Krvne veze

69. deo - Prva greška

Ulazim u kuću, a potom i u kuhinju. U dnevnoj sobi nema nikog. Sem i Natali su sigurno gore, a Margo spava. Pošto večera nije u rerni shvatam da je Alisa još uvek na terenu. Sipam sebi čašu vode. Zvoni mi telefon. Vadim ga iz džepa i mrštim se kada vidim da me zove nepoznat broj. Laboner. Gotovo sam pa siguran da su nešto izvukli iz zarobljenika.
"Halo?"
Sumnjičavo se javljam.
"Čujem da me tražiš."

Glas sa druge strane je odsečan, nemiran. Ne treba mi ni trenutak duže da shvatim ko me zove. Naslanjam se na pult ćutke slaveći svoju pobedu.
"Vidim da sam konačno povukao pravi potez."
"Zaista misliš tako?"
Njen bes stegnut u glasu me uzbuđuje. Odustajem od vode. Okrećem se i vadim bocu viskija iz vitrine.
"Ne postoji ništa što bi moglo da mi promeni mišljenje."
Sipam dva prsta u čašu i dolazim do kauča u dnevnoj. Podižem noge na sto. Opuštam se pred njenim besom.
"Zašto ne popijemo kafu zajedno? Mogu da ti ispričam kako se momci zabavljaju s velikim momkom. Gde si?"

Upitam srećno, kao da smo stari prijatelji.
"Gde ti je porodica? Gde su Rubi i Amanda?"
Osmeh mi polako izbledi. Na trenutak ne čujem ništa osim tišine, a onda sledi njen kikot.

Ne.

Ne.

Ne.

Jurim uz stepenice tek usput primetivši da sam ispustio telefon. U koju god sobu da uđem nema nikoga. Margoina jakna koja stoji na čiviluku u hodniku je nestala. Semova proteza stoji u dnu kreveta. Vraćam se dole i okrećem Rubin broj telefona. Amandin. Niko mi ne odgovara. Samo što se uhvatim za glavu moj telefon počinje da zvoni i odjednom mrzim Hollywood Undead.

"Jesi li pregledao sve sobe?"
Upita me Persefona kada se javim. Svestan sam da me posmatra.
"Gde su oni?"
"Imaš rok do sedam ujutru da dovedeš Blejza do mog lokala. Ako vidim da je nepovređen vratiću ih sve. Žive."
Pauza. Vrtim glavom svestan da će mi trebati sposobnost kontrole uma da nateram Labonera da ga pusti.
"Ako odlučiš da želiš da mi ga oduzmeš pucaću im u glavu bez oklevanja. Da li sam bila dovoljno glasna i jasna?"
"Ubiću te."
Pretim promuklim glasom. Fali mi reči. Želim da se izderem, ali ništa mi ne dolazi. Tri sekunde ćutanja i mogu da osetim kako se Persefonina smeje podrugljivo.
"Volela bih da te vidim kako pokušavaš."

Sikćem kroz zube. Veza se prekida, ali ostajem mirne glave. U redu je. Mogu da joj vratim čoveka i da kažem nekome da ga prati kada svi budu na bezbednom. Kroz svu pometnju koju pravim kada javim Laboneru šta se desilo, kroz nered koji on pravi dok poziva lovce, uhode i dilere, shvatam jedno - Blejz je bitan. Blejz je važan Persefoni.

48h ranije...

"Znaš li zašto ne šaljemo više lovaca na zadatak?"
Laboner me prodorno gleda, želim da skrenem pogled s njega, ali Dmitrij stoji i bulji u mene. Lovac na glave, najčešće sredom i petkom u fabrici. Ledeno plave oči, kosa kratko podšišana. Ima opekotinu koja se pruža od levog uva do sredine nosa.
"Jer lovci moraju da imaju slepu veru u osobu ispred sebe i da zaborave da ona iza njih postoji."
Odgovaram Laboneru istom rečenicom koju sam čuo od Sema. On klima glavom.

"Poslaću te sa Dmitrijem i Kastelom u Santa Moniku."
Pogledom šaram po prostoriji ćutke tražeći Kastela. Sećam se njega. Visok čovek koji je Semu bio neka vrsta mentora u vreme kada je prihvatio posao lovca. Tih, ali efikasan. Viđao sam ga od šeste do devete godine kod nas u kući. Trpeo je moja pitanja, ponekad je čak i odgovarao na neka.
"Gde je Kastel?"
"Oporavlja se od posla."
Kratko mi je odvratio Laboner. Dovoljno da shvatim da ima povredu zbog koje je morao da leži kako bi je zalečio.

"Postoje ljudi koji su se domogli mojih...dosijea o nekim ljudima. Poverljivi papiri s mojim pečatom."
Ukočio sam se u stolici.
"Zar ne čuvaš sve to ovde? Ako su ušli..."
Laboner se nasmejao, čini mi se, iz sveg srca.
"Greg, Greg... Ne brzaj. Naravno da je nemoguće upasti u moju kancelariju. Ovde čuvam aktuelne izveštaje, stare možda deset godina unazad, za svaki slučaj. Na drugom mestu čuvam zastarele stvari... Poput tih ukradenih."
Pročisti grlo kašljanjem, a ja ne uspem da se obuzdam.
"Izgleda da nisu tako zastareli, a?"
Dmitrij gleda pravo u mene, pogled mu je ozbiljan, skoro preteći. Labonera sam pecnuo, vidim kako steže vilicu.
"Verovatno sam prenaglio kada sam dosijee Margo Kords prebacio u podrum. S obzirom na to kakvu nam je štetu priredila mislim da..."