Krvne veze

70. deo - Pošteđen

Laboner je bio u pravu. Njegovi poznanici su uputili Dmitrija i Kastela do krcate plaše. Teško je izbeći sve šarene kišobrane i prodavače šećernih vuna, a dva namrštena ogromna grmalja i dečko sa kosom koja izgleda kao žbun su ljudima delovali kao atrakcija. Greg je obećao sebi da će se vratiti po šećernu vunu kada obavi zadatak. Nije bio od neke pomoći kada je reč o poznanicima. Kastel ih je dobro osmotrio, a potom i ispitao uz debelu naknadu, a Dmitrij ih je uplašio svojom opekotinom.

"Koga uopšte tražimo?"
Prvi put je progovorio otkako su seli otišli iz Las Vegasa.
"Nisi baš slušao kada je Šef objašnjavao?"
Upitao je Dmitrij. Njegov akcenat je jak iako već godinama živi u Nevadi. Greg je pokušao da ga imitira kada je odgovorio.
"Imao sam svoje probleme druže."
Dmitrij se okrenuo da bi pogledao Grega na zadnjem sedištu, a ovaj je uložio sav napor koji poseduje da se ne iskezi otkrivajući da je poznaje.
"Nisam uzvratio juče jer je Šef bio prisutan. Ali sada možeš da dobiješ takve masnice da će se videti i do sledeće godine."
Greg se zakašljao.
"Ne, hvala."

"Tražimo Dijazove. Lajla i Kameron."
Kastel mu je pružio slike koje je pokazao poznanicima ne bi li ih neko prepoznao. Greg je video namrštenu ženu kako drži broj iznad svoje glave. Slikana je pred odlazak u zatvor. Čovek je slikan kao za modni časopis.
"Kako bi oni mogli da provale u podrum firme?"
"Kastel, ovaj dečko mi veoma ide na nerve. Bio je sa mnom sve vreme u toj kancelariji, čuo je sve što i ja."
Gregu je bilo mrsko to što su obojica zaćutala. To je znak da žele odgovor.
"To je diskutabilno."
Iznervirano je odgovorio, a Kastel se nakašljao.
"Oni su blizanci begunci. Bili su zaduženi za podrum u petak ujutru. Tada su dosijei nestali zajedno sa njima. Kada su drugi došli da ih zamene videli su ispreturanu prostoriju bez čuvara. Ako je moja teorija tačna, verujem da se u Santa Moniki sastaju sa onim kome treba da predaju papire."
Kastel je objasnio, međutim Dmitrij nije bio tako uveren.

"Ne verujem da će neko lično doći da preuzme te papire. Previše je rizično za važnu osobu da se pojavi ovde."
Dmitrij je prezrivo frknuo posmatrajući šarenilo Santa Monike. Dok se on žalio na sve što uoči, Kastel je zastao da bi pratio korak s Gregom.
"Da li se Sem oporavlja?"
Greg je klimnuo glavom iznenađen njegovom brigom.
"Navikava se na mehaničku nogu, ali je potresen zbog posla. Nesposoban je oko 25% i boji se da bi Laboner mogao da..."
"Neće."
Kastel je odmahnuo glavom uveren da šef nikada ne bi odustao od Sema.
"Sem je jedan od najvrednijih lovaca koje Laboner ima. Verujem da neće raditi tako intenzivno kao pre, ali siguran sam da će ostati na istoj grani posla."
Kastelov optimizam je Gregu delovao nerealno, međutim Dmitrij im je prišao pre nego što je uspeo da nastavi razgovor.

"Naše mete su tamo."
Rekao im je i pokazao glavom ka malom brodu na kome je uživala nekolicina ljudi uključujući i Dijazove.
"Šta čekamo?"
Greg je hteo da otrči tamo, da preti da mu vrate Margoine izveštaje. Znao ke da ne sme. Znao je to i osećao zujanje u ušima. Persefona je kriva. Persefona će platiti.
"Sačekaćemo da se nađe sa onim kome treba da isporuči papire."
Kastel je uzdahnuo pa povukao obojicu da se sklone s vidnog polja.

Dijazovi su se šetali duž plaže, nestajali u gužvi i ponovo se pojavljivali s pićem u rukama. Najsigurniji način da se od nekog sakriješ je da budeš u gužvi? Je li to pravilo, Greg se pitao. Ako jeste, onda su omanuli. Labonerove uhode su svuda. Sve vide. Sve prate. Ako nekada odlučim da pobegnem, razmišljao je Greg, moram da zapamtim kuda da se krećem. Lajla i Kameron nisu primetili da ih prate, Kastel je seo za volan u slučaju da moraju brzo da ih sustignu, a Greg i Dmitrij su se približili dovoljno čim su shvatili da se Dijazovi šunjaju. Kreću u akciju.

