Krvne veze

10. deo - Pukotine

Greg se udaljio na celih nedelju dana još od noći koju su proveli zajedno s preklopljenim rukama. Margaret je prvo bila besna, onda tužna, pa zabrinuta, ali njegova porodica se ponaša kao da je olakšanje to što nije tu. I uprkos tome što se nalazi u njihovoj kući ništa je nije sprečilo da uđe podbočena u trpezariju. Natali je odmah primetila njeno napeto lice dok je postavljala sto.
"Jutro."
"Gde je Greg?"
Natali se nasmejala. Devojka nije pokušala ni da prikrije zabrinutost u glasu.
"Posao. Vratiće se uskoro."
"Krađa ne bi trebalo da traje tako dugo. Možda su ga uhvatili."
Drugu rečenicu je izgovorila zamišljeno približavajući se stolu.

"Otišao je preko okeana."
Natali odgovori prosto.
"Nije mi rekao."
Kako je mogao da mi ne kaže, misli Margaret, živim u njegovoj kući.
"Nije ni nama. Sem je saznao. Kada je pitao šefa ovaj se prosto iscerio koliko taj klinac nema osećaj da treba nešto da nam kaže."
"Možda zato što ga niste slušali kada je hteo nešto da vam kaže."
Margaret nije palo na pamet da kaže to kako bi se Natali osećala loše, ali je samo to postigla.
"Margaret pomozi mi s ovim!"
Doviknula je Alisa oštrim glasom pa se ova uputila u kuhinju.

"Alisa?"
Gregova druga sestra je za šporetom u snežno beloj košulji i nimalo se ne brine da će je isprljati prelivom koji pravi.
"Šta treba da radim?"
"Da me saslušaš."
Alisa je isključila šporet pa obrisala ruke o krpu i naslonila se na radnu ploču.
"Greg je jako mali izgubio majku. To je bio težak period za sve nas i nismo obraćali previše pažnje na njega zbog čega se, očigledno, zatvorio u sebe."
Margaret se naslonila na suprotnu radnu ploču sledeći njen primer i gestikulirala rukom u vazduhu.
"Hoćeš da kažeš da imate opravdanje za to što ste ga napustili onda kada mu je trebala porodica?"
Alisa se nasmešila nervozna zbog Margaretinog izraza lica. Nije iznenađena, samo iznervirana. Šta to treba da znači?
"Znaš, za nekog ko..."
"Alisa!"
Natali se pojavila u dovratku prostrane kuhinje i prekinula sestru baš pred uvredu koju je trebala da uputi devojci.
"Ona je samo dete."
"Dete koje zna više o Gregu nego njegove sestre."

Margaret se nasmejala obema i izašla odatle odjednom shvativši šta joj je činiti. Ona zna o Gregu više od ljudi koji su prisutni ceo njegov život. Ne može da ode i ostavi ga baš ovde sa svim ovim ljudima koji ga zapravo ne poznaju. Opet, drugi, razumniji deo nje joj je rekao da ima prijatelje, saradnike i da nije sasvim sam. Plus, sigurno je vidi kao smetnju čim nije osetio poriv da joj kaže kako ide na put.

Ulazna vrata su se treskom zatvorila. Margaret se trgla. Ovde je nekih nedelju i po dana i svaki put kad se vrata zalupe ima osećaj da su došli po nju.
"Margaret?"
Greg je odmahnuo glavom ka njoj i pošao uz stepenice, a kada je videla taj pozdrav nije mogla da se ne namršti. Štaviše, lice joj je bujalo od besa. Najsporijim hodom je krenula za njim i nije se ni trudila da pokuca na vrata njegove sobe već ih je otvorila širom.

