Krvne veze

73. deo - Otkriće

Redžinald Morin je unapređen u inspektora istog dana kada je Persefona napala Sema. Kada je čuo za taj incident više nego ičemu se posvetio njenom slučaju. Svaki dan je švrljao bar dvadeset imena bolnica. Psihijatrijskih, bolnica za dečije hendikepe, obične... U potrazi za iglom u plastu sena, Redži je jedino mogao da im da ime Persefona. Sestre su se naizmenično menjale i pregledale izveštaje. Bog zna da ih nije bilo mnogo, međutim bili su odvajani na gomilu.
"Nisam ni čestitu kafu popio."
Požalio se čim je stigao u stanicu. Rajan je sada šef policije i svakodnevno vrši pritisak na njih. Opšte je poznato da ovi iz narkotika gone Alisu Kords godinama, međutim ni ime joj ne znaju. Samo Bog zna koliko puta se osetio krivim jer nikada ništa nije rekao uprkos obećanju da će pomagati što više bude mogao.

Redžinald je izložen stalnom Rajanovom pogledu, trgne se svaki put kad Greg uđe na vrata što se, hvala Bogu, sada retko dešava. Boji se da ne oda nešto što ne bi trebalo, čak i posle sedam godina koliko je sa njim. Rajanova pozicija zavisi od par momaka uključujući i njega, q svi su direktno povezani s radnjama mafijaške organizacije kojq im ne da mira. Pitao se da li je neko iz narkotika povezan sa Alisom ili Natali kada je čuo za incident ispred Labonerove fabrike čokolade. Znajući da je Rajan to dobro zataškao i sakrio od novinara nije se mnogo opterećivao...sve dok mu do ušiju nije došla operacija Rubi Laboner.

"Morin! Stari druže!"
Redžinald se okrenuo na poznat glas. Greg stoji s jednom raširenom rukom, a pod drugom drži aparat za kafu. Tri dana nakon što mu se porodica vratila kući, Greg je odlučio da poseti Redža.
"Moraš da prestaneš da dolaziš kao da si poseban konsultant Greg..."
Greg ga je zagrlio jednom rukom čemu se ovaj žestoko opirao, ali ga nije puštao. Umesto toga ga je poljubio u oba obraza i policajac mu je na kraju nagazio na nogu i odmakao se.
"Kučkin sine!"
Opsovao je Greg. Svi pogledi su upereni u njih, stoga Redž kreće ka svojoj kancelariji, a ovaj ga prati.

"Čemu takav teatralan pozdrav?"
"Čuo sam da si unapređen. Čestitam."
Redžinald je razmislio o načinu na koji će mu staviti do znanja da je to sada zastarela vest, međutim aparat za kafu mu je privukao pažnju.
"I doneo si mi poklon?"
"Biću iskren. Ušao sam, tražio te, čuo da si unapređen, izašao, odvezao se do radnje i kupio ti Hepija."
Redžinald je pročistio grlo.
"Hepija?"
"Pa nazvao sam ga Hepi jer si stalno mrzovoljan, možda te on oraspoloži."
Redžinald je prekrstio ruke.

"Mrzovoljan sam jer svaki dan gledam leševe i rešavam ubistva koja ti očigledno..."
Policajac se zaustavio pre nego što je rekao nešto zbog čega će zažaliti, ali Gregu je bilo do svađe.
"Zašto radiš ovaj posao ako ne uživaš u njemu?"
"Jer pokušavam da učinim svet boljim mestom za život!"
Lupio je rukom o sto. Greg je zevnuo.
"Tako što sarađuješ s Kradljivcem srca?"
"Zar ne možeš samo da kažeš zbog čega si došao?!"
"Zar ti ne možeš samo da kažeš hvala?!"
"HVALA!!!"

