Krvne veze

80. deo - Porodica je ispred svega

Sem Kords je čitao novine zavaljen u stolicu i prisećao se vremena kada je bio Semjuel Grejson. Radio je kao automehaničar, odžačar, krao je i kockao se, čak je završio i zanat za obućara kod starca koji mu je dao hranu i dom nad glavom kada je otišao od Margo. Semjuel Grejson je bio mnogo što šta, ali ubica je postao onog trenutka kada ga je Margo Kords ponovo uzela pod svoje okrilje. Trebala je mnogo toga da mu objasni, da mu olakša, da mu kaže kako će sve biti u redu... Pitao se šta bi se desilo da ga nije rano napustila.

Staklena vrata se otvaraju, ulazi čovek u kasnim tridesetim. Nije se obrijao najmanje dve nedelje, nosi košulju kojoj fali nekoliko gornjih dugmadi. Sem je spustio novine kada su ukrstili oči. Na njegovom licu se videla iritiranost jer je nepoznat čovek u njegovoj kancelariji, sedi u njegovoj stolici i izgleda kao da uživa u rušenju njegove privatnosti.
"Zar niste mogli da sačekate svoj red?"
Čovek je krenuo ka njemu odlučnim koracima, zaustavivši se na korak od svoje stolice čiji je naslon stisnuo. Sem se nije ni trgnuo.
"Nisam video nikakav red u koji treba da stanem. Svakako, trebalo mi je mesto gde ću moći da se odmorim i napunim baterije.

Sem mu je uputio svoj najlepši osmeh. Oštar pogled čoveka koji se doslovno nadvija nad njim prelazi u oprezan kada vidi da je Sem zaista punio baterije. Ovaj ustaje iz fotelje ustupivši je vlasniku.
"Varaš ženu. Dok je ona na poslu ti se zabavljaš sa dadiljom i ucenjuješ sedmogodišnjeg dečaka da čuva tvoju prljavu tajnu."
Sem je uzeo svoj punjač nekoliko puta čučnuvši ispred čoveka koji ga je gledao bledo.
"Moram da se razmrdam. Stvari su malo drugačije otkako sam s ovom mehaničkom nogom. Nemoj da te to ometa, možeš slobodno da postavljaš pitanja. Ko si ti? Kako znaš sve to?"
Sem je odmahnuo rukom kao da se setio nečeg, nasmejavši se kroz frktaj.
"Da, u pravu si. Ti nisi čovek koji se suočava sa situacijama. A nisi ni glup. Znaš zašto sam došao."

Trideset trogodišnji Drejk Fjuri je zaista znao zašto ga je Sem posetio. Nije smogao snage ni da se stropošta u fotelju kada mu se Sem približio. Progutao je knedlu. Bio je kukavica, Drejk je to znao. Mogao je da pritisne dugme na telefonu i njegovo obezbeđenje bi dotrčalo da ga zaštiti. Ali koje su šanse da do tada bude mrtav?
"Čuo si za fabriku Slatki snovi?"
Veoma velike, shvatio je čim mu je Sem sunuo te reči u lice. Port Laboner i on su imali zakazanu primopredaju kokaina, sakrivenu među paketima čokolade koju je navodno nameravao da kupi. Kao biznismen koji poseduje lanac marketa to ne bi trebalo da bude sumnjivo gradu, pogotovo Las Vegasu. Olakšavalo mu je i to što ne mora previše da se krije, jer je u Vegasu sumnja neizbežna, a onaj ko nema razloga da se krije uvek ima metu na leđima.

Sem Kords je izašao iz firme i ne pogledavši ljude koje je Drejk potplatio ne bi li mu čuvali leđa. Kada zakoljete nekoga to ume da napravi popriličan nered. Sumnjao je da je Labonera briga, sve dok je čovek mrtav. Kada se vratio da podnese izveštaj u kancelariji je zatekao Grega i Kastela. Kastel mu je klimnuo i on je uzvratio prećutno mu ukazujući poštovanje koje se nije trudio da pokaže nikome u fabrici. Kastel ga je trenirao sve dok nije dorastao zadatku ubice. Dugo i naporno je učio od njega. Izgleda da ulične tuče u kojima je nekqd učestvovao nisu mogle da se porede s potezima kojima ga je ovaj čovek naučio. Stomak mu se okrenuo kada se setio svakog zadobijenog udarca. Zato ga je mučilo to što je Laboner poslao Grega da radi s njim i Dmitrijem. Blizanci su trebali da budu teža meta s obzirom na sve što je čuo o njima. Prava je sreća da Greg nije bio ozbiljno povređen.

"Svaki put kada završiš zadatak prvo i obavezno ti je da zapišeš i dostaviš mi sve! Koliko puta treba da ti se kaže?!"
Prosedi čovek je skinuo naočare da bi protrljao koren nosa dok je Greg s velikom zainteresovanošću posmatrao svoje nokte. Sem je hteo da ga prekori jer je isti potez video od Natali kada se svađa s njom. Previše trikova je pokupio od nje.
"Prvo i obavezno mi je da se naspavam."
Sada mu se starac iskezio ne obraćajući pažnju na Kastela i Sema.
"Zar si brzo zaboravio šta si mi obećao u noći u kojoj je Persefona upala u tvoju kuću?"

Sem se ukočio kada je Greg oprezno pogledao Labonera. Kroz glavu mu je prošla njegova totalna opijenost dok je odmarao oči. Tolike godine iskustva mu nisu značile ništa kada ga je Persefona još jednom ponizila upadajući u njegovu kuću kao operativac lakih nogu. Nije čuo ni jedan jedini korak, nije osetio nikakav šum kada mu se maramica s opojnim sredstvom našla preko nosa i usana. Beskoristan. To je ono što je pomislio tada i svaki put kada se probudio nakon te noći. Bio je beskoristan da zaštiti svoju porodicu, bio bi beskoristan da se nešto desilo.

