Krvne veze

78. deo - Otmica

Gregova meta je Edgar Šejvs. Makro koji se oglušio o Labonerova naređenja osnovavši posao sa strane. Kada je shvatio da ga devojke posmatraju kao da ga nadgledaju posumnjao je da više nije njihov pokrovitelj. Pobegao je iz Nevade pre nego što su primetili da ga nema . Za nedelju dana koliko je u bekstvu skroz je promenio lični opis. Njegov kukasti nos je sada blago zakrivljen, a ispod očiju mu se vide podlivi od operacije. Duga kosa zalizana gelom, koja mu je padala do ramena, sada je kratko podšišana, a on radi u poslastičarnici u centru Feniksa. Nosi kapu koja se slaže s roze keceljom. Jadno zar ne? Kakvq li će biti njegova smrt onda?

Greg je odlučio da ga bolje osmotri, da shvati njegove navike. Nije mu dugo trebalo da sazna da se Edgar i nakon svoje smene vraća u poslastičarnicu i tamo spava. Iz čiste radoznalosti je svratio da vidi kako mu ide. Ipak, pad s takvog prestola mora da boli...kada nosite roze umesto svilenih kravata i skupih odela na koje ste navikli. Dovoljan je bio samo jedan pogled na bivšeg makroa da se shvati kako i dalje razmišlja o poslu u kom je uživao. Sa velikim zanimanjem je posmatrao grupu srednjoškolki koje su se kikotale za crvenim stolom. Greg je morao da skrene pogled kako bi se suzdržao da mu ne iskopa oči. Nije ga dugo zagledao. Popio je svoj milkšejk i otišao nazad u auto odlučivši da se provoza pre nego što dođe ovde nakon zatvaranja.

Kasnije te noći...

Vrata su razvaljena, prozor razbijen iznutra i staklo rasuto ispred poslastičarnice. Alarm se nije uključio, ljudi nisu izašli da vide šta se dešava... Ipak se mrštim i zbog toga vadim pištolj iz kasete. To je poslednja odbrana, podsećam sebe. Znam koliko sam teško naučio kako da pucam bez treptanja. Sramim se koliko sam puta promašio i pao na dupe pred čitavom publikom. Rubi bi mi se smejala. Prvi i poslednji put sam izgubio kontrolu kada sam video Blejza sa Margoinim dosijeima.

Stavljam oružje ispred sebe. Poslastičarnica izgleda normalno sve dok ne ugledam Edgarovo telo na stolu za kojim su danas sedele srednjoškolke. Osmatram drugi deo prostorije i stojim ukopan u mestu, a nakon par minuta mrtve tišine odlazim do tela. Zamka, zamka zamka. Sve u meni vrišti da bežim bez osvrtanja. Polomljeni prsti leže na njegovom stomaku. Prekrštene kao da leži u kovčegu. Tetive na vratu su mu precizno prerezane. Mrštim se na karticu koja čeka pored tela.
Arabela.
Pucanj se prolomi poslastičarnicom i mojom glavom dok jurim do auta.

"Nije te upozorila na Margaret."
"Prekini."
Odmahujem glavom Margo koja sedi na suvozačevom mestu. Nosi crvenu rolku i bele pantalone. Kosa joj je prljava i ispada iz konjskog repa dok se naslanja na kolena.
"Ni na Sema."
"Molim te..."
Očaj mi se čuje u glasu, ali ona ipak ne prestaje.
"Htela je da Natali bude sledeća, a ti si joj pomrsio konce..."
Sada je gledam ponovo. Rolka joj nije crvena, zelena je, ali je prekrivena krvlju kao i te pantalone za koje sam mislio da su bele. Kosa joj je ulepljena krvlju, izgleda kao da se borila s čoporom vukova i pobedila. Ona bi uvek pobedila.

