Krvne veze

92. deo - Persefonin potez i Gregova nepoveljivost

Dva meseca nakon što su Greg Kords i Redžinald Morin otkrili Persefoninu povezanost sa Sajrusom Lemežererom u San Francisku je, preko puta ustanove Langli Porter, otvoren restoran italijanskih jela. Konobari i konobarice u uniformama, Šef kuhinje koji svaki svoj specijalitet lično predstavlja... Očigledno je bilo da se vlasnik restorana potrudio kako bi gostima bilo što udobnije. Crni naziv restorana uokviren belim treperenjem je sevao nedelju dana pre nego što je konačno primećen od strane policije. Restoran Kod Persefone je radio punom parom.

"Ona zna."
Redžinald je gledao u ekran s gađenjem. On, Greg i Enzo su buljili u novinarev laptop kao da iz naziva restorana pokušavaju nešto da otkriju.
"Laboner sigurno već zna za ovo..."
Redžinald je prešao rukom preko lica želeći da otera umor.
"Da zna već bih bio tamo."
"Svakako ovo nam ne ide u prilog. U policiji ili u fabrici imamo nekoga ko prenosi informacije. Ko sve zna da imamo snimak?"
Enzo je postavio pitanje smešno ponavljajući 'mi' kao da su zajedno u ovome. Greg se prekorio zbog te pomisli. Oni jesu zajedno i ovome. On se za to pobrinuo.

"Ti, Rubi, Laboner, Arabela, Alisa, Sem, Natali, Redžinaldove kolege koje potajno istražuju jer ih je zamolio, okolne pijanice koje plaćaš da ti prenose informacije iako niko ništa nije otkrio..."
Margo stoji iznad mene, svečanija nego ikad. Skoro da mogu da osetim njen dlan na naslonu svoje stolice jer se naginje unapred da bi gledala u naziv restorana. Zelena rolka joj je danas čista, a kosa sklonjena na jednu stranu.
"Možda joj je rekao neko od njih dvojice."
Ukočio sam se na oprez svoje podsvesti. Da se sve moje sumnje ne manifestuju kroz Margoin duh sumnjam da bih smogao snage da o tome razmišljam. Nažalost, kada figura stoji pored mene i tako očigledno upućuje na moguće neprijateljstvo mojih drugova, teško mi je da ignorišem to. Zato pitam najgluplju stvar ikada.
"Mi smo drugovi, zar ne?"

Njih dvoje me gledaju belo pa zatim razmenjuju zbunjene poglede. Mrštim se na kritiku koja dolazi.
"Moguće je da se on ponekad izgubi i nesvesno kaže Persefoni sve što znamo o njoj."
Enzo se poverava Redžinaldu.
"Moguće je. Proveo je u ludnici pet godina."
Enzo mu klima s razumevanjem a ja se ražestim.
"Završio sam fakultet!"
Besnim na njih, a Redžinald mi upućuje osmeh kojim su me psihijatri i stažisti častili kad god su dolazili da me obiđu u ludnici.
"Jesi, u ludnici."
"To sve objašnjava."
"Od Natali sam saznao da je bio dete genije."
"Mislili su da je gej?"
Ponovo pričaju između sebe zbog čega prasnem.
"Kakve to ima veze s tim što sam genije!?"
Obrazi su mi užareno crveni od besa. To ih očigledno zabavlja.
"Bio si genije. Sad si arogantni čupavi delikvent koji misli da je smešan jer sve upoređuje s filmovima!"
Uperim prstom u Enzoovu frizuru.
"Ti si čupaviji od mene Bigfute."
Istog trenutka mi je pokazao nepristojan gest rukom.

"Ne mislim da bi iko od nas bio sposoban za izdaju. Ako i imamo krticu rekao bih da je to neko od vaših."
Redži me je fiksira pogledom, Enzo klima.
"Laboner već dugo traži izdajnike. Za sad su to bili samo blizanci koje smo uhvatili kada smo se dokopali Blejza."
Enzo se lupka kažiprstom po slepoočnici.
"To je bio Persefonin prvi direktan pokret protiv tebe."
Ponovo klimam.

Pet godina ranije...
2018.

"Ustani."
Margoina kosa me golica po nosu. Podižem ruku da se počešem.
"Prekini."
"Ustani."
Ponavlja šapat uz moje uvo i tera me da se trgnem dok ležim na levoj strani.
"Dosta."
Otresem rukom uvo od njenog dodira kao da mi je komarac prozujio pored istog.
"Dobićeš dnevnu dozu batina ukoliko ne zauzmeš vojni stav."
Zgrčim se na krevetu. Masnice koje dobijam na dnevnom nivou su jače svaki put kad osete da se branim. Nikada nisam znao da se tučem, pa uvek zaštitim glavu iako me nikada ne udaraju u istu. Trude se da izbegnu mesta koje doktori ne proveravaju češće nego što je potrebno.
"Svakako ću dobiti batine. Uvek nađu nešto što im smeta."
"Ustani."
Ponavlja mi ponovo. Ne ustajem ni kada čujem okretanje ključa u bravi.
"Prestani da mi se obraćaš."

"Opet nisi ustao? Zar ne znaš šta te čeka ako ne zauzmeš vojni stav? Koliko dugo ovo već radimo Kords?"
Gledam u otvorena vrata iza njega. Uskoro će doći i onaj drugi. Ne znam im imena, a ništa ih ne izdvaja od prosečnim siledžija. Široka ramena i slab vokabular. Pretpostavljam da ih najviše nerviram jer nikad ne razumeju da ih vređam na intelektualnom nivou.
"Ustani."
Protegnem se na krevetu pre nego što poslušam naređenje. Stojim pogrbljen pred njima, gležanj me ubija od bola toliko da mislim da mi se kost iskrivila. Trudim se da mi se na licu ne vidi ništa od toga kao onda kada me je Sem prebio nakon Margaret...

