Krvne veze

66. deo - Novinar

Enzo Sent Džejms sedi na svojoj sofi i kuca po računaru. Otkako su ga otpustili mora da radi u restoranu, a u slobodno vreme obaveštava ljude o katastrofi u Las Vegasu. Port Laboner, vlasnik fabrike čokolade Slatki snovi je gadni mafijaš sa armijom podređenih ubica. Nedeljama pre nego što je otpušten, pratio je bezbožnike, ali nije stigao ništa da uslika jer su nestali u gužvi na autoputu. Vegas je grad greha, a Enzo je došao da bi mogao da objavi sve prljave tajne tog mesta. U objavljivanju novih vesti ga je sprečilo zvono. Enzoova majka živi u Nju Džersiju, a jedini posetilac kog ima jeste Gledis, stara gospođa iz stana preko puta. Dovoljno puta su razgovarali da shvati da ona u ovo vreme drema. Kada je pogledao kroz špijunku video je izuzetno čupavog momka kako mu se plazi. Zbunjeno je otvorio vrata i ovaj se nasmešio kao da mu je stari poznanik.

"Ja sam Greg Kords."
Greg je pružio ruku čoveku i ovaj ju je zbunjeno prihvatio.
"Ja sam Enzo Sent Džejms."
Predstavio se i istog trenutka mu je perorez završio na boku.
"Ja sam Rubi Laboner."
Crvenokosa pegava devojka ga je ugurala u sopstveni stan, a on se nije opirao.
"Baš sam se pitao kad će ta matora lisica poslati svoje pse na mene."
Uvređen komentarom, Greg mu se uneo u lice kao da proučava buđav sir.
"Nije baš prijateljski nastrojen."
Greg mu je udario čvrgu kada ga je Rubi naterala da sedne na fotelju i prešao do laptopa koji je ostao uključen.
"Šta imamo ovde? 'Fabrika Slatki snovi koju Port Laboner vodi uspešno preko pedeset godina' bla, bla... 'Njegovo osoblje oblači kožne jakne i ubacuje oružje u gepek automobila...' Šta imaš protiv kožnih jakni?"

Upitao je Greg bez podizanja glave. Nastavio je da čita pasuse koje je Enzo marljivo dorađivao. Rubi drži nož labavo, ali sigurno na njegovom grlu i razgleda prostoriju. Za jednog novinara, sve je poprilično izloženo oko njega. Providne fioke sadrže više papira nego što mogu da podnesu. Iskrivile su se do te mere da jedna stoji na podu.
"Napisao si da smo huligani, ukratko. Ne vidim zašto nas osuđuješ, ovo je grad greha. Mislim da je sasvim normalno..."
"Ono što ti zoveš normalnim ja zovem ilegalnim. Dovoljno dugo vas posmatram da shvatim Labonerov način rada. Stvorio je imperiju na krvi onih koje je ubio u međuvremenu. On je ološ i mora biti zaustavljen, kao i svi vi."

Rekao je Enzo bez straha iako mu smrt diše za vratom. Rubi nije ni trepnula, a Greg se čak i nasmejao.
"U pravu si. Nas dvoje nismo birali da budemo deo ovoga."
"Da li zbog toga treba da mi bude žao vas?"
Cinično je odvratio Enzo. Greg je pritisnuo dugme i ceo Enzov rad je završio obrisan.
"Moja majka je morala da prijavi moju braću i sestre kod Porta Labonera i stavi nas pod zaštitu."

Rubi je progutala knedlu samo na trenutak gledajući u Grega. Ovo je prvi put da ga čuje kako ležerno izgovara reč majka i misli na Margo. Ovo je prvi put, zaklela bi se, da pominje Margo uopšte.
"Svako radi nešto drugo, poslovi su nam povezani, ali opet...preko nekog drugog. Imao sam samo pet godina, možeš li da poveruješ?"
Upitao je Greg kao da je i sam iznenađen, pa se naslonio na sofu i stavio ruke iznad glave. Rubi je oblizala usne popustivši pod Gregov uticaj, pa i sama iznela svoju priču.

"Mene je poslao daleko od majke i pretvorio me u svoje oružje. Nešto na foru poslednje odbrane. Rođeni deda. Možeš li u to da poveruješ?"
Enzo je ćutao i čekao da neko od njih završi započeto, a pošto nije, sam je shvatio.
"Ako iko pokuša da se izvuče završi ubijen."
"Isto kao i svako ko gura nos tamo gde mu nije mesto."
Rubi mu je stavila do znanja pa sklonila nož s njegovog vrata.

