Krvne veze

8. deo - Prokleta porodica

"Šta si uradio?"
Upitao sam Sema koji sedi dve stolice dalje od moje. Sebastijan čeka u autu da se Natali obuče da konačno možemo da se vratimo u vilu.
"Nisam joj rekao nešto što je trebalo da zna."
Klimam glavom, a on kao da je povređen zbog toga.
"Nećeš da pitaš zašto?"
"To su porodični problemi. Ne zanimaju me."
"Ti jesi porodica Greg."
Smejem se i odmahujem glavom ka njemu pa ustajem kada vidim da Alisa izvodi Natali.
"Znam, ali to su bračni problemi. Da je nešto što treba da znam siguran sam da bi mi rekli."

"Rekla sam da sam dobro.. Ne moraš da me držiš."
Natali je negodovala jer ju je sestra držala ispod miške.
"Molim te, Natali, samo se jednom ne buni. Ti si jedina trudna sestra koju imam."
Natali se nasmešila i odgurnula Sema kada joj je prišao da je uhvati za drugu ruku...

"Koliko ćeš još biti ljuta na mene?"
Pitao je Sem tužno gledajući kako se Natali smešta u svoj krevet i pokriva.
"Pokupi svoje stvari i spavaj u drugoj sobi."
"Natali..."
"Seme! Uradi tako kako je rekla. Siđi u prizemlje."
I tako je Sem izgubio borbu za spavaću sobu krenuvši za Alisom.
"Šta je sad?"
Umorno je protrljao kapke slobodnom rukom kada je Alisa zatvorila vrata. Natali je tražila da se odmori, ali oboje su znali da će samo razmišljati o Margo.
"Krio si od nas nešto vrlo važno čime smo mogli mnogo ranije da se pozabavimo. Ne može tako lako preko toga da pređe. Ne mogu ni ja."
"Želiš li da me udariš?"
Alisa se zgrozila.
"Uozbilji se. Imamo problem."

Alisa je pogledala ka vratima Gregove sobe i znala je da su on i Margaret unutra.
"Devojka koju je Greg doveo..."
"Znam, zove se Margo."
Sem je znao da bi na ovo trebalo da otpuhne i zaobiđe Alisu u velikom krugu. Ali kada je Greg u pitanju previše puta su pogrešili.
"Alisa..."
"Znam da misliš da je glupo ali Greg i dalje nije preboleo Margoinu smrt. Već nam je rekao da je devojka u nevolji. Šta ako je na neki način povezuje sa Margo i želi da pomogne devojci jer nije...pomogao njoj?
"Držaću ga na oku."
Sem je obećao pa bacio pogled na svoju bivšu spavaću sobu još jednom pre nego što je sišao u prizemlje.

"Prekosutra u ovo vreme ću biti van zemlje, zar ne?"
Oklevao sam.
"Rekao si da ćeš pričati sa porodicom."
"Rekao sam i uradiću to. Posle večere ćemo otići u Semovu radnu sobu i popričati s njim."
Margaret je klimnula glavom ali osetio sam da još uvek gleda u mene.
"Šta?"
"Pa...gde su vam roditelji?"
Protrljao sam slepoočnice.
"Svi smo usvojeni Margaret."
"Zašto si uvek tako zvaničan? Možeš da me zoveš Margo."
Promenila je temu kad je shvatila koliko mi je neprijatno, ali razgovor je postao samo još gori.
"Žena koja me je usvojila se tako zvala. Ubila se."

Sada sam osetio da je ostala bez daha i konačno je zaćutala. Dobro je. Posle ovog s Natali nisam raspoložen za priču. Pomisao da bi ona i beba mogle da stradaju me je koštala sigurno trideset godina života.
"Hajde da siđemo na večeru."
Krenula je za mnom, ali me je u hodniku uhvatila za ruku.
"Žao mi je."
"U redu je. To su uglavnom pitanja koja postavljaju svi koji me ne poznaju."
Uputio sam joj širok osmeh jer je to bila toliko masna laž da je niko ne bi progutao.

