisnuo je usne.
"Jeste li pronašli nešto novo o njoj?"
"Ništa više od onoga što sam Vam rekao, gospodine."

I sa tim moram da se bavim, pomislio je Port, pa se zavalio u fotelju nakon što je otpustuo Edmundsa. Nije ga mnogo interesovalo to što Greg sklapa kratkotrajna prijateljstva, međutim on je doveo do propasti dvoje njegovih lovaca koji su pružali podršku Margaret Mičel. Istina bili su početnici, ali mogli su da budu uspešni. Nadao se da neće morati još dugo da troši svoje ljude na Arabelu Monkrestjen. Otvorio je drugu fioku stola da pogleda nešto što je pronašao o njoj. Jedan jedini list koji dokazuje njeno postojanje.

Ime: Arabela Monkrestjen
Datum rođenja: 31.10.1998.
Mesto rođenja: Dalton, Džordžija
Jedinstveni matični broj: 311099876748
Datum izrade: 1.11.1998.
Devojačko ime majke: Rijanon Monkrestjen
Ime oca: Sajmon Lester

Port Laboner je od početka svoje mafijaške karijere bio sklon sumnjama i imao je dosta razloga za to. O Arabeli Monkrestjen nema ništa što bi je načinilo sumnjivom, a to mu je bilo najsumnjivije od svega. Prvo i jedino što mu je privuklo pažnju je to da devojka nosi majčino prezime. Zašto ako ju je otac priznao?
"Edmundse!"
Čovek obrijane glave i smeđih očiju je otvorio bela dvokrilna vrata. Po načinu a koji ga je nadređeni gledao, Edmunds je znao da će morati da pozove drugog lovca da stražari.
"Želim da upoznam tu Arabelu Monkrestjen."