"Pokušavate li da mi kažete da me oslobađate ako obećam da ću se držati dalje od vas? Ako to radite, znajte da neće uspeti. Ja sam novinar i moja dužnost je da ljudima pokažem istinu."
"Lep govor, ali svakako i da obećaš ne možemo da te pustimo."
Greg je otvorio novi folder na laptopu i pronašao gomilu slika ljudi iz firme, tri Alisine, pa čak i jednu Semovu. Fokusirao se na Semovu nogu, razmišljajući o tome što je nema.

Enzo je posmatrao Rubi sa dozom interesovanja. Ako je ona zaista Labonerova unuka, onda je tačno to što je rekla. Odgajana je kao oružje, učena širom sveta kao što je istraživao.
"Kažeš da je od tebe napravio oružje? S obzirom da si se vratila znači da je tvoj deda video pretnju u nekome."
Greg je video priliku i iskoristio je pre nego što je Rubi mogla da se izvuče bez odgovora.

"Pretnja je Persefona. Znaš li nešto o njoj?"
Greg je prekrstio prste s laktovima na kolenima i čekao odgovor.
"Naravno da imam."
Klimnuo je glavom Enzo i primetio kako ga oboje gledaju. Iščekivanje u njihovim očima je bilo očigledno i bilo je jedino što je mogao da iskoristi kako bi ostao živ i razotkrio mafijaše. Na kraju krajeva, reč osoba odgajanih da ubiju i nije neka reč.
"Radovi o Persefoni su nešto najpoverljivije što imam. Poslao sam fleš sa podacima o njoj svojoj sestri u Savani i zamolio je da ga stavi u teglu s kikirikijem."

Rubi je izvadila papire iz džepa i počela da iščitava podatke, a zahvaljujući ogledalu iza nje uspeo je da protumači nekoliko reči i shvati da znaju gde mu se nalazi majka i da zapravo nema sestru. Iznerviran, uradio je nešto što nijedno od njih dvoje nije očekivalo. Ispustio je 'pff' zvuk pljuckajući nesvesno.
"Šipak ću vam reći. Vaša nada za informacijama o njoj je toliko očigledna da je smešna! Znate li po čemu se ona razlikuje od vas? Ne treba joj policija da je sakrije. Naivčine!"

"Onda ćemo morati da te ubijemo. Ne brini, biće brzo i bolno."
"E neće, vala! Ako želite ikakve informacije o Persefoni potreban sam vam živ. Nikada ne bih čuvao nešto tako poverljivo na papiru ili u računaru."
Greg se počešao po glavi shvatajući koliko je prazna u ovom trenutku. Rubi je novinaru prišla s perorezom uperenim u nivou njegovog lica, a on se nije trudio čak ni da ustane. Više joj nije pretnja u očima. Bespomoćna je. Prekrstio je ruke i činilo se da razmišlja o sledećem.

"Ako smislite kako da me izvučete odavde i smestite na bezbedno mesto rado ću podeliti ono što znam sa vama."
Greg je delovao kao da razmišlja o tome dok je posmatrao fotografije na računaru. Persefonin bar slikan iz više uglova, Labonerova fabrika čokolade, vila u gradu...
"Kako da ti verujemo?"
Greg je upitao naposletku.
"Kako da ja verujem vama?"
Frknuo je Enzo posmatrajući Rubi i njenu šaku koja se blago trese.
"Ne možeš. Mi smo ubice."
"Kliše."
Novinar se nasmešio.
"Ja sam novinar. Razmislite šta je gore od ta dva."

Petnaest minuta kasnije je stan Enzoa Sent Džejmsa eksplodirao. Dokazi o njegovom radu su uništeni i Redžinald Morin je marljivo radio na slučaju. Novinareva smrt je zabeležena, a Greg je na putu sa Rubi do svoje kuće.
"Laboner neće biti srećan zbog ovoga."
"Ono što ne zna ne može da ga naljuti. Pored toga mislim da ima previše briga sa slučajem tog Lemežerera."
"Ako ne bude imao nikakve informacije..."
Rubi je pogledala na zadnje sedište na kome je ležao vezan Enzo Sent Džejms, živ i zdrav.
"...najmanji problem mi je da ga ubijem."
Rubi je klimnula glavom.

"Biće izložen tvojoj porodici. Niko neće biti preterano srećan zbog toga, a rizikuješ da Margo..."
Rubi je primetila Gregov osmeh pre nego što je zakočio blizu njenog automobila.
"To će biti naša prva tajna. Ako budemo imali sreće možda je baš ti budeš trenirala za par godina."
Rubi Laboner je mahnito odmahivala glavom dok je otvarala vrata suvozačevog sedišta i Greg je konačno shvatio da mu nedostaje.
"Hajde da se nađemo večeras u Persefoninom lokalu. Nedostaješ mi Crvena."
Rubi je zalupila vratima bezizražajnog lica, ali osmeh joj se razlio od uva do uva čim je sela u svoj auto.