Krvne veze

23. deo - P.L.

"Šta to misliš da radiš?"
Istina je, teško mi je bilo da smirim disanje dok sam razmišljao o toj prokletoj poruci. Šta bi bilo da nisam pogledao u njen telefon? Da sam se vodio granicama privatnosti? Da sam se opustio posle seksa, zaboravio na sve i zaspao?
"Moraš da mi dozvoliš da objasnim..."
Margaret trese ruke pokušavajući da se oslobodi izolir trake kojom sam je vezao, ali njene reči više ne dopiru do mene. Nož kojim je nasrnula na mene ima na dršci inicijale PL. To mi je dovoljno da se okrenem i odem kod Labonera. Ispalo je da je Alisa u pravu posle svega. Nikad ne veruj nikom osim porodici. Uplakane, zakrvavljene oči me posmatraju tužno, ali drugačije je. Ne prepoznajem je više. Ovo nije Margaret još od sinoć, još otkako je primila tu poruku, još otkako me je zavela samo da bi me...ubila.

Podižem dršku ka njoj zbog čega se još više trese, još jače plače i to me nervira.
"Prekini!"
Nervoza preovladava mnome, ne mogu da se suzdržim.
"Zašto me Laboner želi mrtvog?!"
Vičem pa srećem njen zbunjen pogled. Mahnito odmahuje glavom. Istina, njemu ne bi trebao poseban razlog, ali...
"Ne on. Ne on. Pusti me da objasnim. Ona će ubiti moju mamu."
Smejem se histerično pa čučnem do nje.
"Majka? Zar nisi siroče? Sve što si mi rekla je laž zar ne?"
Iznenađuje me koliko me boli sama pomisao na to. Iznenađuje me samo to što sam joj pre nekoliko sati izjavio ljubav.

"Ne! Pusti me da objasnim. Rekla je...rekla je da će je ubiti ako ja ne ubijem tebe..."
"Ko je ona? Zašto me želi mrtvog?"
"Nisam imala izbora! Žao mi je!"
Hoću da kažem da ima izbor sada. Da može da mi veruje, da može da me laže koliko hoće samo da mi kaže da je slika koju imam o njoj stvarna. Da je ona stvarna.
"Ne daješ mi konkretne odgovore."
"Poremećena je..."
Govori, ali više za sebe, a kada uzmem njen telefon s kuhunjskog stola gleda me zaprepašćeno. Pretpostavljam da ću morati da saznam ko je Ona pre nego što ponovo pošalje nekog po mene.
"Ne! Ne, ne radi to! Ne možeš... Ubiće nas oboje, celu tvoju porodicu, ubiće nas sve..."
Već sam okrenuo broj gledajući kako suze tiho padaju niz crvene obraze. Zvonilo je tri puta pre nego što je osoba podigla slušalicu. Sa druge strane linije se nije čulo ništa više od šuštanja u pozadini.
"Podbacila je."
Rekao sam i čuo tri plitka daha pre prekida veze.
"Pretpostavljam da možeš i sama da se odvežeš. Ipak si ti lopov."

Greg je krenuo ka ulaznim vratima s namerom da ostavi Margaret vezanu u stanu, ali ona je dovoljno natopila traku pljuvačkom da bi sama spala.
"Rekla mi je...! Rekla mi je da pomenem da mi je nadimak Margo. Rekla je da bi te to poremetilo. Da bih se lakše uvukla u tvoju porodicu."
Zalupio je vrata za sobom nakon par trenutaka shvatajući da je to poslednje što će izvući od takozvane Margaret Mičel. Vreme je da procunja po njenom životu.

"Treba ti moja pomoć?"
Redžinald umorno trlja kapke dok gleda u Grega kako stoji nagnut nad njegovim radnim stolom. Imaju tri pljačke i dve saobraćajke, dve osobe su poginule te večeri i jedna je od najgorih noći za policajce.
"Margaret je poslata da me ubije. Trebalo bi da to bude dovoljno za policiju. Želim njen karton. Sve što možeš da iskopaš o njoj želim da znam."
Redžinald se naslonio u svoju neudobnu stolicu sa željom da ima neku na kojoj bi mogao da se katapultira na mesec.
"Ona je dobra devojka. Da li si uopšte saslušao šta ima da ti kaže?"
Greg je otpuhnuo smejući se sarkastično.
"Treba da saslušam nekog ko je potegao nož na mene?"
Bacio je nož na Redžinaldov sto i posmatrao kako ovaj uzima kesu za dokaze.
"Činiš mi uslugu."
Rekao je Greg stisnute vilice. Policajac je zatvorio providnu kesu razmišljajući pa napokon progovorio.
"Reci mi šta se desilo."

Margaret se oslobodila pola sata nakon što je Greg otišao, obukla je svoju crnu odeću i ponela vrlo malo stvari sa sobom. Bila je na autobuskoj stanici kada joj je telefon zazvonio. Zaledila se na mestu kad je shvatila da je u pitanju nepoznat broj.
"Moja majka..."
Javila se uz te reči iako joj se misao o majčinoj smrti vrzmala još otkako je videla ostale članove svoje porodice mrtve. Iseckane.
"Hajde da igramo igru. Moju omiljenu. Žmurke."
Kikotanje s druge strane veze se pretvorilo u glasno cerekanje, a Margaret je bila previše uplašena da bi plakala. Nije uspela da završi rečenicu. Ona se i dalje smejala. Smejala se i Margaret se setila krvavih ruku do laktova, kose umrljane krvlju, očiju ispunjenih ludošću.
"Ja ću da tražim."
Ponovila je, a Margaret je shvatila. Nikada nije nameravala da ostavi njenu majku u životu. Da ih pusti da žive. Njen otac i sestra nemaju čak ni grobove...
"Sakrij se."
Tišina. Prestala je da se smeje, glas joj je otupeo, postao hrapaviji, ozbiljniji...
"Jesi li dobra u sakrivanju?"
Mračniji.
"Tik... Tak... Vreme ističe. Beži i sakrij se."
Margaret je spustila slušalicu drhtavim rukama i odlučila da ne beži. Ako ju je upozorila...već je tu.