"Zdravo."
Usiljeno se nasmešila na šta joj je uzvratio otegnutim kezom.
"Kladim se da si bila usamljena bez mene."
"Naravno da jesam. Prosto su me podilazili žmarci svaki put kad te se setim. Još kad vidim da sam u kući punoj stranaca, a setim se da me je ovde doveo još jedan stranac...prosto kuljam od sreće što te vidim."
Margaret je obema rukama glasno lupila po svojim butinama i Greg se zamrznuo.
"Imam dve sestre. Ne počinji sa sarkazmom. Izuzetno je iritantno."
Okrenuo se od nje da bi pošao ka ormaru, ali nije htela da prihvati povlačenje.

"Iritantno? Kao i to da si me ostavio ovde na nedelju dana i otišao ko zna gde!"
"Trebalo mi je vremena za razmišljanje."
I dalje joj nije davao konkretne odgovore. Skinuo je već izanđalu krpu od majice sa sebe i otkrio brojne tetovaže po leđima. Margaret je okrenula glavu nakon što je videla da se ovaj okreće ka njoj. Poslednje što joj treba je to da je uhvati kako bulji u njega.
"To je baš lepo, znaš? Samo ti tako...dovedi gosta i onda samo idi jer ti treba vremena za razmišljanje. Baš gostoprimljivo."
Počela je da trabunja i Greg je uzdahnuo zatvarajući ormar kada je uzeo sve što mu je potrebno.

"Margaret, molim te... Pričaćemo kasnije. Osim ako ne želiš da nastaviš raspravu dok se tuširam.
Podigla je obrve da bi zatim u čudu odmahnula glavom.
"Ne, apsolutno ne želim."
Krenuo je u kupatilo koje je u sklopu sobe, što ranije nije imao i okrenuo se preko ramena. Sada jeste uhvatio Margaret kako bulji.
"Inače lepo ti stoji to rumenilo."
"Ne nosim...! Oh..."
Zatvorio je vrata za sobom pa ostavio Margaret da izađe sama.

"Kako je prošao put?"
Natali je pokrenula neobaveznu temu, ja sam se trudio da ne bacim viljušku o tanjir. Margaret je spustila ruku na moje koleno i shvatio sam da mi signalizira očima na tu viljušku. Stežem je, prsti su mi poplaveli. Odmah popuštam stisak pa nastavljam da vrljam po tanjiru.
"Nisam bio na putu."
"Sem nam je rekao."
Alisa se ubacila. Za stolom večeras nisu ni Sem ni Sebastijan i to mi daje čudne žmarce.
"Sem baš voli da me proverava."
Nasmešio sam se, ali kut usne mi se trgnuo i odao lažan gest.
"Bio sam na odmoru."
"Mi nemamo odmor."
I na sve imaš odgovor starija seko.

"Vi nemate."
"Greg hoćeš li da prokleto izađeš iz tog puberteta već jednom i odrasteš?!"
Natali je tresnula viljuškom o tanjir pa sam tek sada shvatio koliko je to zajedničko kada smo nervozni. Radim isto što i ona, ali uz više kontrole. Bar se nadam.

"Bio sam na odmoru. Ne moram da vam se pravdam dalje."
Natali je podigla prst da mi pripreti, ali sam je oštro prekinuo.
"I prekini s tim 'dok si pod mojim krovom' jer me svakako nećeš izbaciti."
"Ona ne bi htela da se ovako ponašaš Greg!"
Ponovo koristi isti trik i za stolom nastaje tišina.

U glavi mi nešto puca.

Ona ne bi htela da se ponašam ovako.

Koji je to put da je koristi protiv mene.

Koji je to put da me tera da umuknem.

U glavi mi nešto puca.

Oči mi se smiruju.

Širim usne u jeziv kez i pokazujem zube na svoje sestre onako kako nikad nisam.

"Ona više nije tu."

Čujem sebe kako govorim te njih tri ostaju u šoku.

Ustaju od stola, Natali stavlia ruku na prsa, a Alisa je pridržava. Margaret se odaljava od mene.

Ali zašto?

Shvatam šta sam uradio tek kad pogledam u svoju stisnutu pesnicu. Vidim polupano posuđe na stolnjaku izmrljanom od hrane koju sam prosuo. A kraj tog istog stolnjaka se nalazi u mojoj ruci.