"Čime se baviš?"
Upitala je Natali za večerom. Jedva nas je ubedila da siđe i jede normalno, a ne u krevetu. Htela je da upozna Margaret, a ona nije znala šta da kaže pa me je pogledala kao da traži pomoć.
"Margaret radi za..."
"Pitala sam Margaret, ako nemaš ništa protiv mali brate."
Nije me ni pogledala, a što je najgore ni Alisa ni Sem nisu ništa rekli. Gost, Sebastijan je sedeo i sve nas posmatrao. Da, baš i ja razmišljam o tome kako smo čudna porodica.
"Kradem za jednu kriminalnu grupu. Ukrala sam dijamantsku narukvicu u istoj noći u kojoj mi ju je Greg preoteo."
Stisnuo sam viljušku.

Sebastijan se nasmejao, a Alisa mu je uputila upozoravajuć pogled pa je smeh prikrio kašljanjem. Čoveče, taj lik stvarno ne pripada ovde... Kad bude išao kući nek povede i mene.
"Izvinjavam se."
Rekao je pa nastavio da nabada povrće viljuškom.
"Sada kada znamo u kakvim si poslovima neću biti tako indirektna kao moja sestra. Zašto si ovde Margaret?"
Osetio sam kako mi bes izbija na površinu i ustao sam jednom udarivši o sto - ne da bih privukao pažnju već čisto iz nervoze.
"To je dosta. Ja se ne ponašam tako prema vašim gostima. Sebastijan je ovde."
Okrenuo sam se da ga pogledam zbog čega je podigao obe ruke kao da se brani.
"Nisam se propisno ni upoznao s njim."
Nagnuo sam se nad stolom da bih pogledao Alisu u oči.
"Nije me briga zašto je on ovde. Isto tako ni vas ne treba da bude briga za moje prijatelje."

"Greg. Sestre brinu za tebe. Razumi ih."
Kada se konačno okrivljeni muž oglasio ustao sam i krenuo ka vratima usput povukavši Margaret za ruku. Krenula je za mnom...a onda mi je postalo neprijatno jer je ovo drugi put da je vučem za sobom.
"Sačekaj me u hodniku molim te."
Klimnula je glavom i otišla ostavivši me samog sa porodicom.
"Ja nisam tražio da brinete."
Svo troje su ustali, a Sebastijan se pravio da ne vidi ništa od ovoga.
"Briga ne ide tako klinjo."
Natali je počela, ali joj je Alisa stavila ruku na rame kako bi sela nazad na stolicu. Nije to uradila.
"Mi smo porodica."
Sem je sklopio šake gledajući me.
"Brinemo jedni za druge. To nas je naučila M..."
Podigao sam kažiprst odjednom shvativši da sam toliko raširio zenice da me oči peku.

"Trebali ste ranije da brinete za mene. Na primer onda kada sam tražio da provodim vreme s vama u radnoj sobi. Na primer onda kada sam dolazio da pitam nešto totalno nebitno samo da vam se približim. Na primer onda kada sam bio klinac koji zapravo želi prokletu porodicu."

Zalupio sam vrata trpezarije za sobom pa osetio zadovoljstvo kada je staklo puklo i rasulo se po podu. Ni trenutka nisam oklevao, opet sam zgrabio Margaret za ruku vukući je napolje.
"Ključevi."
Čuvar me je nesigurno gledao dok je vadio ključeve iz džepa.
"Gospodine Greg..."
"Daj mi proklete ključeve Hari!"
Kada sam ih konačno dobio ušao sam u auto, sačekao da Margaret sedne.
"Gde idemo?"
"Da se provozamo."
Rekao sam i zaleteo se ka kapiji koju čuvari još nisu otvorili. Onaj koji je krenuo ka istoj bio je primoran da se pomeri momentalno jer sam je razvalio.
"O dođavola."
Margaret je gledala ispred sebe sa strahom u očima zbog čega sam usporio čim sam skrenuo iza ugla.
"Izvini zbog toga."
"Neću ti reći da nema veze."