Krvne veze

88. deo - Veze za koje ne znamo

"Treba da odemo na kampovanje."
Crnoosa devojka pruža ruke prema nožnim prstima. Savija kolena kako bi šake stavila na pod, a noge odiženod poda. Stoj na rukama Arabeli dolazi prirodno, pomislila je Rubi dok ju je namršteno posmatrala misleći na fabriku. Uzdiše kad shvati da joj je bolovanju došao kraj.
"Mrzim kampovanja. Deda me je terao da idem kao sastavni deo treninga."
Crvenokosa se nasmeši gledajući kako Arabela hoda na rukama. Njene tačke u cirkusu su sigurno bile ubistvene.
"Usput želi da te proveri."
Arabela je frknula dok se spuštala na pod. Sklonila je kosu s lica. Rubi je primetila da joj se ceri.
"Reci mi ako sazna nešto što ja ne znam."
Crvenokosa joj uzvraća osmehom.

"Danas mi je poslednji dan odmora, trebalo je da te naučim kako da se braniš ako dođeš u tu situaciju da moraš."
"Veće su šanse da me napadnu napolju nego u kući u kojoj neću dugo boraviti."
Crvenokosa se iznenadi zbog ove opaske. Pogledi im se sreću. Arabela nakrivi glavu na njeno buljenje.
"Ja sam ovde samo da pravim društvo tvom usamljenom dupetu.
Nastavljaju da bulje jedna u drugu trenutak predugo. Arabela se smeši, a Rubi ne pokušava da zaustavi glasan smeh.
"Bolje ćeš me naučiti svojim osnovama u divljini."
"Moraćemo da se vozimo do šume."
Rubi je uzdahnula bolno.
"Možemo da hodamo."
Predložila je Arabela.
"Ne dolazi u obzir!"

Za to vreme koliko su se devojke raspravljale Greg je dobijao batine od Kastela.
"Znaš li koliko dugo vežbamo?"
Greg je obrisao krvava usta nadlanicom.
"Ukupno 357 sati, 42 minute i 32 sekunde."
Kastel mu je dobacio kiseo osmeh.
"Zašto tu pamet ne iskoristiš da predvidiš moje udarce? Igre se približavaju, a ti si mrcina bio i ostao. Leš je malo sporiji od tebe."
Greg je pomislio na Igre gladi i iznervirao se toliko da je pljunuo po terenu - tamnici. Otkako su vežbali, njihov trening je bio ili na otvorenom ili u sali za vežbanje, ali sada su koristili jednu od Labonerovih tamnica. Izgleda da su se i ostali takmičari spremali sudeći po zvukovima koji su dolazili iz ostalih ćelija. Greg nije mogao da se ne zapita da li će u Igrama učestvovati neko koga poznaje.

"Napadni me."
"Znaš da ne mogu ni da te dodirnem! Ne učiš me ničemu korisnom niti mi pokazuješ kako bi trebalo da se odbranim. Čemu sve ovo?"
Kastel se namrštio.
"Ne možeš da me napadneš jer sam već video svaki tvoj potez. Ni ne trudiš se."
Greg je uzdahnuo zauzevši stav prvi put danas. Odlučio je da ga napadne drugačije. Da cilja u stomak, a pogodi cevanicu, međutim Kastel ga je odgurnuo tako da je napravio nespretan kolut unazad.
"Ne verujem da si pobedio Rubi Laboner."
"Kao da me je briga u šta veruješ."
Nervozno je prešao rukom kroz kosu. Slagao je. Odmah je počeo da razmišlja o borbi s Rubi ispred Persefoninog lokala. Setio se Rubinog izraza lica kada ju je oborio na zemlju nakon što ju je prethodno ošamutio na kvarno. Arabela mu se smešila podrugljivo. Frknuo je na tu misao i poželeo da je poljubi ponovo. Izvio je usne u smešak.

