Krvne veze

19. deo - Imati prijatelja

"Kada si rekao da si veoma nepodoban za posao nisam mislila da ćeš pasti pravo na lasere!"
Meg se smejala čitavim putem do stana dok je Greg zaštitnički grlio svoju opremu i mrgodio se.
"Dođavola Margaret... Imamo sreće što je Sem svuda zabio svoj nos inače bi nas verovatno obesili ispred te zlatare!"
"Sve je na kraju dobro prošlo. Vidiš, čak smo uspeli da zgrabimo i minđuše!"
Margaret je mahala njima ispred Gregovog nosa i sve što je on poželeo jeste da zgazi taj nakit koji ga je doveo u ovako neprijatnu situaciju. Neće više izbegavati Labonerovu salu za obuku.

Meg je posmatrala Grega kako spava u avionu. Uhvatila je sebe kako želi da omota njegovu kovrdžavu kosu oko svojih prstiju i nerviralo ju je to.
"Šta je bilo?"
Trgla se zbog njegovog glasa.
"Ništa... Koliko dugo si budan?"
"Dovoljno dugo da me zaboli glava od tvog buljenja."
Otvorio je jedno oko samo da bi bacio brz pogled na nju.
"Kada se budemo vratili držaću ti časove borilačkih veština. Dosta sam naučila otkako sam u poslu i znam mnogo novih stvari otkako idem u Labonerovu sportsku salu. Okretnost i ravnoteža. To ćemo prvo vežbati."
"Može li to da sačeka dok ne povratim izgubljeno dostojanstvo?"
"Ne."
"Onda sutradan."

"Greg?"
Margaret se raspakivala dok je Greg spremao ručak unapred razmišljajući o iscrpnom izveštaju koji će morati da napiše.
"Šta?"
"Zašto me nikad nisi upoznao ni sa jednim svojim prijateljem?"
Meg se naslonila na šank i Greg je prestao da secka salatu. Kada je pomagao Natali u kuhinji naljutio se na Alisu i izvadio je dušu jadnom povrću.
"Rekao sam ti da nemam prijatelje. Moja najbolja i jedina drugarica ima trinaest godina i živi daleko odavde."
Meg je stavila pile u rernu nakon što ga je Greg premazao prelivom koji je čudno mirisao. Nije uopšte verovala sebi kad je reč o kuhinji, ali ovaj dečko izmišlja recepte - mogla je da se kladi u to!

"I to je sve? Nema ime?"
"Rubi."
"Gde živi? Kada mogu da je upoznam?"
Nastavljala je Margaret neubeđena u Gregov odgovor. Možda ga je sramota da je upozna sa prijateljima. Greg je uzdahnuo i prihvatio njenu igru. Zaista je mrzeo kada mu ne veruju, ali opet, shvatio je da i pored svih porodičnih stvari koje zna o njemu, Margaret uopšte nije upućena u njegov društveni život.
"Ne živi nigde trenutno. Luta po svetu i uči nove stvari. I nećeš je upoznati dok Laboner ne otegne papke."
Zastao je da bi dobio na dramatičnom trenutku jer je Meg umirala da sazna ko je Rubi.
"O...ona je Labonerova unuka. Pretpostavio sam da si skontala da je narukvica bila za nju... Mada ne krivim te, shvatio sam tek nakon..."

"Prestani da blebećeš!"
Oduševljeno mu je prišla.
"Možda tvoja porodica ima neke veze ali ti čoveče imaš pravo blago! Kada ona preuzme ovaj organizovani kriminal može da te oslobodi!"
Ali Greg uopšte nije tako razmišljao. To čak nije ni poslednja stvar koja mu je pala na pamet.
"Nikada je ne bih ostavio samu sa zverima odatle. Samo bi čekali priliku da je ubiju."
Margaret kao da je samo taj odgovor čekala prijateljski ga je udarila u rame.
"Onda bolje da počneš da vežbaš telohranitelju!"

Zvono se začulo u pravom trenutku pa je Margaret pogledala kroz špijunku. Nisu imali nijednog posetioca, a tek komšiju u stanu. Otvorila je vrata umornom momku zakrvavljenih očiju. Rekla bi da ima oko dvadeset i pet godina, ali izgled može da vara, pogotovo kad je ovako lepuškast.
"A rekao si mi da nemaš prijatelje."
Meg je povikala Gregu koji se nacrtao iza nje i stavio joj ruku na rame.
"To nije moj prijatelj."

"Redžinald Morin. Ja sam policajac."
Klimnuo je glavom ka Margaret koja se ukočila istog trenutka. U civilu je, to bi trebalo nešto da znači.
"Nisam ovde službeno. Došao sam po naređenju inspektora Ficdžeralda da te obavestim da Sem Kords želi da te vidi."
"Obavestio si me. Možeš da ideš."
Neprijatnost su delila jedna vrata koja je Greg pokušao da zalupi, ali Margaret ih je zadržala presekavši ga pogledom.
"Izvinite zbog toga. Da li biste ušli na šolju čaja ili kafe gospodine Morin?"
Iako je to bilo formulisano kao pitanje Margaret ga je vukla u stan.

"Zaista ne mislim da je to dobra ideja..."
"Margaret. Ali možete da me zovete...Meg."
Oklevala je da kaže Margo. Ipak nadimak koji joj je Greg dao je bila bezbedna zona. A bilo bi poželjno da ne privlači toliko pažnje na sebe.
"I ovo je zapravo idealna ideja. Greg nema prijatelje, a Vi delujete kao da bi Vam dobro došao jedan!"
"Ako ću ja tebe zvati Meg, onda i ti mene možeš da zoveš Redži. To je fer."
Margaret se složila klimanjem glave dok je pristavljala vodu.
"I ne verujem da je Kords tip prijatelja koji bih želeo da imam. Bez uvrede."
Redžinald se osetio neprijatno jer ga vređa u sopstvenom domu, ali Greg je izgledao toliko nezainteresovano dok je menjao kanale da se činilo kao da ga uopšte ne primećuje. Međutim ključao je iznutra. Nikada nije želeo posebnu vezu s ostatkom sveta, pa zašto bi mu, za ime sveta, Margaret tražila prijatelje!?"

"Deluje tako na prvi pogled, ali obećavam da je zabavan i prijatan kad ga bolje upoznaš."
"Margaret žao mi je što ću ti srušiti snove ali ne planiram da se udajem ni za jedno od vas pa možete svoj razgovor da nastavite negde drugde."
Megin nervozan smeh je ispunio dnevnu sobu pa je udarila Grega po leđima toliko jako da se zakašljao gledajući je ispod oka.
"Vidiš kako zbija šale s nama!"
I dalje je pokušavala da razbije tenziju sve dok i sam Redži nije počeo da se smeje njenoj reakciji. Ona je fina, shvatio je. Možda ipak ima nade za mafijaškog delikventa.
"Trebalo bi ipak da pođemo. Odložiću kafu za neki drugi put Meg."