Krvne veze

90. deo - Deo prošlosti

"Jesi li često išla na kampovanje?"
Rubi je prostrla ćebe i naslonla se na laktove. Posmatrala Arabelu kako pali vatru.
"Jesam."
Rubi je osetila kako joj se usne izvijaju u osmeh. Zaista daje šture odgovore, pomislila je crvenokosa, pa pokušala još jednom.
"Jesi li rođena u cirkusu?"
"Imala sam osam kada me je otac odveo u cirkus."
Rubi je pomislila na sebe kada je imala osam. Deda ju je odvukao od majke kako bi je načinio svojim kučetom. Kada se setila šta joj je Arabela ispričala pre par dana pomislila je da je, na neki način, njen otac nju takođe vezao za sebe kao kuče.
"Zar majka nije išla s tobom?"

Vatra se razgorela oko njih, a Arabela je obrisala ruke o odeću i smestila se na svoje ćebe naspram crvenokose. Uzdahnula je odlučivši da popusti. Rubi želi da sazna nešto o njoj.
"Ne. Imala sam mlađu sestru. Majka je ostala kod kuće da brine o njoj."
"Zar nisi mogla da odbiješ da ideš sa ocem?"
Rubi je osetila neprijatno komešanje u stomaku. S nelagodom je shvatila da se boji Arabelinog odgovora, mada njen izraz lica nije odavao neprijatnost. To i nije neka uteha, pomislila je Rubi, Arabela uvek izgleda kao da je lišena osećanja. Stresla se na to prekorevši sebe zbog osude.
"Mogla sam da odbijem. Otac je tu noć prespavao kod kuće. Sa sprata smo mogle da čujemo kako se svađaju."
Arabeline oči su se izgubile u vatri. Rubi je iskoristila priliku da bolje prouči njeno lice. Nemirna vatra je plesala oko njih, a njena svetlost se uvijajala oko Arabelinih zglobova tako živo da je imala osećaj kao da gore. Sve dok joj pred očima nije sevnula slika lisica i lanaca kojima su joj zglobovi bili vezani.

Sedamnaest godina ranije...
2006.

Arabela je provukla noge kroz proreze gelendera i njena sestra je pratila njen primer. Znala je da ne može da natera šestogodišnju devojčicu da ode u sobu kada i sama sluša raspravu roditelja. Zamolila ju je da bude tiha, a devojčica je klimala s obožavanjem.
"Ne možeš da je vodiš, previše je mlada! Zar ne znaš kakva se sve sranja dešavaju tamo!?"
Ženin glas je bio strog i odlučan. Arabelina majka nije bila slaba, naprotiv, ona je bila druga najjača figura u njenom životu. Selila se toliko puta s dve ćerke samo da bi pobegla od oca. Njena majka je oca zvala pogrdnim imenima kada nije bio tu. Arabela ju je često mrzela zbog toga.

"One su i moje ćerke. Ako poželim uzeću obe i nikada ih više nećeš videti."
Za razliku od majke, otac je uvek bio proračunat i hladan. Najjača figura u njenom životu, podsetila se. Ugleda se na njega jer uvek dobija ono što želi, a nikada nije koristio silu. Nije znala mnogo o njegovom poslu, ali to što često putuje je bilo dovoljno da shvati da on verovatmo svugde ima prijatelje. Nikada se nije ljutio zbog toga što ih majka odvodi, to joj je rekao jednom prilikom. Zapravo, nagovestio je da ga zabavlja pomisao da mogu da pobegnu negde gde ih neće naći. To je bio prvi put da je Arabela čula svog oca da ga nešto zabavlja.
"Znam za sve te tvoje cirkuzante."
Majka je ispljunula poslednju reč.
"Znam šta rade devojkama. Znam šta će uraditi obema istog trenutka kada ih vide."

Razdražen ton njenog oca nije ličio na razdražen ton njene majke. Onoliko koliko je majka ratoborna toliko je otac hladan. Da je mogla da pretoči njihove glasove u boje, majčin bi bio crven kao sama vatra. Mjena boja glasa je uvek odražavala sva njena osećanja. Očev bi bio siv, zbog čega je teško bilo shvatiti da li je ljut ili srećan. Na granici između crne i bele. Arabeli se dopadalo da tako razmišlja.
"Ja sam im otac. Ništa im se neće desiti pored mene."
Arabelu je oblio ponos zbog očevog tona. Veruje mu. Nije ni primetila kada joj je sestra stavila glavu u krilo i sklupčala se uz nju. Pomazila ju je po kosi odlučna da to bude ona. Ona će otići s ocem. Probudila je devojčicu i uhvatila je za ruku. Ušuškala je sestru u krevet. Kada je zatvorila vrata njene sobe i krenula ka svojoj čula je majčin kolebljiv glas, prvi put u životu.
"Neka to bude starija. Ostavi mlađu."
Uprkos svojoj odluci, Arabela je ipak osetila žaoku bola u srcu.

Sadašnjost...