Svoju osvetu bi morao da prepusti momku od dvadeset i pet godina koji jedva može da se kontroliše. A to čak i nije ono najgore. Njegova ćerka nije progovorila ništa više od 'niko me nije povredio' u toj noći. Nakon toga kao da je potpuno zaboravila na sve. Njegova žena je bila ošamućena ko zna koliko puta... Alisa, koja je uvek opremljena, nije mogla ništa da uradi. A Laboner nije prestajao da ih na to podseća svaki put kada ih pozove na sledeći zadatak.

"Izvinjavam se."
Greg je izustio teško dišući i nagnuo glavu ka starcu kada mu je ovaj pokazao kažiprstom da se približi. Potapšao ga je po obrazu sa izvijenim usnama, pa pokazao glavom na Kastela.
"Uskoro će igre, dečače. Želim da te neko obuči u što je moguće većoj meri."
Starac se iscerio Gregu kada je ovaj klimnuo, a onda bez reči pošao za Kastelom. Nazreo je njegov dlan kako briše mesto po kome ga je Laboner potapšao. Semu nije trebalo dugo da shvati o čemu se radi kada je video uprljan privezak šurikena na stolu. Margoin privezak.

Margoin privezak.

"Nisi nikad bila ovde?"
Arabela je pitala kada je crvenokosa devojka ušla u stan. Rubine pegice su se razlile po njenom licu kada je stala kod prozora i upila svo svetlo u stanu. Arabela je ostala na dovratku u senci posmatrajući novi dom. Nije da joj se nije dopadala samoća i mračni kutak njenog ateljea, ali Rubi je samom svojom pojavom ulepšavala svaki trenutak koji je provela na ovom sumornom mestu Gregove prošlosti.

"Jednom, nakon što je Greg zatvoren u ludnicu. Nije ništa dirao."
Govori Rubi dok zagleda svaku stvar pojedinačno.
"Da li ti je rekao da je bio u ludnici?"
Upita ona kada stigne do kauča i doslovno padne na isti ispustivši oštar izdah. Arabela se ukočila pored nje. Primetivši kako je stisla usne i raskolačila oči, Rubi se drhtavo nasmešila.
"Dobro sam. To je samo...operacija koju sam imala."
Arabela je progutala knedlu i spustila se do nje. Rubin osmeh je sada razliven preko celog lica. Primetivši da devojka pokušava da izbegne razgovor o onome što se desilo, Arabela se suzdržala od postavljanja pitanja i umesto toga odgovorila na njeno.

"Pomenuo je usputno, dok je sitničavio oko doslovno svega. Nemoj da sedneš tu, nemoj da uđeš tamo... Ako si došla da me odvedeš odavde neću se buniti. Doslovno me je dovukao ovamo."
Arabela je ispustila frktaj kada je shvatila da joj je to najduži monolog ikada.
"Zar te ne zanima zašto je bio u ludnici?"
Arabela se napućila kratko razmišljajući o tome.
"Pretpoatavljam da bi mi rekao da je želeo da znam."
Rubi je klimnula, rešivši da promeni temu.
"Rekla sam mu da te dovede kod mene kada me je pozvao."
"Ušao je kod mene s pištoljem uperenim u moje platno i izvukao me napolje bosu. Mogla sam da izaberem da ne pođem, međutim interesovalo me je njegovo odsustvo iz sopstvenog tela."
Crvenokosa je sada žestoko zarila nokte u naslon kauča. Arabela nije primetila njenu nevericu, pa se izgubila u svojim rečima. Zaboravila je da je Rubi sluša.

"Video me je, znam da me je video. Zagrlio me je jednom rukom, izvukao me napolje i doveo ovamo toliko brzo da nisam stigla ni da se pobunim žešće. Delovalo je kao da mu je um bio odsutan dok je njegovo telo radilo ono što je smatralo potrebnim."
Arabela je bacila pogled na Rubi koja je ispustila avetinjski izdah gledajući u repliku Persefoninog noža na zidu. Pokazivala je prstom na isti.
"Pokušala je da ga ubije. Na spavanju. Sa tim nožem."
Rubi je pokazala prstom na uramljeni bodež na zidu, a Arabela je okrznula pogledom srebrna slova u dršci.
"Voleo ju je uprkos tome. Pretpostavljam da ga je obuzela smrtonosna panika kada je shvatio da bi Persefona mogla da se okomi i na tebe."

Arabela je progutala knedlu nesvesno zabacivši kosu s lica.
"Zašto ga nije ubila?"
Rubi se zamislila toliko da je Arabela pomislila da je nije čula. Taman kada je ustala s kauča da sipa piće Rubi je odgovorila.
"Pretpostavljam da je tada shvatila da ga voli."
Pauza. Tamnokosa devojka im je sipala po čašu viskija koji je Greg kupio sinoć zajedno sa svom hranom koju je tražila.
"Da si bila na njenom mestu da li bi ga ubila?"
Rubi se nasmešila otpivši gutljaj jake tečnosti.
"Da mi prete maminom smrću...a da sam ga poznavala koliko i Margaret u tom trenutku? Verujem da bih oklevala koliko i Margaret. A ti?"
Arabela se znalački osmehnula promešavši viski kružnim pokretom šake.
"Ne verujem da bih oklevala."
Rubi je trepnula u iznenađenju kada je Arabelino lice ostalo isto nakon što je iskapila čašu.
"Na kraju krajeva...porodica je ispred svega."