Krvne veze

64. deo - Ono što se skriva od očiju

"Bio si u pravu."
Margo je na suvozačevom sedištu. Na očima ima naočare za sunce i prelazim rukom preko kose. Primećujem da je porasla. Čupkajući pramen, shvatio sam da nikada ranije nisam video Margo s naočarama za sunce, te mi je teško da je tako zamišljam. Meni trebaju jedne. Otvorio sam kasetu i zgrabio ih, a sledeći put kada bacim pogled na Margo ona ih nema.
"To nije porodica. Porodice nisu takve."
"Bili smo porodica onda kada si bila živa."
"Kažeš da su ovo pokidane veze?"
Margo pita. Moja podsvest pita. Ne znam šta da odgovorim. Ne znam šta da pomislim. Naposletku ipak odgovaram.
"Nisu veze."

Margo uzdiše kroz smeh.
"Kažeš da ako nisu krvne veze, onda zapravo i nisu veze? Zar si zaboravio šta ti je uradila tvoja sopstvena krv?"
Ćutim. Klimam glavom jer većinu jesam zaboravio.
"Sećam se sendviča i tvog osmeha. Mekoće tvoje kose. Sećam se noža za puter i kesice u kojoj su čuvali svoje blago. Ostatak je mutan. Više se ne prisećam, ali ako ikada budem želeo uvek mogu da pogledam u fasciklu koju si označila kao moj prošli život."
Smejem se. U toj fascikli su crteži koje sam bojio samo da ne bih zaboravio. Da ne bih zaboravio. To me ipak nije nateralo da pogledam u fasciklu jednom kada sam završio sa crtanjem.

Nakon mesec dana konačno ulazim u Persefonin pab ponovo. Primećujem da Arabela sedi na uobičajenom mestu, ali pikado su zauzeli momci. Smejem se kada shvatim da nisu ni blizu centru, za razliku od nje koja nijednom nije promašila.
"Ne igraš?"
Govorim umesto pozdrava, a ona odmah zariva lice u podlakticu smeštenu na stolu.
"Ako nisam kod pikada onda je logično da ne igram."
Smejem se. Podiže pogled na taj zvuk i gleda me pravo u oči. Imam osećaj da gleda kroz mene.
"Meni nije smešno."
Meni je zbog njenog ozbiljnog odgovora još smešnije, ali ipak brišem kez sa lica i podižem ruku u samoodbrani.
"Izvini."
Vraća se prethodnom položaju pa ja usmeravam pažnju na barmena.

Udaram rukom o sto tri puta i kezim se njoj čim me pogleda mrko. Baci pogled na Arabelu do mene pa onda priđe.
"Čime mogu da te poslužim?"
"Smućkaj mi nešto što će me oboriti. I nemoj da si se usudila da pljuneš u piće inače ću se žaliti Persefoni."
Žena prevrće očima, ali se okreće ka izloženim pićima i najsporije moguće stavlja flaše na šank ispred mene. Primećujem da Arabela do mene ispušta zvuk nalik smehu, pa se ponovo posvetim njoj.
"Sad ja ne shvatam šta je smešno."
Ne diže glavu sa stola, ali se okreće ka meni dovoljno da joj vidim jedno oko koje prekriva kosa.

"I dalje tražiš Persefonu? I nisi neki lovac. Ne znaš osnove lova."
Ispušta zvuk nalik kašlju, a ja uzmem trenutak da razmislim o tome.
"Lovac je u potrazi za plenom. Drugačije je kada traži drugog lovca."
Mrštim se na trenutak.
"Kad bolje razmislim o tome, možda bi volela da izbegavaš ovo mesto ubuduće. Verujem da si jedna od ljudi sa kojima sam najviše pričao u poslednje vreme. Možda te Persefona uzme za svoju sledeću žrtvu. Okomila se na sve što mi je drago."

Ispijam piće u sumnjivo maloj čaši stavljeno ispred mene pa pokazujem prstom da želim još kada me opor ukus alkohola preplavi. Mislim na Semovu nogu, mislim na to kako nam je držala kuću pod prismotrom i mislim o tome kako nije izvršila pretnju. Arabela se s mukom uspravlja i sklanja tamnu kosu sa lica. Ne mogu da protumačim njenu reakciju.
"Pokušavaš li da mi kažeš da sam ti draga?"
Razmišljam o tome na trenutak.
"Verujem da mi se dopadaš."
"Veruješ da ti se dopadam?"
U iskušenju sam da povučem reči kada joj se obrve izdignu, ali to ne činim. Pogled joj s mojih očiju prelazi na šankerku koja dosipa piće iz šejkera u moju čašu, pa se naginje da bi je uzela. Mrštim se nezadovoljno.
"Probaću."
Otpija pa tapše po stolu ignorišući moje gunđanje o higijeni.
"Ovo je prokleto dobro."
Smeši se kiselo. Shvatam šta sam uradio i žurim da to ispravim.