"Gde su papiri?"
Upitao je čovek dubokog glasa. Greg je poznavao taj glas. Nije ga nikada zaboravio, iako su godine prošle. Dmitrij je zgrabio Grega za nadlakticu kada je primetio da se ovaj naginje ne bi li osmotrio čoveka do Dijazovih. Greg mu je ćutke dao znak da je u redu, a svakako nije mogao da vidi ništa.
"U redu je. Bili smo oprezni."
"Opreznost nije ono što sam video danas. Pijančili ste na brodu gde ste mogli biti meta svakoga ko malo bolje pogleda u vas. Daj mi to."
Zahtevao je čovek. Afroamerikanac koji je napao skladište Iraca i pucao u njega i Margaret. Afroamerikanac koji mu je oduzeo njegove šibice kojima ga je Persefona zapalila u Hong Kongu. Jedan od Persefoninih ljudi. Ovo je treći pit da ga vidi... On je važan. On je važan.

"Gde su pare?"
Čovek im je uputio ciničan kez.
"Dobićete isplatu kada pogledam te papire i uverim se da su pravi. Počnimo od Margo Kords."
Greg se istrgnuo od Dmitrija i otkrio svoje prisustvo pištoljem uperenim u stenu od čoveka. Pre nego što su blizanci mogli da reaguju, Dmitrij im je s prigušivačem pucao ruke i noge. Pali su na zemlju uz glasne jauke.
"Šta to misliš da radiš?"
Prosiktao je Dmitrij Gregu ne skidajući pogled s Afroamerikanca. Krupan čovek odeven u crno odelo.
"Spusti pištolj."
Kastel se pojavio iza Grega i uperio svoj pištolj u čoveka pomno posmatrajući Dijazove ne bi li se uhvatili za oružje, mada su stenjali od bolova i psovali koliko su mogli puzeći po grubom betonu.
"On je Persefonin čovek. Ima škorpiona istetoviranog na vratu. Video sam ga već dva puta."

Kastelu se osmeh razlio po licu.
"Vidi, vidi... Našli smo mnogo više nego što smo tražili."
"Možemo da ga onesposobimo malo jače. Povešćemo ga sa nama do..."
Greg je, ohrabren prisustvom dvojice grmalja, spustio pištolj i izvadio bočicu sa otrovom i strelice. Afroamerikanac je sve vreme okretao sat na slaboj svetlosti ne bi li njegov partner shvatio Morzeov kod i dostavio poruku Persefoni. Poruka je bila jednostavna: ne radi ništa glupo. Razmišljao da iskoristi Dijazove kao štit i zbriše odatle s papirima, ali uhvatili bi ga. Njih je troje i došli su spremni. Njegova je greška. Pre nego što je shvatio šta se dešava, Gregova strelica je završila u njegovom vratu. Kada ju je skinuo, druga mu je završila u nadlanici, treća u nozi, četvrta opet u vratu. Nije stigao da se uhvati za zid, već se onesvestio na mestu.

"Zgodne stvarčice."
Dmitrij je prokomentarisao dok su se vraćali ka autu i nosili krupnog čoveka.
"Ipak ne mislim da si morao toliko da ih ispališ."
Kastel je progunđao. Koliko god ih malo bilo, ljudi su ih posmatrali dok su nosili krupnog čoveka kao granu. Smeškali su se i Greg je usput govorio kako se prijatelj previše napio zbog devojke koja ga je ostavila. Njihova blesava šarada je uspela, pogotovo kada su prolazili pored devojka.
"Neko nas je video."
Greg je rekao kada su spustili čoveka na zadnje sedište auta, a Kastel i Dmitrij su se zaledili.
"Sada nam to kažeš?"
"Ništa što ne mogu da sredim."
"Ako već nije pobegao!"
Proderao se Dmitrij.

Greg je sve vreme razmišljao o Enzovim rečima dok se vraćao istim putem kojim je došao. Čovek koji ih je video nije imao manje od osamdeset godina, a ono što je upravo video bilo je tako očigledno na njegovom licu. Čist užas. Njegovi beli brkovi su se tresli, a naočare su mu poskakivale na licu.
"Imam prodavnicu preko puta... Kunem se da nisam ništa..."
Odmah je požurio da kaže kada je video da se jedan od ubica vratio. Greg mu je stavio ruku na rame.
"Polako, ne želim da ti naudim."
Čovek nije bio baš uveren u to, ipak je klimao glavom jer mu život, doslovno, zavisi od toga.
"Imaš li decu? Unuke? Psa?"
Čovek se sabrao na momenat, zatreptao i zamucao.

"Da, da imam unuka od deset godina. Moja ćerka i njen muž su poginuli u saobraćajnoj... Taj dečak nema nikoga osim mene... Molim te..."
Čovek je zaplakao i Greg je hteo da mu stavi ruku na rame, ali ostao je tamo gde jeste.
"Kako se zoveš?"
"Džo."
"Slušaj me Džo... Želim da odeš kući i zagrliš svog unuka... Želim takođe da više ne guraš svoj nos tamo gde mu nije mesto. Oprostiću ti ovaj put, a ako te još jednom vidim neće biti dobro po tebe. Idi."
Džo se okrenuo i nestao u ulici onoliko brzo koliko je starac njegovih godina mogao da ode. Greg je prešao rukom preko lica spreman na samoubistvo ukoliko ova njegova varka ne ispadne kako treba.
"Proklet bio Enzo Sent Džejmse."