Krvne veze

15. deo - Prvi zadatak

Sebastijan je ušao u kuću nakon pretresa i odmah je čuo galamu. Gregova devojka je stajala na dovratku potišteno slušajući viku iz dnevne sobe.
"Hej... Šta se dešava?"
Margaret je uzdahnula pa prešla rukom preko kose.
"Greg je kupio stan, ja sam mu cimerka, Natali doživljava nervni slom, Sem se svađa s njim, Alisa mu pokazuje na vrata, a ja čekam da završe jer mu je odeća ovde."
Sebastijan je klimnuo glavom jer su glasovi utihnuli, a onda su se oboje trgli od siline otvaranja vrata dnevne sobe. Greg je izleteo, primetio svoje kofere kod Margaretinih nogu pa ih poneo zaobilazeći Sebastijana.
"Idemo!"
"Ne možeš da odeš!"
"E baš može. Sedi dole! Natali!"
"Prokleti klinac mi samo nevolje pravi!"

Njihovi glasovi su se preplitali jedan za drugim pa se Sebastijan sklonio u stranu kada je video da svo troje marširaju prema vratima. Mahnuo je glavom ka Margaret da se i ona pomeri. Porodica Kords se kao vojska obrušila na čuvare.
"Hari uzmi mu ključeve."
"Da, dobra ideja. Kad već imaš svoj stan možeš da kupiš i svoj auto."
"Budi samostalan momak."
Alisa se iskezila pakosno zbog čega je Greg podivljao načisto. Glavom je udario Harija, slomio mu nos pa bacio ključeve na Sema, ali ih je ovaj spretno uhvatio pre nego što je i njemu nos završio u lokvi krvi.

"Nikada nisam želeo da budem samostalan Alisa. Sve što sam ikad želeo jeste da živim s vama u normalnim uslovima!"
"Jako kreativan način da izraziš koliko si normalan!"
Vikali su jedni na druge, a čuvari su se držali na dovoljnom odstojanju od Grega, ali opet blizu da bi mogli da ga zgrabe ako gazde izdaju naređenje, a da ne završe kap njihov pali kolega.
"Vi ste dali sve od sebe da ne budem normalan!"
Rekao je Greg i ućutkao sve troje.
"Koliko puta sam hteo da pričam s vama, sa svima vama i koliko puta ste me odbili kao da sam ništa?! Nikada se niste ni zapitali da li je ono što želim da kažem zaista važno, zar ne?"
Zastao je kako bi osmotrio lica svojih sestara, a potom brata.
"Pitali ste me kako sam zaradio novac i šta će mi. Hteo sam da pobegnemo. Da se sklonimo odavde, da ostavimo sve za sobom. Da dobijemo novi početak."
"Greg..."
"Bez obzira na to što niste hteli da slušate ipak sam gajio nadu da će se u jednom trenutku sve promeniti. Ali vi... Onog dana kada si objavila da si trudna..."
Obratio se Natali uperivši prstom u njen stomak.
"...shvatio sam da nikada nećete otići odavde. E tada sam otišao kod Labonera po posao."
Izgubio je nadu, shvatila je Margaret kad i ostali i konačno mu prišla.
"Uzećemo taksi."
Greg je hteo da joj kaže koliko je zahvalan, samo zbog toga.

[Mesec dana kasnije...]

Margaret udara vreću u teretani predviđenoj za razne ekipe. Danas su tu dve ekipe od po dvadesetoro ljudi. Margaret ovde dolazi već četiri nedelje i videla je da dolaze ljudi uzrasta od deset do četrdeset godina. Kada je pitala Grega ko su svi oni objasnio je da deca tamo dolaze jer se obučavaju da rade kao telohranitelji - najčešće. Oni najstariji su lovci koji ni po koju cenu ne smeju da ispadnu iz forme. Rekao joj je da je najmlađi lovac imao dvadeset i pet godina kada se od čina telohranitelja popeo na najvišu lestvicu zaštitnika i ličnog ubice Labonera. Svako od njih nosi amajliju po kojoj se prepoznaju. Mali šuriken koji se u bezizlaznoj situaciji mogao iskoristiti da bi odvratio pažnju. Lopovi su nosili znak sličan horoskopskoj oznaci strelca na narukvici.

Margaret se setila da je videla gomilu narukvica na Gregovim rukama kada su sedeli u parku. Pitala ga je za njih i rekao je da je to samo podsetnik na stara vremena. Odbio je da o tome dalje razgovara i posvađali su se kada mu je rekla da ne može da beži od prošlosti večno.
Margaret šutira vreću jače nego prošli put kada se setila njegovog odgovora.
'Prestani da guraš svoj nos tamo gde mu nije mesto.'
Dođavola videla ga je kako se na krv i nož svađa sa porodicom. Dva puta! Zašto su proklete brojanice tako teška tema?
"Mičel."
Čula je svoje ime, ali nije konstatovala osobu koja ju je dozivala. Šutnula je boksersku vreću iz okreta.
"Mičel!"
Cela sala se stišala, a Margaret je čula kako lanci koji drže vreću zveckaju dok ju je šutirala dva puta u okretu.
"Margaret Mičel!"
"Šta?!"

Viknula je odjednom shvativši kako su sve oči uprte u nju.
"Šta?"
Ponovila je tiše sklanjajući pramenove kose koji su ispali iz punđe pa shvatila po znoju da je bar dva sata u teretani i da ponavlja isti potez jako dugo.
"Šef želi da te vidi."

"Mičelova...čujem da te u poslednjih par dana muči nešto..."
Margaret se zagleda u umorne oči starca koji uspešno vodi tajnu organizaciju godinama pa odgovori iskreno.
"Posvađala sam se sa nekim. Ali sigurna sam da nisam ovde kako bismo ćaskali o mojim problemima."
Laboner spusti hemijsku koju je vrteo u ruci pa pruži Margaret papir za koji je prikačena slika smaragdnih minđuša.
"Želim da mi donesete taj nakit."
Margaret je pročitala ime druge države i sprečila sebe da se pobuni kada je shvatila da je ovo organizovan kriminal. Normalno da se akcije neće svoditi samo na Las Vegas.

"Ako vam treba pomoć recite da pošaljem nekog od boljih."
Margaret je videla podrugljiv kez na njegovom licu. Nije joj se dopao.
"Sigurna sam da ćemo se snaći."
Laboner je klimnuo glavom.
"Ako tako misliš onda...sve informacije su tu."
Margaret je izašla iz firme čokolade na zadnja vrata pa pozvala taksi...