Greg se iznervirao setivši se Margaretine smrti. Nije hteo da se podseća da ju je on pronašao i da nije mogao da je probudi i da ju je Persefona pronašla uprkos svemu. Nije znao kako ali bio jw siguran da je Persefona bila ta. Trivijalna povreda koja joj je naneta bio je slomljen nožni palac. Je li to značilo da je na umu imala da je obesi bez povreda ali se Margaret opirala? Ne, ne sme da razmišlja o tome dok mu smrdljivi zadah preseca dotok vazduha. Samo to bi bilo dovoljno da ga ošamuti.
"Bedniče ludi."
To ga je gotovo uvredilo. On nije lud. Naprotiv, on je genije i nesporazum je to što je smešten ovde.
"Operi zube. Istrulili su ti."

To je bila prva uvreda koju mu je uputio a koju je mogao da razume i njegov mučitelj je iznenađeno trepnuo.
"Majki, pogledaj on ume smisleno da govori!"
Urliknuo je dok je Majki trljao hleb iz Gregovog poslužavnika o svoj pazuh. Dobro, time što se spustio na njegov nivo je osvojio nagradu. Saznao je ime jednog od njih.
"Ne koristi moje ime idiote."
Smrdljivi zadah mu se uneo u lice.
"Oh, u redu je. Neće on nikome ništa reći. Može da se pravi pametan koliko hoće, ali ovde je samo jedan od ludaka."
Udario ga je u rame.
"Hoćeš li reći nekome nešto?"
Udario ga je ponovo i Greg je pao na krevet.
"Ha?"
"Ako me budu pitali neću lagati."
Nacerio im se zbog čega je prvi put zaradio pesnicu u lice od Majkija koji mu se približio.
"Reci im onda. Kome će pre poverovati? Bolničarima ili mentalnom bolesniku?"
Greg ih je obojicu streljao pogledom.
"Samo između nas momaka...ko je žensko u krevetu?"
Margo ga je saosećajno gledala s prozora. Majki je skinuo kajš."
"Treba ti dobro bičevanje. Možda ćeš nakon par serija naučiti da držiš jezik za zubima."

Sadašnjost...

Rubi je ostavila Arabelu i mene same u dnevnoj sobi. Povukla se u svoju izrazivši želju da se odmori. Laboner ju je pozvao rano jutros i poslao je u Nemačku zbog krađe resursa njegovih saradnika. Kada sam čuo da leti za Frankfurt nakon tako opasne operacije zaledio sam se od besa.
"Nema svrhe ljutiti se. Znam šta je želeo da postanem pa sam to i postala. Potrudiću se da odužim posao što više kako mu ne bih gledala lice."
Rubi mi je rekla kada sam stigao ovamo.
"Jesi li ikada bila marioneta svojih roditelja?"
Arabela me pogleda sa interesovanjem. Znam da nije fer postavljati joj takva pitanja jer nije odrasla u opasnom okruženju kao Rubi i ja, ali me ipak zanima odgovor. Mislim na zaštitu koju nam je Margo obezbedila. Kavez u koji nas je zaključala, a potom umrla. Mislim na Amandu koja nije sprečila oca da eksperimentiše s njenim detetom.

"Češće nego što bih volela."
Kao i uvek nakon što mi odgovori, sačekam par sekundi da čujem šta će dodati. Kao i uvek - ne dodaje ništa. Gledam je u oči, tražim znak interesovanja za ovaj razgovor. Ne nalazim ga. Sećam se njenog odsustva straha pre razgovora s Labonerom i lakoće kojom je izbegla da odgovori zbog čega ju je pozvao.
"Zašto se ne plašiš smrti Arabela?"
Crnokosa lepotica mi se smeši svojim punim usnama.
"Zato što mi je bila za petama toliko puta da ih više ne mogu prebrojati."
Teško mi je da poverujem u to, međutim mrštim se.
"U cirkusu?"
Klima.
"Pričaj mi o tom mestu."
Osmeh joj nestaje s lica, ispravlja se u sedeći položaj. Stavlja šake preko kolena.
"To može da čeka. Moramo prvo da pričamo o Rubi."
Otvaram usta da se pobunim kada me njeno pitanje preseče.
"Kada ćeš reći Rubi ko joj je otac?"
Glas joj se spustio za oktavu. Pitanje me je preseklo i pre nego što ga je postavila.

Greg se zaledio kada je Arabela to prevalila preko usana. Primetila je Kastelovu i Rubinu sličnost? Jedva ga je pogledala!
"Kako to znaš?"
Grlo mu je suvo dok postavlja pitanje. Arabela izvija obrvu.
"Primećujem stvari."
Greg se osetio kao da je to bilo na njegov račun iako nije znao zašto.
"Reći ću joj kad se vrati iz Nemačke."
"Naravno, uzmi koliko ti vremena treba."
Momku su se kovrdže zamrsile kada je hiljaditi put danas prošao prstima kroz kosu.
"Šta to, dođavola, treba da znači?"
"Ni Rubi ni njen otac nisu besmrtni. Voleli bi da znaju da dele krvnu vezu."
Greg je stisnuo vilicu. Arabela ga je sada nervirala do te mere da nije znao da li da nastavi svađu ili prekine razgovor.
"Kastel zna za nju."
Na kraju krajeva bio je toliko puta u Amandinoj kući. Zašto bi uopšte pitala tako nešto?
"Ne, ne zna."
"A kako si ti sigurna?"
Brecnuo se Greg.
"Primećujem stvari."