Krvne veze

93. deo - Ponovni susret i nove suze

Četrnaest godina ranije...
2009.

Persefona vrišti već tri sata. Njeni mučitelji su je psovali i pretili joj celim putem do majčine kuće, ali ona nije prestajala da se bacaka na zadnjem sedištu za koje su je vezali. Lice, kosa i sva odeća na njoj je prekrivena krvlju. To je sve što je znala u moru bola koji je osećala u telu. Bože, ovo je gore od svakih batina koje je ikada dobila! Derek, čovek od trideset i tri godine je hteo da joj zapuši usta kako je ne bi čuo, međutim sprečio ga je Rut. Njegov glas je poznavala vrlo dobro. Voleo je da je sluša kako vrišti dok je dodiruje onako kako nijedna devojčica ne bi trebalo da bude dodirnuta.

Kada je ugledala majku kako ljutito korača prema autu setila se da je Sajrus Lemežerer naredio svojim štićenicima da je odvedu majci govoreći da će ona znati šta da radi. Majčino neodobravanje je videla i pre nego što je Emalin prešla očima preko njenog tela. Naredila je Iris da uđe u kuću videvši svu tu krv, a Rut je zapovednim glasom rekao da će on sprovesti Persefonu do kupatila kako bi se okupala. Njeno protivljenje je sprečio tamnoputi čovek masivne građe kada ga je jednim trzajem izbacio iz kola, dalje od Persefone. Blejz, sećala se njegovog imena kao kroz maglu. Kada je bio zadužen da stražari ispred njenih vrata davao bi joj koju krišku hleba više. Usudila se samo jednom da se časti dodatnim obrokom zato što se tresla od gladi. Kada je stigao ovamo?
 
"Sećaš li me se Persefona? Gledaj u moje oči, prati moj glas, pogledaj me."
Zahtevao je. Bleda devojka je sa svakom njegovom rečju sve više cidela tačkice pred očima. Umorna od gledanja današnje smrti, umorna od vrištanja i svesna da će popiti majčinu nemu grdnju bude li ostala pri sebi, odlučila je da se prepusti snu.

"Persefona."
Glas je vrištao u njenom umu dok je pokušavala da pobegne. Ali na koju stranu da ide? Svuda je crnilo, ne vidi ni sopstvene ruke. Kako da beži?
"Persefona šta sam ti uradio?"
Okrenula se oko sebe. Glas je bio tako blizu, skoro kao da čovek stoji iza nje. Nije znala ništa o njemu osim da se zamerio njenom ocu. On je za shodno da je kazni zbog grešaka na treningu našao nešto što je premašivalo sve kazne koje bi četrnaestogodišnjakinje trebalo da dobijaju za neposlušnost.

"Slomi mu grudnu kost."
Rekao je Sajrus svojoj ćerki pruživši joj čekić. Očevi uče ćerke kako da voze bicikl i vežu pertle. Njen otac je koristio svoj najsmireniji ton dok ju je gladio po kosi kao da je mnogo voli. Ne, setila se. To je bilo upozorenje da će biti kažnjena mnogo gore ako ne uradi ono što on traži od nje. Od Rajana Mekfilda, čoveka koji ju je učio tehnikama ubadanja, koji ju je naučio kako da raspori pile u dva trzaja nožem, dobila je dve posekotine po licu na trenjngu. Ništa ozbiljno, dovoljno da joj pusti krv. To je za Sajrusa bio još jedan njen propust. Ustao je sa stolice na kojoj je uvek sedeo kada bi posmatrao njen trening.
"Ovo je bilo loše Persefona. Dođi za pola sata u klanicu da primiš svoju kaznu."
Rekao je nakon čega je popravio kravatu i izašao iz sale za vežbanje.
"Žao mi je."
Rekla je tami.
"Otac me je naterao, ja nisam..."
Telo muškarca kome je rasporila grudi se pojavilo pred njom. Požutele beonjače, usta puna krvi. Na torzu se vidi napukla kost i rupa tamo gde je nekad bilo srce.

Probudilo ju je sopstveno vrištanje. Svest da je oduzela nekom život, i to na tako brutalan način pogodila ju je kao hladan tuš. Osim što ovo nije bio hladan tuš. Voda je vrela, a ona je još u odeći. Batrga se i baca. Kao da gleda kroz tuđe oči dok svoju majku udara pesnicom u vilicu i izleće iz kupatila koje joj je sada tako nepoznato da se sudara sa svakim zidom na koji naleti kao da je drogirana. Ne bi bio prvi put da joj se to desilo. Do sada je naučila da iskoristi svoje telo do maksimuma kada joj je mozak na odmoru zbog praha koji joj ponekad sipaju na hranu. Nije se štedela dok je udarala Dereka u međunožje onoliko puta koliko je njegova pozicija dozvoljavala dok je izlazila iz, sada nepoznate, kuće. Blejz ju je trgao jednim okretom tako da joj se obraz našao pritisnut uz zid i ruke iznad glave. Ponovo se onesvestila kada je videla Iris da je uplašeno gleda sa stepeništa. Poslednje što je čula jeste Blejzovo obaveštenje njenoj majci: "Nije navikla na toplu vodu."
Najblaže rečeno.