Krvne veze

20. deo - Ujka Frenk

Kako smo došli do toga da je Semu potrebna policija da me dobije? Policija je poslednja osoba kojoj bih odgovorio na poziv, ali opet evo me u policijskom vozilu na suvozačevom sedištu pored prokletog Redžija kome Lejdi Gaga trešti iz radija. Da stvar bude gora Margaret je tražila da ga upali.
"Šta mu treba?"
Posle petnaest minuta konačno upitam posmatrajući Margaret u retrovizoru.
"Nisam obavešten. Inspektor mi je rekao da te dovedem što je pre moguće."
"Kako si postao policajac?"
Margaret je upitala da bi održala ovo malo komunikacije.

"Jedne večeri sam šetao parkom. Devojčica od trinaest godina je skoro silovana od strane dvojice odraslih muškaraca."
Margaret je ispustila tih jauk iznenađenja.
"Sećam se da sam hteo da je spasim ali izmlatili su me čim su me primetili. Kada sam se probudio u bolnici bio sam na intenzivnoj. Devojčica je preživela s jakim povredama ali su joj traume ostale...sve o čemu sam mogao da razmišljam od tada pa sve do danas jeste kako ološe treba privesti pravdi."
"Kandiduj se za predsednika."
Izustim prevrćući očima nakon čega dobijem udarac u rame.
"Prestani Greg."
"U redu je. Nismo svi odrasli izbegavajući policiju. Ne nalazimo se svi s druge strane zakona."

Greg se osmehnuo iznervirano pa lupio rukom o svoje koleno.
"Slušaj, nabijem ja tvoj zakon..."
"Stigli smo!"
Margaret poviče i izađe iz kola kako bi izvukla Grega napolje pre nego što gadno uvredi policajca, ali je Natali već izlazila napolje i činila to.
"Greg!"
"Nedostajao si mi."
"Hoćemo li da se pravimo da se ništa nije desilo Natali?"
Plavokosa žena ignoriše tu opasku pa povlači Grega u dvorište.
"Kako mi je sestričina?"
Greg naslanja šaku na Natalin stomak a Margaret suzdržava smeh na Redžinaldov razrogačen pogled koji vrišti 'biće vas još'.
"Još uvek je rano da bi se reklo da je žensko."
"Zaboravila si da je moja intuicija uvek u pravu."
"Nisi bio u pravu u vezi Lukasa!"
Nasmejala se Natali i Greg je primetio kako Redžinald i Margaret zaostaju za njima.
"Je li ovo u vezi njega? Vratio se?"
"Ne, nažalost on se bavi drugim poslovima. Nećemo ga dugo viđati. Nešto drugo je u pitanju."
Greg je zahvalio Bogu u sebi. Taman se odselio odavde, ne treba sad da brine i o Lukasu.

"Čujem da si se osamostalio momče!"
"Ujače?"
Greg se zapanjeno zagledan u prosedog čoveka na fotelji. Frenk Kords sedi u urednom sivom odelu izgužvane kravate. Pored njega je štap za hodanje s njegovim inicijalima i sve o čemu Greg može da misli je to koliko mu isti daje na eleganciji.
"Porastao si!"
Greg se nasmejao Frenkovoj opasci koju je koristio svaki put kada ga vidi. Ustao je kako bi ga zagrlio, ali ga je svrha štapa odala. Primetno hramlje.
"Šta ti se desilo?"
Greg se mršti dok ga ujak tapše po leđima i potom povlači da sedne do njega na kauč.
"Mala nezgoda sa primanjem porudžbine. Zbog toga sam i došao kod vas. Treba mi pomoć."

Porodica Kords je opet na okupu, shvatila je Margaret. Čak je i Sebastijan tu i svi zajedno sede u dnevnom boravku oko ujka Frenka.
"Dođi sedi pored mene. Ovo je moj ujak Frenk."
Margaret se nasmejano rukuje sa čovekom žuljevitih ruku i jakog stiska.
"Drago mi je. Ja sam Meg."
Lice mu je ispunjeno borama i kosa puna sedih vlasi, oči su mu tužne, ali mu je zato stav za primer. Ovo je, mislila je Margaret, najstariji Kords.
"I meni je drago da tebe upoznam. Štaviše da sam samo dvadeset gpdina mlađi borio bih se za tebe sa svojim nećakom."
Greg se nelagodno namrštio i Margaret nije odolela sledećim rečima.
"Ne bih se bunila ni da se sada borite za mene!"
Frenk se nasmejao od srca i nehotice prejako udario Grega po leđima zbog čega je ovaj protrljao kičmu.
"Ko je sledeći da mi odvali sve kosti..."
Mrmljao je sebi u bradu dok je Alisq spuštala poslužavnik na stočić.

Donela je čaj za sebe i Natali, a svima ostalima sipala kafu namerno preskočivši Sebastijana i Margaret.
"Vaše kafe sam ostavila u gostinskom salonu. Skroz dole niz hodnik."
Ljubazno se nasmešila, ali to je bilo izveštačeno, a Sem se prećutno izvinio oboma uputivši žalostan pogled dok je Greg ustajao s fotelje.
"Budi ljubazna kao što si uvek, starija sestro, donesi obe kafe ovde."
"Sve je u redu. Ovo se tiče porodice."
Margaret je bacila pogled ka Sebastijanu koji je klimnuo.
"Nismo uvređeni. Pozvaćete nas kad završite."

Izašli su, a Greg je sačekao samo trenutak pre nego što je namerno svukao šoljicu na pod. Slomila se, a kafa se prosula po podu.
"Ne mogu da ne primetim kako uvek iskazuješ nepoštovanje prema Margaret, Alisa. Primetno je da ti se ni Sebastijan ni ona ne dopadaju, pa možda bi trebalo da ti ustupim svoj stan i vratim se kući.
Alisa je zaškiljila i nagela se nad stočić kako bi bila u ravni s Gregovim očima.
"Ili bih mogla samo da odem i ubrizgam jaču dozu lekova za spavanje tvojoj devojci. Ne bi mi bilo teško."
Greg je nakrivio glavu. Oči su mu isijavale varnice dok se kezio ka Alisi najavljivajući tornado.
"Dosta."
Frenk je instinktivno uhvatio Grega za mišicu čvrsto ga stežući, a Sem je znao da je on primetio taj pokret glavom...kao onda u bolnici.
"Tek sam došao a prisustvujem ovakvoj svađi. Sram vas bilo oboje. Uznemiravate mi unuka."

"Izvini."
Greg se opustio, a njegov jezivi osmeh je splasnuo.
"Treba mi neko da prima isporuku za firmu dok se ja bavim papirima. Kao što znate, treba mi neko kome potpuno verujem dok sam zaglavljen u formularima i pismima i prokletim izveštajima koje niko ne voli. Moja grana posla raste, Laboner me bukvalno drži za gušu toliko čvrsto da moram da zatražim pomoć od vas.
"To ne mogu biti ja. Laboner me drži kao na lancu. Jedan sam od bližih lovaca."
Sem je rekao.
"Natali takođe ne može. Trudna je."
Greg je prekrstio ruke.
"To možemo da budemo ili Alisa ili ja."
"Tako je."
Frenk je potvrdio.
"Jedno od vas dvoje ide sa mnom za Hong Kong."