Krvne veze

6. deo - Margo je ubijena

"Odakle se znate?"
Alisa je ljubazno poslužila kafu i počela od jednostavnog pitanja uz lažan osmeh koji su svi primetili. Hajde na stranu to što je čovek bez poziva ušao u njihov dom, nervirao bi je čak i da ga je videla na sred ulice kako puši cigaru ili kupuje šećer u marketu, a nije znala zašto je tako.
"Recimo da smo obavili par poslova zajedno. Poverljivih."
Sebastijan joj je drsko stavio do znanja da je se to ne tiče.
"Ja neću biti suptilna. Zašto si ovde?"
Natali je odmah preuzela.
"Izgleda da se ne dopadam tvojoj porodici stari druže. Nema veze. Preskočiću kafu. Sem me je pozvao pre par godina da skupim nekoliko informacija, pritisnem par forenzičara, povučem nekoliko veza i...pa znate kako već to ide. Istražio sam smrt vaše majke."

Prekrstio je noge na tipično muški način i nabacio najšarmantniji izraz lica koji je mogao da ima. Sarkastični kreten, mislila je Alisa.
"Hoćeš da kažeš da njeno samoubistvo ipak nije bilo samoubistvo?"
"Tako je."
Udobno je smešten u smaragdnu fotelju s jastučićima i deluje tako spokojno naspram njih troje koji su napeti. Ako je Sem sumnjao u Margoinu smrt zašto je nije podelio s njima?
"Reci nam šta si saznao."

Vegas je oblio hladni sjaj noći. Ulice su blještale, centar grada je bio u punom zraku, a momak u crnim pantalonama je lutao bez cilja na kraju završivši pred ulazom prokletog bara nadajući se informacijama.
"Piće za celu kuću!"
Rekao je čim je ušao u krčmu čija tavanica samo što nije popadala ljudima na glavu. Pošto su pijanci samo taj jezik razumeli uskliknuli su oduševljeno dižući krigle piva u Gregovom pravcu. Prišao je jednom od stolova i pitao za Margaret, ali ljudi nisu znali ništa. Prišao je drugom stolu i pitao za Margaret, ali ni ljudi za tim stolom nisu znali ništa a on se smorio i pokušao da sledi intuiciju obećavajući sebi da će ako ni sledeći sto ne bude znao ništa izaći odatle.
"Zdravo mladiću. Šta ti treba?"
Odlično, razumemo se, pomislio je Greg i šarmantno se osmehnuo.
"Tražim jednu devojku. Plave oči, duga smeđa kosa, niska..."
"Vidi se da momak nije odavde."
Bradati matorac se nasmejao drugoj dvojici za stolom i Gregov osmeh se pretvorio u grimasu.
"Moraš da budeš određeniji momče. Ovde ima mnogih niskih brineta."
"Dobro. Zove se Margaret."
Čim je rekao njeno ime znao je da je to loša ideja. Informacije? O kome? Sve što zna je njen lični opis i ime.
"Radi za mafijašku grupu lopova. Ukrala je Crvenokosin nakit iz zlatare pre par dana."
Matorac je prosuo pola krigle piva po svojoj dugoj i kovrdžavoj bradi.
"Izvinite gospodine. Nismo znali da ste tako važan član društva."
Misle da je lovim, prošlo je kroz Gregovu glavu.
"Zapravo u noći kada je narukvica ukradena videli smo smeđokosu devojku kako prolazi baš iza ovog bara. Sastala se sa mnogo starijom dvojicom muškaraca kojima je predala nešto zapakovano u malu torbicu. Nakon toga je produžila do parka i nestala nam iz vidika."

Greg više ništa nije izvukao iz te krčme. Nije da je imao tragova, ali znao je da je zamakla kod parka. Taman što je otvorio vrata krčme ugledao ju je kako sedi na jednoj od prevrnutih praznih gajbi i igra se s prstima. Tik, shvatio je kada se setio da je to i pre radila.
Javili su joj da je tražim.
"Došao si da vidiš da li sam još nešto ukrala?"
"Došao sam da te nađem."
"Znači treba da budem zahvalna jer se zbog tebe krijem od nadređenog?"
"Kada sam to rekao?"

Podigao sam obrvu i trudio se da ignorišem sarkazam u njenom glasu. Sada nosi tamno plavu plišanu bluzu koja pada s ramena i crne duboke helanke. Oči su joj našminkane i kosa polu podignuta u punđu dok ostatak pada do struka. Ustaje s gajbe i tek tada primetim koliko je zaista sitna.
"Svukao si mi narukvicu s ruke i zamenio je lažnjakom. Zbunio si me. I zbog tebe sam omanula. Znaš li šta se dešava s onima koji omanu? Umiru. Ostalo mi je možda još par dana dok ne budu shvatili gde da traže. Drago mi je što si samo naišao da mogu da ti kažem kakav si seronja ispao.

"Trebala mi je ta narukvica."
Govorim bez treptanja i vidim kako joj se obrve izvijaju.
"Isto tako i meni! A što je najgore nisi se ni izvinio."
Okrećem glavu, ali me hvata za nadlakticu.
"Priča o porodičnim problemima je bila izmišljotina, a ja sam bila dovoljno glupa da poverujem da neko beži u kanalizaciju da se krije od mame i tate."
Brzim korakom je krenula iza krčme, a ja sam prenaglašeno uzdahnuo.
"Nije bila izmišljotina! Ali nije bila ni cela istina. Slušaj, žao mi je..."
Kao da me uopšte ne čuje išla je u mrak i potrčao sam samo da bih stao ispred nje.
"Margaret..."
"Gubi se, ne želim da čujem."
"Ali ja želim da ti kažem. Margaret molim te."
Očajno sam zašištao u želji da objasnim i konačno je stala."
Rupa u kojoj boravim je dva bloka odavde. Do tad ne želim da te čujem.

Ubijena je.

Ubijena je.

Ubijena je.

Sve o čemu su Natali i Alisa mogle da razmišljaju jeste ubistvo. Margoino ubistvo. I tada su ponovo počela šaputanja porodice Kords.
"Policajac Rajan je na tvoj zahtev zataškao sve za medije kako FBI ne bi bio uključen u istragu."
Okrenuo se ka Semu.
"Zaista mi je žao stari druže... Ali Margo Kords je ubijena."

Ubijena je.

Ubijena je.

Ubijena je.

Natali je potrčala nogom zakačivši stakleni sto i tako oborila šolje s istog, ali nije se zaustavila dok nije stigla do toaleta. Alisa je krenula za njom i pridržala joj plavu kosu dok je izbacivala svoj bol držeći se za stomak. Plakala je i molila se da ne dobije napad panike sada kada je trudna. Povraćanje je jedan od simptoma trudnoće, ne mora to ništa da znači. Ali znala je da znači.
"Platiće nam."
Govorila je gušeći se u suzama, a Alisa je klimala glavom potiskujući svoje.
"Da, hoće. Na najgori mogući način."

I obe su se u tom trenutku prećutno izvinjavale mrtvoj ženi zbog svih optužba koje su joj uputili tokom godina. Koliko god nisu prebolele njenu smrt toliko joj nisu ni oprostile jer se ubila. Ali kako reagujete kada saznate da vama najbliža osoba nije zapravo ubila? Da je ubijena? Osveta.

Ubijena je.

Ubijena je.

Ubijena je.