Rubi je toliko pomno zagledala Arabelina zapešća naslonjena na kolena da zapravo nije ni primetila kada je ona nju počela da posmatra. Jeza ju je uhvatila kada je pomislila na nemoguće: da li ona posmatra Arabeline ožiljke ili Arabelini ožiljci posmatraju nju. Gadni tragovi, kao da su joj se godinama lisice urezivale u zglobove. Borila se s porivom da postavi još jedno, poslednje pitanje za večeras.
"Želiš da znaš šta su mi radili tamo."
To nije bilo pitanje. Zvučalo je kao da je Arabela potvrdila sebi ono u šta je sumnjala. Kada ju je ponovo pogledala u lice videla je samo zabavljenost.
"Ili želiš da znaš zašto je otac dopustio da mi se to desi."
Rubi je progutala knedlu. Prokleta bila, dvanaest godina je trenirala kako bi isterala sav strah iz sebe, a sada se boji običnog odgovora!
"Da li želiš da mi kažeš?"
Glas joj je promukao, težak i izlazi kao šištanje. Možda je to ono što je u dovoljnoj meri trglo Arabelu da navuče rukave preko zglobova.
"Ne."
Dođavola s tim, zbog tog kratkog odgovora joj je laknulo.

"Gazda želi da upozna devojku."
Rubi se trgla. Koliko dugo taj lovac stoji tu, njima nad glavama? Okrenula se prema Arabeli očekujući prekor, bes, nešto što se sigurno vidi u njenim očima, ali na njeno iznenađenje, devojka gleda u nokte i zeva. Prosto da ne poveruješ koliko je nemarna.
"Najavi se sledeći put kad odlučiš da mi prekineš druženje."
Srdžba u glasu joj se čula, ali ne u dovoljnoj meri da bi preplašila lovca. Edmunds, setila se njegovog imena. On je zadužen da danas bude svinga ispred dedinih vrata, što znači da je naređenje došlo sada.
"Može li da ugovori sastanak za sutra?"
Lovac gleda u Rubi kao da ništa nije ni rekla, pa ona uzdahne.
"Žao mi je zbog ovoga."
Umesto odgovora, devojka je ponovo zevnula nezainteresovano. Rubi se zapitala kako je ona završila u društvu s kriminalcima, budući da joj je svejedno hoće li umreti. To je još jedan od razloga zbog kog se Rubi brecnula na lovca. Da li će morati da brani Arabelu od svog dede?

Dok su stigle do fabrike crvenokosa je poslala Gregu trideset i pet poruka, a zvala ga je najmanje pedeset puta.
"Je li Greg kod dede?"
Upitala je Edmundsa pošto se zaustavio ispred fabrike čokolade. Ružičasta slova natpisa 'Slatki snovi' se menjaju u smeđa, i obrnuto, na svakih par sekundi. Arabelu je to nerviralo dok se izvlačila sa zadnjeg sedišta. Edmunds nije odgovorio Rubi.
"Nemoj da se bojiš, srediću sve."
"Izgledam li uplašeno?"
Arabela je podigla obrvu postavljajući pitanje zbog čega Rubi nije odolela porivu da joj stisne šaku. Crnokosa devojka se osećala kao petogodišnjakinja koja ide kod zubara. Dok je Arabela razmišljala o tome pegava devojka se pitala koliko loših stvari joj je urađeno pa se ne obazire na opasnost.

'All the voices in my head will be quiet when I'm dead.'
Tik.
'All the voices in my head will be quiet when I'm dead.'
Tak.
'All the voices in my head will be quiet when I'm dead.'
Tik.
'All the voices in my head will be quiet when I'm dead.'
Tak.

Greg je hemijskom gađao sat na stolu promašivši ga za dobrih petnaest centimetara. Grozno. Ustao je da bi izvadio baterije iz sata na momenat prekinuvši svu svoju koncentraciju. Dok se vraćao kod bele table primetio je da su mu se noge uplele u crveni konac. Kastel je kriv jer ga je naterao da razmišlja o Persefoni. U pravu je bio, naravno, trebalo je mnogo ranije da se posveti svemu što bi moglo da ga odvede do te proklete žene. Pogotovo kada ima više razloga za to. I dođavola, sada je pomislio na Kastela. I na Rubi. Užasno. Moraće da kaže Rubi šta zna. Uzdahnuo je protrljavši koren nosa, ispod obrva gledajući ono što je skupio o njoj: gomilu končića koji zapravo ne vode nigde. Slika njenog noža s jedne strane, njeno prezime povezano s bivšim članom organizacije. Lemežerer. Prezime koje ne postoji. Jezivo. Podvukao je ime Blejz i odmakao se od ovog rugla koje ničemu nije služilo. Zgrabio je telefon na putu ka izlazu iz stana, odbijajući da pogleda u pravcu Margaretine sobe.

"Laboner je pozvao Arabelu.'

'Gde si?'

'Stigle smo do fabrike. Dođi što pre možeš.'

Poruke su se nizale jedna za drugom dok je Greg ispuštao bolne zvuke.
"Želim predah od života."
Otpuhnuo je pre nego što je zalupio vrata za sobom.