Krvne veze

4. deo - Veze mafijaša

Ocinkarili su me. To je sve o čemu sam mogao da razmišljam dok sam sedeo za trpezarijskim stolom. Najgore od svega? Niko nije ni progovorio. Samo su nastavili da jedu. Čak i Sem, koji obično žuri da završi svaki doručak koji jede kod kuće, sedi, čita novine i pije kafu. Znam da su Alisa i Natali primetile moj pogled. Video sam im izraze lica, bile su prestravljene.
Kontroliši se. Govorim to sebi svaki dan otkako je umrla. Niko ne treba da vidi. I nije trebalo, mogao sam samo da se provučem neprimećeno...da nije bilo policajaca. Taj mali tupavko će mi platiti za podbadanje. Zbog njega sam ponovo imao onaj pogled.

"Ne dopada ti se kajgana?"
"Savršeno sam zadovoljan kajganom, hvala."
Odgovaram i ne primećujem da stružem pun tanjir viljuškom koju stežem toliko da mi se dlan crveni. Uz to, zvučim arogantno što mi uopšte nije namera.
"Izvinjavam se."
Ustajem od stola da bi me Semove novine istog momenta pljesnule po rukama.
"Sedi i završi doručak. Sestra se tako ljubazno trudila da spremi to što danas jedeš."
"Kada smo počeli da se igramo Porodice Adams? Jezivo ste tihi i znam da imate mnoštvo pitanja, a zato što znate da na njih neću odgovoriti ponašate se...bezveze."
"Bezveze je tvoj izbor reči. Mislio sam da si ti onaj najpametniji, mali."
Alisa je sklopila ruke i uputila mi pogled pun ironije.
"Jedino pitanje koje imam je ovo: Kada si ti počeo da se igraš mafijaških igrica?"

Koliko je odgovora imao na ovo pitanje? Kad je ona umrla. Kad je shvatio da jedino igrom može da pobedi svoje sumnje. Kada nije bilo drugog izlaza osim da ostavi svoje traume po strani i pretvara se da je neko drugi?
"Kada sam shvatio da vi ne želite da se igrate sa mnom."
Rekao je umesto toga. Zašto? Zato što je svaka laž bolja od one istine u koju niko ne bi poverovao.
Natali je ustala od stola i nagela se na isti da bi pogledala Grega u oči.
"Stvar je u tome da se mi ne igramo. Pokušavamo da te zaštitimo, a ti si se sam izložio opasnosti time što si otišao kod Labonera i tražio posao. Zbog čega? Trebalo ti je uzbuđenja? Trebalo ti je novca?"
Sem je spustio novine.
"Mislim da se ne radi o novcu. Greg već sedam godina ređa milione na svom računu."

Munjevitom brzinom se okrenuo ka svom bratu i namestio najzbunjeniji izraz lica ikad. Pa, bio je iskren jer Greg nikada nije bio zbunjen.
"Mislio si da neću proveriti dečiji fond nakon što si rekao da si našao posao?"
Greg je ostao zatečen. Sav novac koji je zarađivao čim je naučio da hakuje kompjutere je prebacivao na svoj dečiji fond preko Semovog imena jer je znao da niko ne bi ispitivao njega.
"Reci mi Greg...koliko misliš da sam glup?"
"Pa s obzirom na to da ti je trebalo pet godina da skontaš..."
Sem se nasmejao i izvio obrvu ustajući od stola.
"Hajde da prestanemo sa detinjarijama. Ti si dete genije, sećaš se? Najpametnije što možeš da uradiš je da kažeš istinu."

"Sve nas zanima mali. Ispljuni to."
Natali je podigla obrve očekujući priznanje, a kada vas starija sestra, i to trudna, pogleda tako kako je ona pogledala mene poželite samo jedno - da ne morate da krijete ništa.
"Rubi."
Okrenuo sam se ka Alisi koja me je proždirala pogledom kojim se dresiraju psi.

Prokletstvo.

Prokletstvo.

Prokletstvo.

"Možete da nagađate koliko hoćete. Rubi je predugo odsutna da bi mi pomagala oko tih stvari."
Vadio sam se ja.
"Možda, ali ona je naslednik Labonerove firme. Zato i jeste odsutna. To ne znači da neće povući nekoliko veza za tebe."
Natali je objašnjavala i osetio sam da se preznojavam dok stežem pesnice.
"Besmislice."
"Greg! Prestani da lažeš. Reci šta si nameravao da uradiš s parama."
Sem više ništa nije rekao. Natali je sela nazad na stolicu. Ali Alisa...i dalje je gledala onako kako je samo ona znala da me gleda. 'Ne želim da pitam ali već znam suštinu pa očekujem da mi kažeš sve.'
"Ne."
Grlo mi je presušilo i mrzim sebe zbog toga, ali zato kao najgori uplašeni klinac trčim da se sakrijem u sobu.

'Prebaci sve pare s mog računa na tvoj.'
Šaljem poruku i molim Boga da je Šargarepa vidi što pre.
Rubi... Devojka riđe kose i zelenih očiju. Unuka mog šefa. Moja najbolja drugarica iz detinjstva. Još uvek se sećam kako sam je čuvao dok je Amanda bila odsutna. Ubijao sam vreme s bebom i skretao sebi misli sa...nje. Rubi Laboner. Naslednica imperije mafijaša. Alisa je u pravu, učinila bi sve za mene, a prebacivanje para na račun maloletnika je dečija igra za nekog s tako jakim vezama.

'Obavljeno.'
Nakon pola sata mi stiže poruka i konačno dišem normalno. Sem neće moći ništa da uradi ako su pare na Rubinom računu. Konačno mogu da odahnem. Okrećem njen broj iako znam da ne bi trebalo i javlja se nakon drugog zvona.
"Kada ćeš naučiti da ne treba da me zoveš? Treneri mi svakodnevno..."
"Samo sam hteo da kažem hvala Šargarepo. Ne zovem te zato što volim da slušam tvoj piskavi glas."
Prikriva smeh i nastaje pauza.
"Nema na čemu."
Prekida vezu, a ja osećam da je vreme da napustim kuću. A znam i gde bi trebalo da odem i koga da tražim.