Krvne veze

60. deo - Uvreda

Sedamnaest godina ranije...

Persefona se probudila u lancima. Pod na kome leži je prašnjav... Čekaj, to nije pod. To je zemlja. Želi da skloni kosu sa očiju, ali zglobovi su joj okovani. Trza ruke kako bi se oslobodila. U lancima je. Vidi ručke lanaca zabijene u zid iza nje. Celo telo je boli od upale mišića. Juče je trenirala sa očevim telohraniteljem. Ne bi se reklo da je taj sparing bio fer. Nije brojala koliko puta je pala, a definitivno nijedan jedini udarac nije zadala.
"Tata?!"
Povikala je i glas joj je odjeknuo praznom prostorijom. Iza nje nema kreveta. Samo kofa. Svakim narednim trenutkom njen strah raste. Sinoć je zaspala u sobi koju je otac pripremio specijalno za nju. Ružičaste zavese, veliki krevet kakav imaju princeze...

"Tata!!!"
Drugi put viče. Glasnije. Očajnije. Da li otac zna gde je?
"Tata!!!"
Govori sada već kroz suze kada se vrata otvore. Oči joj ispuni svetlo.
"Komandant je rekao da ti donesemo jelo. Služiće ti se jednom dnevno. Ne traći svoje vreme ovde već treniraj."
To su bile reči vojnika koji je spustio prljavi mali poslužavnik sa kriškom hleba i čašom vode. Zatvorio je vrata za sobom. Persefona je obgrlila svoja kolena i naslonila se na ista prigušujući plač i očaj. Ova ćelija je hladna. Otac je okrutan. Gde je mama?

Sadašnjost...

Persefona trlja kapke jednom rukom pokušavajući da shvati zašto je tako mračno napolju. Zavese su navučene. Gleda u sat na telefonu. Četiri u podne.
"Mora da ti je teško kada shvatiš u kakvom si me stanju ostavila."
Četrnaestogodišnjakinja stoji naslonjena na zid.
"Dugo nisi dolazila... Iris."
Persefona primeti promuklim glasom.
"Dugo nisi mislila na mene."
"Nisam te ubila. Trebalo bi da ti to bude dovoljno."
"Ubila si me onog trenutka kada sam shvatila kakvo si čudovište."

Devojčin glas postaje preglasan. Persefona jastukom pokriva uši. Glasovi ne mogu da je povrede, ne mogu da je povrede, ne mogu da je povrede.
"Ubila si mi majku. Našu majku!"
Čuje je jer joj je u glavi, nije pored nje, nije iznad nje. Persefona ustaje i baca plavu vazu punu vode na mesto gde Iris stoji. Iluzija njene sestre se istog časa rasprši u dimu, ali fleka od vode na zidu ostaje.
"Dosta!"
Kroz par minuta čuje korake i Blejz otvara vrata sobe.
"Šta si uradila?"
"Bacila sam vazu."
Persefona seda na krevet. Ne gleda u Blejza.
"Doneću ti tabletu."
Kaže bez osude, bez grdnje, bez nagoveštaja ljutnje. Persefona stiska zube, iznervirana zbog frustracije koju oseća. Toliko dugo pokušava da smanji tablete...dopustila je da je jedan glas omete.

Kasnije tog dana se igra sa pikado strelicama raspoređenim svuda po sobi. Baca ih naizmenično u jednu tablu, u drugu, treću... Pogađa centar svih i nemirno se naslanja na radni sto. Muka joj je. Ne oseća prste, ne oseća noge. Oči su joj krvavo crvene. Vrata se otvaraju. Na njima je plavokosi muškarac širokog osmeha.
"PL. Ili bolje da kažem Persefona.
"Kevin Andrejev. Bolje da kažem Lukas Kords."
Nasmejano tapše na dovratku i smeje se glasno što u Persefoni izazove talas nervoze.
"Prestani s tim. Boli me glava."
"Htela si da nas zadiviš remek delom svog imena. Znaš li da si bila na vestima čitave dve nedelje. Stalno uz reči 'još uvek se ništa ne zna o tajanstvenoj Persefoni'. Vlasti rade naporno da bi te..."
"Zašto si ovde ti nesnosni parazitu?"
Upitala je Persefona trljajući kapke, iznenađena njegovom sadašnjom smelošću i setila se njegovog straha od one noći kada mu se pojavila na pragu.
"Došao sam da vidim kako ti ide."
Persefona se umalo nije zagrcnula od njegove samouverenosti. Da proveri? Da proveri kako joj ide?
"Budući da si za pet godina koliko si ovde uspela samo da Semu nogu zameniš protezom."
Lukas je pokušao da joj uzvrati uvredu i nasmešio se kada je video da joj blagi osmeh titra na licu.