"Ako si završio sa sanjarenjem..."
Kastelov grubi glas ga je prenuo taman toliko da je podigao glavu očekujući da vidi njegovu nogu u napadu na sopstveno telo, ali Kastel je sedeo na klupi s flašicom vode u ruci. Prišao mu je i smestio se do njega.
"Tvoji instinkti su zarđali. Sporo se krećeš, ne znaš da napadneš i ne koristiš taj mozak onoliko koliko treba. Nisi mršav, imaš sasvim dovoljno razvijene mišiće da zadaš dobar udarac, ali nisi toliko težak da ne možeš lepo da se krećeš."
Kastel je održao monolog, ali je Greg shvatio da ovaj to pojašnjava sebi, mada ga je deo o težini pomalo uvredio.
"Zašto mi ne ispričaš u kom trenutku si osećao takav adrenalin i zapravo uradio nešto povodom toga?"
Kastel ga je pogledao direktno u oči. Njegove tamne kestenjaste kovrdže su se ispale iz punđe koju je vezao. Sede vlasi nimalo nisu naškodile njegovom izgledu aristokrate, međutim ozbiljno pitanje koje mu je uputio je prenulo Grega iz misli o Kastelu kakav je čovek bio nekada. Kada je trenirao Sema.
"Kada smo uzeli Persefoninog čoveka."
Osmeh koji se razlio Kastelovim licem ga je učinio znatno mlađim.
"Sada znaš na šta treba da se fokusiraš."

Dvadeset godina ranije...
2003.

"Vrata!"
Alisa je viknula iz sobe zatvorivši vrata za sobom. Amandina kuća nije velika, štaviše premala je za njih sedmoro. Uvek se negde žuri, a Greg ostaje kod kuće s Amandom i bebom. Rubi je veoma ružna za jednu bebu. Stalno slini, nazire joj se koji čuperak na glavi boje šargarepe, ali inače je ćelava. Gregu se ipak dopadalo kako mu se široko smeši i pruža ruke ka njemu, mada je premala da bi se osećao komotno da je uzme.
"Otvori ih sama!"
Natali je viknula uz šuškanje kese. Greg nije hteo da viri u njih.
"Zašto ti ne bi otvorio vrata Greg? Sigurno je za Sema. Ja ću ga dovesti."
"Ja ću ga dovesti..."
Greg se isplazio Lukasu koji je to prihvatio s tužnim osmehom. Grega nije bilo briga. Krenuo je ka vratima. Sve je počelo kad su se taj pavijan i Sem pojavili u njihovoj kući. Da nije njih ona ih ne bi ostavila i sada on ne bi morao da otvara vrata Amandine kuće.

"Šta je?"
Njegove oči su se suzile kada je ugledao čoveka kestenjaste kose i tamnih očiju. Izgleda kao da je došao pravo iz kreveta, mada ne nosi pidžamu.
"Ja sam Kastel. Došao sam po Sema."
Greg ga je posmatrao s blagom zainteresovanošću. Učinilo mu se da ga poznaje.
"Ja sam Greg."
Dečak je oklevao pred odraslim čovekom, s velikom tugom se prisećajući Seta Roka. Njegovog prvog odraslog prijatelja.
"Sem je moj brat."
Verovao je da Kastel to već zna, ali bilo mu je potrebno da to prevali preko usana kako bi se oslobodio pređašnjeg besa.
"Drago mi je da smo se upoznali."
Čovek mu je pružio ruku. Nasmešio se kada ju je Greg prihvatio svojom malom šakom. Njegov osmeh jr tako poznat...

Dečak je odmah shvatio da ga Kastel podseća na Rubi.

Sadašnjost...

To sećanje mi je ostalo u podsvesti. Namrštio sam se zbog trenutka u kome sam morao da uopšte i pomislim na to.
"Moram da idem."
Kastelov osmeh bledi, obrve mu se skupljaju i izraz lica mu se menja. Ne mogu da sprečim kuljanje koje mi se u tom trenutku javlja u stomaku. Rubi i on imaju isti izraz lica. I pre nego što se pobunio rečima da trening nije gotov ja sam izleteo iz tamnice slušajući ga kako viče za mnom.
"Moraš da joj kažeš."
Margo stoji na stepenicama. Ne mogu da se borim s time sada, zato je ignorišem dok izlazim na čist vazduh nespreman da se obračunam s onim što sledi.