Krvne veze

59. deo - Strepnje

Zuji mi u glavi dok otvaram ulazna vrata. Sem je na operaciji, nož kojim ga je prokletnica ubola je bio otrovan. Ne znam dalji ishod. Znam da je sve bila nameštaljka. Znam da ga je Persefona želela tamo. Tako sam glup. Nisam ni razmišljao o tome da bi to mogla biti zamka, ali sa druge strane nisam ni morao. Laboner je proračunao sve i odlučio da pošalje četiri lovca koja su ga razočarala da se dokažu i jednog Kordsa kojim će potvrditi da Persefona želi nas. Ne znam koliko nas neprijatelja okružuje, sve što znam je da je Natali zahtevala da ostanem kod kuće sa Margo i poslala je Amandu da je zabavi.

"Greg, zašto ne bi seo? Mogu da skuvam kafu za nas i zagrejem mleko za Margo."
Amanda me zatiče u hodniku. Postavlja mi pitanje. Pre naređenje. Ipak činim šta mi je rekla. Margo se igra sa Pančem koji uništava Natalinu novu garnituru.
"Obećao si mi da ćeš ga naučiti nekim trikovima."
Obaveštava me. Nisam zaboravio.
"Zar ne želiš da pričaš o nečemu drugom?"
Žuti pas se smešta u Margoino krilo, ona me gleda kao da već sve zna.
"Koliko srca imaš za sada?"
Prelazim rukom preko kose krajičkom oka gledajući u Amandu. Molim se da nije čula njenu opasku i mrzim sebe jer mi se dopada koliko je podmukla.
"Kada želiš da učimo Panča trikovima?"
Gleda u moju kosu.
"Porasla je."
Govori i onda čujem kikotanje do sebe.
"Bio si isti takav."

Trgnem se na poznat glas, ali se ne okrećem.
"Večito si postavljao pitanja. Nervirao si brata i sestre. Izluđivao si me. Da si znao čime se zapravo bavim verujem da bi mi postavljao još više pitanja."
"Znaš da ne bih. Očekivao bih da mi sama kažeš."
Govorim i dalje fiksirajući pogledom devojčicu, a onda mi dođe do mozga kako se ponašam.
"Šta da ti kažem?"
Mala Margo upita podižući obrvu.
"Zaboravio sam."
Klima glavom polako.
"Nisi džabe završio u ludnici."
Klimam glavom.
"Pretpostavljam da nisam."
Zvono.

Zvono.
Zvono.
Zvono.
Nije umro, nije umro, nije umro.
Govorim sebi prestravljen od onoga što se nalazi sa druge strane vrata. Govorim Margo da ostane u dnevnoj sobi. Govorim Amandi da ću ja otvoriti vrata. Približavam se. Srce mi tuče kao ludo, viče na mene, noge me teraju da usporim, vuku me unazad. Čitavo telo mi se napinje dok se trudim da održim ravnotežu.
"Greg!"
Opet se trgnem. Ovaj put glas dolazi sa druge strane vrata. Redžinald. Telo mi se opušta, vučem kvaku ka sebi.
"Zašto ti toliko dugo treba?"
Namršten je. Ima vesti.
"Nisam...mislio sam da je... Sem."
Mislio da da je umro. Mislio sam da je Alisa došla da mi to kaže. Mislio sam da je Natali ostala sa njegovim telom i da plače, plače, plače...

"Zašto si zvonio? Čuvari su trebali da te najave ili..."
"Pregledali su me kod kapije. Ispred kuće nema nikoga.
"Pronašli smo dva tela i ostatke koji su nekada bili ljudi. Forenzičari ispituku sve, šumu ćemo nadgledati sve dok se ne otkrije gde se Persefona nalazi i šta je tražila tamo. Ne znamo da li je bila sama. Bačena je ručna bomba, ubila je jednog. Jedan je pronađen malo dalje s metkom u čelu. Jednom je prerezano grlo. Četvrti je takođe upucan."
Sklapam oči.
"Došao si da mi kažeš da se ništa ne zna? Nema tragova Persefonine krvi? Nema ničega što bi nas pomaklo sa tačke na kojoj smo već pet godina?"
Iznervirano udaram u zid. Redžinald kreće ka vratima.
"Želiš li da popiješ kafu? Amanda, naša dadilja je pravi?"
On iznenađeno zastaje i okreće se ka meni.
"Naravno da želim."

"Otrov je predugo bio u telu."
Prva je rečenica doktora specijalizovanog i obučenog za Labonerove potrebe.
"Moraćemo da mu amputiramo nogu."
Reči izgovorene nimalo nežno, štaviše veoma grubo i nepažljivo naterale su Natali da se zagrcne sopstvenom pljuvačkom.
"Ne."
Alisa je prišla doktoru spremna da mu očita dobru lekciju, međutim Sebastijan je stao između nje i doktora.
"Ne postoji drugi način. Doktor Džen bi nam sigurno rekao da postoji. Otrov je preduboko u nozi. Ako se proširi na celo telo mogao bi da umre u roku od nekoliko sati."
Alisa ga je gurnula.
"O čemu ti pricaš?! Nemaš ti pojma! To bi ga upropastilo!"
"Ostao bi živ!"
Uneo joj se u lice Sebastijan i počeo da viče koliko i ona.
"Ima ćerku zbog koje mora da preživi. Doktor ne može da izvrši amputaciju ukoliko porodica ne da pristanak. Požuri Alisa."
"Uradite šta je potrebno."
Natali je klimnula glavom odsečno kao da zabranjuje sebi da se slomi sada kada je potrebna Semu. A kada se bude probudio nikada neće moći da oprosti sebi neuspeh.

"Ovo će boleti."
Blejz je rekao pre nego što je pustio Persefoninu ruku i dozvolio doktoru da preuzme.
"Daću ti malu dozu anestezije."
Rekao je čovek u belom mantilu. Ruke mu se ne tresu. Miran je, čak i u ovom trenutku. Ima smisla to što ga je tata zadržao, misli Persefona i izvija kut usne u stranu.
"Nije potrebno."
"Persefona!"
Blejz viče. Čuje njegov glas toliko jasno, ali opet...ne sme da zaspi ispred njega. Šta ako čuje njene demone?
"On te neće povrediti. Ja sam ovde."
Persefona želi da se zagrcne od brige koja teče u Blejzovom glasu. Sedi na stolici u najudaljenijem kutu tek toliko da joj da privatnosti jer je od pojasa nagore naga.
"Budna sam da bih znala koliko bola su mi prouzrokovala dva metka. Mogu to da izdržim."
Persefona se nasmešila. Znala je da bi Blejz u ovakvim trenucima uvek rekao da ne mora da izdrži ono što ne želi. Međutim to nije moto kojim se vodi ljudsko oružje.

Persefona je udahnula vazduh da bi zadržala uzvik koji joj se zaustavio na vrhu jezika kada je hiruški nož zasekao meso.