Krvne veze

25. deo - Opraštanje

Bez oklevanja. Ubio bih za nju bez oklevanja iako me je ostavila. Odgovorio sam bez oklevanja. Nisam se trgnuo na pomen njenog imena ali i dalje oklevam da ga izgovorim. Plaši me šta bi moglo da se desi ako ga izgovorim. Da li će se demoni vratiti da me proganjaju?

Razmišljam o tome dok otvaram ormar sa starim igračkama. Tražio sam da zadržim izgorelog zeca s jednim okom i pola uha kada je kuća izgorela. Kada je ona izgorela. Veoma malo je ostalo od kuće kada su vatrogasci stigli. Ono što smo uspeli da spasimo nije stalo ni u jednu kutiju za cipele. I voleo sam što je tako. Nije ostala nijedna uspomena osim ovih zidova...

Stiskam zeca očekujući da se spljošti pod pritiskom, a kad se to desi sećam se i onoga što sam rekao Semu kada mi ga je doneo.
'On možda nema dušu, ali to je samo podsetnik da je ipak ni ona nije imala.'
Koliko bih voleo da nisi imala srca da to uradiš. Možda ne bismo bili u ovakvom rasulu da si ovde.
Vraćam plišanu igračku nazad u fioku pa spremno uzimam kofer.

"Mogla sam ja da odem."
Alisa me spopadne u dnevnom boravku.
"I dalje mogu. Možeš da se vratiš kući i ostaneš s Natali dok..."
Stavljam ruku na Alisin obraz svestan koliko je to nežan gest od nje.
"Biću dobro. Pisaću vam bar jednom nedeljno. Čuvaj mi sestru i sestričinu."
Ljubim je u čelo, a onda radim isto i s Natali.
"Umem sama da brinem o sebi mali. Vrati nam se brzo s novim trikovima."
Natali mi namiguje pa kad se okrenem oko sebe i ne vidim Sema preplavi me razočaranje.
"Zaista je otišao bez pozdrava?"
Kažem misleći na njegov novi zadatak kod Labonera, ali začujem bat koraka u hodniku.
"Nisam. Samo sam pomislio da bi hteo da se oprostiš od još nekog."
Njegov ton me zaintrigira pa se okrenem uz širok osmeh, ali kada vidim pored njega izdajicu osmeh mi zameni leden pogled.

"Pogrešno si mislio."
"Dajte im par minuta."
Sem je rekao mojim sestrama nakon čega se stvorio kod mog ramena i stegnuo mi isto.
"Čuvaj se Greg. Posao nije nimalo naivan. Slušaj Frenka i poštuj pravila. I molim te...saslušaj Margaret."
Klimam glavom prvi put na Semovu molbu pa čekam da zatvori vrata za sobom, a kada to učini ostajem sam sa devojkom koja je htela da me ubije.
"Žao mi je."
Prvo je što kaže, a meni se želudac okrene.
"Nisam imala izbora. Ispričali su ti sve... PL je ubila mog oca i moju sestru. Obećala mi je da će poštedeti majku i mene... Pa iako sam znala da je laž htela sam da verujem u trunku mogućnosti da je ostala živa."
"Ne želim to da slušam. Neću ti oprostiti to što si iskoristila to što sam te želeo."
Izraz lica joj se u potpunosti menja i obtazi joj postaju crveni. U očima joj seva gnev zbog čega poželim da se iskezim jer znam da uopšte nema prava da bude besna.
"I ja sam želela tebe! Želela sam da ti kažem mnogo ranije, zaista jesam, ali pomisao da bi mama mogla da bude i dalje živa...sprečavala me je da ti bacim svoju ljubav u naručje."

Trgnuo sam se na to poslednje i mislila je da ću se odbraniti ili negirati ono što sam joj prošle noći rekao, međutim nije mi namera da joj dam povod da prestane s pričom ako se tome nada. Stvar je u tome što znam da nema više ništa da kaže.
"Alisa mi je rekla za vaš razgovor dok si bio u policiji."
Divno je znati da me sopstvena porodica otkucava njoj.
"Znam da nemaš razloga da mi veruješ u potpunosti, ali veruj da je moje oklevanje... Da sam... Shvatila sam da te volim."

Ispustio sam šištav zvuk koji je trebao da bude smeh, ali nisam mogao da nateram sebe na isti, tako da sam samo odmahnuo glavom.
"Da me voliš? Nije li to zgodno..."
Izraz žaljenja na mom licu je rekao koliko joj ne verujem tako da je progutala kneglu i zatvorila oči.
"Videla sam joj lice dok ih je ubijala. Do laktova u krvi, umrljane kose, prljave čizme koje su gazile po njihovim telima, te oči...te oči oslepljene ludilom..."
Kez mi je ispario sa lica istog trenutka.
"Vrlo lako mogu da zamislim kako to čini meni, tebi, svakom članu ove porodice..."

Pre nego što sam mogao da se zaustavim bio sam na samo korak od nje. Razdaljina moje šake nas je delila.
"Ne znam kakve ideje imaš, ali utuvi u tu svoju glavu da moja porodica nije slaba. Niko od nas. Ne pokušavaj da uradiš ništa zbog čega ćeš zažaliti dok sam odsutan."
Otvaram vrata dnevne sobe, pa baš pre nego što ih zalupim čujem njen glas iza sebe.
"Koliko god da mi ne veruješ čuvaj se. Mis Pink je ništa u poređenju s Njom."