"Nisam ni mislio da bi on bio tako lak plen. Pravo je čudo što si tako daleko dogurala, da budem iskren nisam mislio da ćeš moći ni da ga ogrebeš. Sa druge strane dobila si smrtonosne povrede."
A onda završi pribijen uz zid. Persefonina šaka oko njegovog grla. U drugoj ruci pikado strelica.
"Od svih igara najviše volim pikado. Ako svratiš u moj pab videćeš da sam svuda ostavila table. Nikada nisam promašila Kevine. Da li bi voleo da budeš moja sledeća meta?"
Kevin otvori usta kako bi se pobunio videvši njene zakrvavljene oči i pukao kapilar, međutim ona mu strelicu zabije u meso tek toliko da ga zaseče.
"Kada smo se videli prošli put rekao si mi da ti ne delujem ludo. Želiš li da promeniš mišljenje? Ja mislim da želiš, a osećam se taman toliko nestabilno da ti prerežem grkljan ovom strelicom."
Oči su joj razrogačene, usta otvorena kao da žudi za krvlju i tek kada se spremi da mu zabije strelicu u grlo Blejzova ruka je trgne i zaustavi od toga da ga zakolje.

Neko me zove sa kućnog broja te se javljam i stavljam poziv na interfon.
"Da?"
"Moraš brzo da dođeš. Lukas je ovde. Pozdravio me je na italijanskom!"
Smejem se kroz iznenađenje jer Margo zna moj broj telefona. Došao je da vidi Sema, shvatam i nadam se da mi neće dugo visiti nad glavom.
"Napuni mu cipele Pančovom kakom. Još bolje, nateraj ga da obavi nuždu unutra. Pozdravi ga srednjim prstom."
"Kada dolaziš?"
Nestrpljivo je upitala, a ja sam parkirao auto ispred Persefoninog lokala.
"Imam nešto da obavim. Smatraj da sam tu za nekih pola sata."
Prekida mi vezu uz pozdrav i neraspoloženo frktanje zbog čega se smejem pre nego što izađem iz kola.

U baru je veća gužva nego inače, ali Arabela je ponovo na svom mestu.
"Dugo nisi svraćao."
Pozdravi me ona pa otpije gutalj vode.
"Danas nisi raspoložena za piće?"
Odmahuje glavom.
"Veoma malo sam spavala danas. Ako se napijem sutra ću spavati do podneva."
"I izgledaš umorno."
Primećujem joj podočnjake. Izvija obrve ka meni.
"Niko te nije naučio da je to poslednja stvar koju treba reći ženi?"
Pucnem prstima nasmejano.
"Kamil O'Konel."
Sećam se replike iz serije, ali Arabela naginje glavu u stranu i time mi daje znak da ne razume o čemu pričam.
"Ma daj. Prvobitni vampiri?"
Zadržava zbunjen izraz lica još par trenutaka, ali on nestane čim skrenem pogled s nje na vrata paba.

"Čist viski."
Dovikujem šankerki puckajući prstima dok sam joj okrenut leđima. Arabela oblikuje slovo O ustima.
"To joj se nije dopalo."
Sležem ramenima.
"Meni se nije dopala njena frizura, stav, to što nije htela da sarađuje, a uzela mi je novac... Ja sam mušterija ovde, svakako."
Žena uz glasan zvuk spušta čašu na pult tako da mi iskvasi majicu s leđa zbog čega iznervirano uzdahnem i zacvokoćem zubima kada se okrenem. Ispijem viski u jednom gutljaju, odmahnem glavom kao da se bunim i skinem mokru majicu sa sebe.
"Ovo ti neću platiti. Štaviše žaliću se tvojoj šefici. Je li unutra?"

Preskočim pult i pre nego što je odgovorila. Nadam se da ću naći Persefonu, ili bar nekog od njenih ljudi. Za sobom čujem negodovanje konobarica i šankerke. Čujem njihove korake za svojima, jurim kroz hodnik i otvaram prva vrata. WC. Druga vrata. Podrum pun pića. Treća vrata. Kancelarija. Pogodak.

Prazna je.
Vidim monitor.
Radni sto sa svega tri fascikle.
Prazna vinska časa.
Papirna čaša u kanti.
Veliki prozor.
Crne zavese.
U nervozi obaram sve sa radnog stola i šutiram kućište kompjutera. Šankerka ulazi i viče na mene, govori da će pozvati menadžera, ali to mi ništa ne znači. Govori da će pozvati policiju, prevrćem očima. Ne govori da će pozvati vlasnicu.
"Nećeš pozvati Persefonu? Ali ona je ta koja mi treba."
Smešim se kao da se kajem i izlazim ramenom je odgurnuvši dok i dalje psuje. Kada se vratim preko pulta Arabela se smeje na sav glas.
"Napravio si haos. Nikada nismo imali takav šou ovde. Ajmo aplauz!"
Arabela zatapše pa joj se par mušterija i pridruži - onih pijanih.
"Vidimo se."
Govorim joj pomalo otresito željan da što pre odem odavde.