Tišina je nastala nakon vikanja i policajac nije mogao da odoli no da zagleda aparat.
"To je veoma pažljivo s tvoje strane."
"Hvala, bilo je veoma mučno."
Policajac je zadržao smeh tako što se zakašljao, a neprijatni razgovor je prekinulo zvono Morinovog telefona.
"Inspektor Morin."
"Halo? Ovde sestra Mej Denvis iz Langli Portera. Svratili ste pre par nedelja i tražili informacije o Persefoni..."
Redžinald je ustao sa stolice pogleda uprtog u Grega. Nije mogao da odbaci misao da mu je osim aparata za kafu, Greg danas doneo nešto sreće.
"Da?"
"Pregledali smo izveštaje. Našli smo nekoliko slučajeva, ali ipak mislim da bi trebalo sve da ih pregledate."
"Krećem."

Redžinald je spustio slušalicu ne skidajući pogled s mene.
"Počinjem da se plašim."
"Idem u San Francisko. Hoćeš li da mi praviš društvo?"
Nije bilo potrebe da me dva puta pita. Izvadio sam mobilni iz džepa pantalona i okrenuo Rubin broj.
"Imam situaciju Crvena."
Rekao sam čim se javila i čuo kako ispušta isprekidane uzdahe. Sprečio sam sebe da je pitam kako je, shvativši da joj to pitanje smeta.
"Treniram. Požuri."
Srce me je zabolelo kada je to rekla, svestan da se njeno sadašnje treniranje svodi na vežbe ruku i blago podizanje nogu.
"Pokrivaj me kod Labonera nekih..."
Gledam u Redžinalda, ali on odmahuje glavom zbog čega grizem donju usnu znajući da će me Rubi mrzeti zbog ovoga mesecima.
"Pokrivaj me na neodređeni period. Čujemo se."
Prekidam vezu istog momenta i izbegavam bujicu psovki koje ima za mene.

"Reci mi o čemu se radi."
"Da li da to ostavim kao iznenađenje?"
"Mrzim iznenađenja."
Frkćem iznervirano. Redži se smeje tome.
"Obilazio sam bolnice povremeno... U San Francisku su mi našli nekoliko izveštaja na ime Persefona."
Podižem obrve.
"Šta si radio tamo?"
Kao da nevoljno priča priču, oblizuje usta i gestikulira rukom po volanu.
"Vidiš... U noći kada je Sema napala Persefona...kada je izgubio nogu..."
"Nije je izgubio. To je tako trivijalan izbor reči."
Slažem kiseli izraz lica zamišljajući svog brata kako skakuće na jednoj nozi i traži drugu. Policajac se mršti, ali gleda ispred sebe.

"Uglavnom, dobio sam unapređenje tog dana. Sve što sam dobio je podsetnik da još nisam rešio slučaj onih tela...još je nisam uhvatio."
"Identifikovao si sve žrtve. Nijedna nije iz Las Vegasa. Nekako ih je prenela ovamo."
Govorim onoliko koliko sam čuo od Alise. Iznervirano shvatam da nikada nisam ni pokušao da pronađem detaljne informacije.
"I dalje nemam ubicu Greg. To što su novinari smanjili pritisak na policiju ne znači da su progutali Rajanovu podvalu već osiđenog čoveka."

U nedostatku boljih reči podrške odlučio sam da promenim temu. Počeo da razgledam po autu. Limenke kole, zgužvani papirići i prljave maramice...
"Čoveče, mora da se šališ... Auto ti izgleda kao svinjac."
On se smeši.
"Život policajca je brz. Nemam vremena da počistim ako spavam dva sata a radim dvadeset i tri."
"Preskočio si deo gde dan ima 24h."
Uzvraćam mu osmeh iako na neki način mogu da ga razumem.
"Ne i moj, Kords."