"Nisam mislio na romantičan smisao. Mislio sam na to da si mi draga kao osoba i da ne bih voleo da ti se nešto loše desi."
Objašnjavam joj gestikulirajući šakama kao da pričam malom detetu, pređem rukama preko kose pa se zaustavim i naslonim glavu na šaku, a šaku na šank.
"Šta te je navelo na to da mi objasniš?"
Upita me zabavljeno zbog čega ispustim dah.
"Delovala si tako iznenađeno da sam pomislio kako sam te prestravio. Zašto ti opet objašnjavam ovo?"
Arabela sleže ramenima, igra se s prstima i ponovo me gleda u oči.
"Takve primitivne grane emocija su mi nepoznate."
Prasnem u gromoglasan smeh na njen odgovor koji zvuči toliko iskreno da se čak i ona nasmeši.

"Žao mi je zbog mog ponašanja. Nisam bio baš dobar domaćin."
"Pa šta da se radi. Tvoja sestra i brat su bili pa sam ih ipak ispalila."
"Da li ćeš me poslušati?"
Pitam aludirajući na upozorenje, međutim Arabela izgleda podjednako zbunjeno kao i pre par minuta.
"Slušam te i sada."
Zadržavam hladnoću na licu, ali me je piće udarilo toliko jako da zapravo i ne razmišljam najbolje, pa prasnem u smeh kada vidim da me ona čak i ne shvata ozbiljno.
"Mora da se šališ..."

"Čije glasove ti čuješ?"
Upitam pre nego što se zaustavim, a Arabela izgleda kao da razmišlja o tome čitavu večnost. Naposletku ipak progovara.
"Kada je dobar dan čujem ih previše da bih se koncentrisala samo na jedan."
Pre nego što uspem da postavim sledeće pitanje prekine me zvono telefona.

Laboner je pozvao Grega kako bi mu rekao za novi zadatak koji ima za njega i ovaj je bio iznerviran jer naprasno mora da napusti Persefonin lokal.
"Dolazim."
Prekinuo je vezu uz te reči. Pogledao je Arabelu kao da želi da objasni, ali ona je samo odmahnula rukom.
"U redu je. I ja sad izlazim."
Rekla je pa krenula ka vratima sa Gregom bez reči, međutim on je primetio da se sporo kreće.
"Jesi li povređena?"
Upitao je iznenađeno. Arabela nije ni trepnula.
"Može se tako reći."
"Šta se desilo?"
Navaljivao je Greg spreman na mogućnost da ju je Persefona već pronašla.
"Mislim da mi je srce okrnjeno."

Ozbiljno ga je pogledala, a Greg je odahnuo i nasmejao se kroz frktaj.
"Zar ljubavne probleme sada tako zovu?"
Pitao je s podsmehom zbog čega se Arabela našla skoro uvređenom.
"Ovo je Vegas. Zašto ne misliš da bi neko mogao da me upuca?"
Klimnuo je glavom kao da je to sasvim očigledno, pa očekivao da mu kaže kako joj je i ta grana nepoznata, ali pošto je zaista očekivala odgovor pružio joj je to zadovoljstvo.
"Zato što bi bila mrtva."
"Dobar odgovor."
"I ko je momak?"
Nije odustajao Greg, a Arabela se okrenula ka njemu sa zanimanjem.
"Potpuno je lud. Proganja me već izvesno vreme i mislim da mi se to dopada. Sviđa mi se isto toliko koliko mi se sviđa da mu ostajem van domašaja."
Uzdahnula je dramatično i Greg se zasmejao toliko da je morao da je počupa za pramen kose.
"Praviš se nedostižna."
Arabela je podigla obrve sa smeškom.
"Ne moram da se pravim."
"Biću ovde sledeće nedelje u isto vreme. Hajde da se nađemo, želim da čujem još o njemu."
Greg se pozdravio s njom ostavljajući je s njegovim najiskrenijim osmehom.

Dva čoveka su počela da prate Arabelu čim je zamakla za ugao.