"Margo moram da stignem tamo, moram da stignem do nje pre nego što je Persefona pronađe! Molim te stani!"
Lupam po volanu, suze mi kvase lice. Ne još jedna osoba. Neće još jedna osoba umreti zbog mene. Mrzim sebe jer me Margo vidi uplakanog. Mrzim sebe jer mislim da me Margo vidi uplakanog. Mrzim Margo jer nije ovde da me zaista vidi, da me zagrli i da kaže da ću i ja pobediti.
"Nije napala Arabelu ranije jer je htela da ona bude tvoja tačka pucanja."
Ne.
"Arabela će umreti večeras."
Ne.
"A ti nećeš stići na vreme."
Ne.

Ulazim u radnju još uvek s pištoljem u ruci. Arabela drži četkicu u ruci. Prelazi oštrim i brzim pokretima po platnu, a sve što vidim jeste da još uvek stoji. Okreće se prema meni. Grlim je jednom, a drugom rukom, u kojoj je oružje, ciljam u Arabelino platno.
"Jesi li dobro?"
"Biću kad počnem da dišem."
Odgovara zbunjena mojim postupkom, a ja nemam vremena da objašnjavam, vučem je ka izlazu. Čujem da se buni, osećam da stiska šaku u pesnicu. Ipak kreće za mnom.

U trenutku kada se osvestim u mom smo stanu. Margaretinom stanu. Našem stanu.
"Zašto smo došli ovde?"
Očekujem odgovor na svoje pitanje. Okrećem se ka Arabeli koja me posmatra kao da nisam normalan.
"Ti si mene doveo ovamo!"
"Nisam bio u baru."
Odgovorio sam potpuno siguran da nisam kročio Kod Persefone, ali istina je da imma blokadu. Ne sećam se da li sam bio tamo. Arabela me bezizražajno posmatra.
"Došao si u moj atelje. Je li ti Rubi rekla gde da me pronađeš? Pre sat vremena me je pozvala i pitala gde sam."
Možda sam pitao Rubi za pomoć nakon što sam sleteo. Nije mi jasno kako ona uopšte ima Arabelin broj, ali sam zahvalan na tome. Pre nego što se nateram da joj objasnim primetim njena bosa i krvava stopala.

Oči mi se rašire u neverici. Nisam ni primetio da je bosa.
"Jesi li dobro?"
Arabela prekrsti ruke ispod grudi.
"To se desi kad hodam po kamenjima i staklu dok me neko vuče."
Arabela podigne nogu u visini struka da je pogleda. Ne bih mogao tako da stojim ni da mi život zavisi od toga.
"Imaš dobru ravnotežu za jednu pijanduru."
"Ne znam da li mi se više dopada taj, ili komentar da pišem kao preškolac."

Ne stignem ni da se trgnem pre nego što ispruži nogu i obori me na pod tako jako da udarim iz sve snage. Ostanem dole, zagledan u plafon. Kada je prišla tako blizu? Arabela s visine gleda u mene.
"Zašto si me doveo ovamo? Šta hoćeš od mene?"
Pokušam da ustanem, ali njeno stopalo me pritisne i zadrži na podu.
"Kučka u čijem pabu radiš juri za tobom."
Frkće. Pokušavam da ustanem drugi put, ne dozvoljava mi, nemam snage da se potrudim.
"Mislila sam da smo ustanovili da sam ja Persefona."
Sklapam oči. Pokušavam da ustanem treći put, ali još uvek drži nogu na mojim grudima.

"Prestani da me nerviraš, i tako sam na ivici živaca! Ubila je Margaret, obogaljila Sema, Natali joj je bila meta i kada sam joj pomrsio konce s jebenim Blejzom i Rubi je ispaštala zbog toga! Jasno mi je stavila do znanja da si ti sledeća meta!"
Povlači krvavo stopalo pre nego što zgrabim isto. Oči su joj širom otvorene. Pridižem se u sedeći položaj, a leđa naslanjam na kauč.
"Blejz?"
Klimam.
"Oteo sam jednog od njenih ljudi."
"Znaš ime jednog od njenih ljudi?"
Ponovo klimam. Osećam kako mi glava pulsira od bolova. Podižem pogled ka njoj tek kada čujem da se spušta do mene. Obgrli kolena pa bradu nasloni na ruke.
"Pretpostavljam da ste i ti i Persefona zbunjeni."