Kada uhvatimo let za San Francisko kroz misli mi prolazi Rubi u jednoj sobi u firmi, priključena na razne aparate. Amanda sedi do nje, plače. Laboner ih gleda kroz prozor. Krivo mu je zbog potomstva koje ona neće imati. Ne zbog nje same, ne zbog praunuka, već zbog naslednika koji bi mogao da preuzme njegovu imperiju sazdanu na tuđoj nesreći. Usled groznih sećanja padam u odvratan san. Rubi me doziva, Natali drži malu Margo u naručju, Sem govori da bežim, a Alisa drži Margo pod ruku i zajedno trče meni u susret.
Probudi se.
Alisa govori i ja to shvatam kao poraz. Vidim ih ovde jer su svi mrtvi.

Vidim ih jer smo mrtvi.

U stvarnost me vraća Redžinaldov glas. Drži mi ruku na ramenu.
"Probudi se. Stigli smo."

Langli Porter je u Gregu budio mnogo uspomena.
"Je li mi dozvoljeno da uđem sa tobom i vidim dokaze? Već sam proveo pet godina u ludnici, nisu mi zanimljive aktivnosti."
Redžinald je klimnuo glavom znajući da ne bi ni pod razno smeo da kaže da se Greg plaši ovih zidova. Njegov izraz lica je dovoljno užasnut dok posmatra stariju ženu sede kose kako razgovara sa lutkom.
"Ovo mesto mi izaziva jezu."
Umesto toga je prokomentarisao Redžinald. Kada su stigli do pulta.
"Tražimo Mej Dejvis. Ja sam inspektor Redžinald Morin."
Policajac je izvadio svoju legitimaciju, a žena za pultom je klimnula glavom.
"Ja sam Mej. Odvešću vas do arhive."
Pozvala je drugu sestru da je zameni i izašla kako bi ih povela hodnikom. Njen beli otkopčani mantil se vijori za njom kao kakav plašt dok hoda ispred njih dvojice. Kosa joj je uredno vezana u punđu i jedini nakit koji nosi su dve male zlatne alke na ušima.

"Pronašli smo desetak kartona sa imenom Persefona. U jednom je čak i video kaseta jednog razgovora s pacijentom."
Sestra je spustila kutiju na sto ispred policajaca. Arhiva je velika, posmatra Greg, i veoma krcata. Naginje se ka Redžinaldu i šapuće.
"Znaš, nemoguće je da roditelji svesno nazovu dete Persefona. To bi lagano mogao..."
Redžinald se odmakne pre nego što Greg završi misao i ovaj se naljuti.
"Ne možete ništa da iznesete odavde, ali slobodni ste da iskoristite koliko god vam je vremena potrebno.
"Hvala."
Sestra je izašla.

"Ovde nema ništa što bi nam pomoglo."
Gunđam dok zatvaram poslednji karton. Koje su šanse da je Persefona završila u nekoj bolnici u San Francisku. Na kraju krajeva, ovde te strpaju kada si lud, ne puštaju te da slobodno odrubljuješ glave svakom ko ti zasmeta... Bar je sa mnom bilo tako.
"Ovaj s kasetom je poslednji."
Redži umorno uzima poslednji karton iz kutije i smeje se.
"Reci da smo ga oboje odlagali samo zato što se nadamo nečemu neobičnom."
Redži uzdiše, a onda stavlja i poslednji karton na gomilu.
"Nisi ga ni pogledao."
"Dovoljno je da pročitam da je nisu ostavili u bolnici. Ovaj karton je usputno urađen. Možda su roditelji i razmišljali da je ostave, ali su se predomislili u poslednjem trenutku. Jedino zanimljivo što vidim ovde jeste prezime Lemežerer. To je iz zbirke priča Agate Kristi."

Prasnem u gromoglasan smeh nakon što čujem poslednju rečenicu.
"To sam i ja rekao Laboneru kada je rekao..."
Da otvara grob Sajrusa Lemežerera. Završio sam misao u sebi, pa skočio na noge i uzeo karton.
"Šta?"
Ne obazirući se na Redžinalda, počeo sam da iščitavam napisano. Persefona Lemežerer.

Persefona Lemežerer.

Persefona.

Lemežerer.