Krvne veze

13. deo - Reakcije

Probudio sam se u lokvi znoja i sve o čemu mogu da razmišljam je Margaret. Živim - zvanično živim s devojkom koju ne poznajem. Mora da sam potpuno poludeo.
Ritmično tupkanje me tera da se otkotrljam do kraja kreveta i ustanem da bih se tromo odvukao do kuhinje.
"Šta to dođavola radiš probudila si me...?"
To i nije neka istina budući da sam primetio njeno tupkanje posle nekih petnaest minuta buljenja u plafon. Njena kosa me je na čudan način nervirala. Skupljena je u punđu, doduše neurednu i bezveze stilizovanu, ali na njoj izgleda seksi. Kakav sam to pozer postao kad me interesuje nečija frizura? Natali je često znala da krade pene za brijanje i razne gelove od Sema pa se nisam čudio kad joj je kosa užasno smrdela na pepermint.

"Pokušavam da spremim doručak, ali ako se još malo budem držala blizu šporeta eksplodiraćemo zajedno sa novim stanom."
Prišao sam i uhvatio dršku tiganja u kome su se pušila zagorela jaja.
"Dobro, mislim da si ih ubila."
Jedva sam sastrugao hranu u smeće.
"Kupila si toliko jogurta, nemoguće da želiš da jedeš jaja."
"Ne želim, ali palačinke nisu uspele..."
Bacio sam pogled ka sudoperi punoj prljavih sudova. Umalo oko nije počelo da mi igra kada sam se prisetio kako je Alisa učila Sema da zbrčka bilo kakav doručak. Sve sudove sam ja prao... O bože, nemoj da budeš kao Sem!
"Takav sam promašaj."

Kinjila je sebe i trudila se da me ne gleda u oči, ali sam je uhvatio prstima za bradu i okrenuo je ka sebi.
"Samo zato što ti nešto ne ide ne znači da si promašaj."
I odmah sam zažalio zbog tog postupka pa sam se bacio na pranje sudova da zaokupim ruke kako je više ne bih dodirnuo.
"Kada su mi poveriili veću odgovornost prema kući dobio sam zadatak da operem veš. Nikada me nije zanimalo kako to funkcioniše pa sam strpao Alisin kašmirski džemper, Natalin jednodelni kostim i svoje crvene Spajdermen čarape u veš mašinu."
"Ne."

Margaret se uhvatila za usta da priguši zatečen uzvik.
"Da, da jesam. Sve stvari su promenile boju i mada se Sem nije bunio zbog grimizno crvene kravate, Alisa sa mnom nije pričala nedelju dana jer sam njen snežno beli džemper pretvorio u koralno roze."
Margaret se sada smejala na sav glas i to je bio najlepši zvuk koji sam ikad čuo.

"Šta treba da kažem kada stignem tamo?"
To je bilo jedino pitanje koje je Margaret postavila Gregu kada su stigli ispred firme čokolade Slatki snovi. Koliko ironično.
"Sve što znaš o ljudima koji su te unajmili. On će na kraju proceniti u koju kategoriju će te svrstati. Ko zna? Možda budemo rivali."
Greg je pokušao da razveseli Margaret, ali ona je samo buljila u bela vrata ispred sebe. Kad se samo seti koliko se žestoko čuvar opirao da je pusti da prođe malopre... Šef je zauzet, nema vremena za tvoje spletke, ne puštamo je samu kod njega... Greg se nervirao i mogao se opkladiti da će mu para izbiti na uši, ali kada je Laboner izašao iz kancelarije uznemiren njegovom vikom sve što je uradio je klimanje glavom čuvaru i pustio ih da prođu.

Vrata su se otvorila.
"Možeš da uđeš."
Lovac na glave sa kraterima u rukama je propustio Margaret ispred sebe, ali kada je Greg hteo da uđe ovaj mu je rekao da će njega kasnije pozvati. Nerado je ostao ispred.
"Greg?"
Ovaj se okrenuo ka osobi koja ga je dozivala pa mu je lice ozario osmeh kada je shvatio da mu Amanda trči u zagrljaj. Prihvatio je zagrljaj žene kod koje je ponekad ostajao kada nikog nije bilo kod kuće.
"Kako si?"
"Kao što vidiš."
Sa svojih trideset osam godina, Amanda Laboner je izgledala kao balerina. Krem poslovni kostim od sakoa i suknje do kolena joj je stajao kao saliven i mada je izgledala besprekorno, znao je da se tako nije osećala. Nijedan puder nije mogao da prekrije njene upale oči i podočnjake.

"Izgledaš divno. Trebalo bi da se tako i osećaš."
"To je nemoguće kada sav svoj teror provedeš u ovoj hladnoj zgradi."
Nešto tišim glasom je odvratila za slučaj da ih zidovi slušaju.
Amanda je asistent svom ocu još od petnaeste godine. Dobro je znao da je ovaj hteo da je obuči za svog naslednika, ali ona nikad nije imala ni kičmu ni želudac za to. Zato je sačekao da Amanda dobije dete kako bi mogao da manipuliše i jednom i drugom.
"Rubi je dobro."
Greg ju je uhvatio za obe ruke i pokušao da je uteši, a kada je u njenim očima bljesnula nada ništa nije moglo da je učini lepšom.
"Čuo si se s njom?"
"Vodili smo kratak razgovor, ali nije zvučala potišteno. Bila je usred treninga."

Čim je to rekao zažalio je budući da se lice njegove bivše dadilje i dobre prijateljice smrklo.
"Svaki dan žalim zbog toga što nisam pobegla čim sam saznala da ssm trudna. Nikada joj ne bih pružila ovakav život da sam znala da će je moj otac iskoristiti... Ali trebala sam da pretpostavim."
Kao da je shvatila šta je trebalo da kaže izvukla je ruku iz Gregove i stavila je na njegov obraz. Primetio je njene vrtoglavo visoke bež potpetice i shvatio da će Rubi najverovatnije naslediti njenu visinu zbog čega neće biti srećna.

"I možeš da me mrziš koliko god želiš zbog ovoga ali znam da ni Margo nije želela ovakav život za tebe."
Greg je trepnuo bar deset puta i Amanda je znala da je to reakcija. Znala je kako on reaguje kada mu pomenu njeno ime. Zagrlila ga je najjače što je mogla i setila se kako se tresao svaki put kada bi se vratio s terapije.
"U redu je. U redu je..."
Ali Greg je i dalje bio ukočen.
"Amanda gledaj svoja posla!"
Labonerov glas je zagrmeo pa se Amanda trgla i odmakla od Grega koji je svoj usiljeni osmeh kratko držao na licu. Usne su mu se trzale kao znak besa i Amanda mu je klimnula glavom pre nego što je otišla, a za njom su se čuli samo odjeci štikli.