Krvne veze

40. deo - Poklon

Ostavila mi je hranu... Drugi put za redom. Ispod ove ruševine nije sigurno, ali to je jedini dom koji imam. Žena koja je došla mi je ostavila sendvič. Nisam hteo da ga pojedem, zaista nisam, otac je rekao da nipošto ne smem da jedem ako mi on ne dozvoli, ali otac sada nije tu i zato sam se osmelio da provirim i zgrabim sendvič umotan u celofan. Osetio sam ukuse koji mi pre nisu bili poznati. Video sam na TV-u reklame, paradajz, majonez, šunka...
"Napravila sam ga kod kuće."
Trgnuo sam se na zvuk glasa i ispustio ukusni sendvič na pod. Sada je prljav, ali je i dalje jestiv. Nije kao da ranije nisam probao zemlju. Uzeo sam ga s poda i uplašeno pogledao na levu stranu. Ženine plave oči su nežne i kosa joj u talasima pada na ramena. Ne mogu da razaznam koje je boje, ali izgleda lepo. Majčina kosa je uvek bila crna i kratka kao tatina.
"Ja sam Margo."

Mogu da te odvedem kući.

Imam još dece s kojom bi mogao da se složiš.

Napraviću ti toliko palačinaka koliko možeš da pojedeš.

Ja ću se brinuti o tebi.

Budim se u lokvi znoja da bih shvatio kako mi je isto toliko hladno kao da ležim na betonu u januaru, ali sam zapravo u kamionu, i dalje se vozim. Vidim Margaretinu kosu kako pada do mojih ušiju i to me toliko iziritira da naglo ustanem.
"Mora da nisi spavao cele noći. Samo si se srušio. Hermen je rekao da te ne diramo."
Voleo bih da mogu da kažem 'dobro je uradio', ali nije. Sanjao sam nešto što mi nije bilo ni na kraj pameti. Osećam se iscrpljeno baš zbog tog sna.

"Jesi li dobro, Greg?"
"Da...da jesam. Zna li se koliko ćemo još putovati?"
Protegnuo sam vrat i ruke mrzovoljno gledajući u ostale lovce oko nas.
"Još nekih pola sata. Jesi li siguran da si dobro?"
Klimam glavom pre nego što se bacim na pretresanje cele operacije. Ne mogu ponovo da padnem u san, moram da se zaokupiram nečim.

"Sigurna si u ovo?"
"Samo ćemo zaštititi Irce. Na kraju krajeva oni posluju s nama."
PL je progutala svoje smrvljene tablete i popila vodu čisto zato što je bila žedna, a to je Blejzu izmamilo osmeh.
"Otići ću lično."
"Pozdravi ih. I odnesi poklon za bebu."
Ozbiljno je rekla PL, pružila mu je lepo zavijen paket.
"Šta je unutra?"
"Flašica sa slikom Zle kraljice."
Blejz je podigao obrvu.
"Samo flašica sa slikom Zle kraljice. Znaš da volim decu."
Klimnuo je glavom s poluosmehom na licu. PL se zavalila u jastuk razmišljajući o porodici Kords. Prvi put joj je otac pričao o Margo dok je bio pijan. To se nije često dešavalo, ali kada bi se desilo njen otac bi bio surovo iskren i želeo je da ona sluša. Govorio joj je mnogo toga.

Na primer kako nikada nije želeo decu, kako mu naslednici nisu bitni i kako je svestan da će njegova imperija živeti sve dok on živi. Najgora od svih je bila noć kada je počeo da priča o Margo Kords. Radio je u Las Vegasu kao lovac. Nedovoljno plaćen, primoran da stalno bude dostupan onom jadnom, patetičnom Laboneru. Lqboner je sve, samo ne pametan. Pokupio mu je toliko ljudi ispred nosa, a nije ni primetio. Kada se pojavila Margo bio je zanesen, opčinjen po prvi put u svom životu... Ostao je da bi je poveo sa sobom, koja god cena bila. Nisu to stvari koje pričate sopstvenoj ćerci, zar ne?
"Gde su dosijei o Margo Kords?"
Blejzove oči su automatski napravile kontakt s devojčinim.
"Našli smo veoma malo toga. Videla si i sama, kazna za parkiranje, zastarela..."
PL se podigla u sedeći položaj i prekrstila noge u turski sed.

"Mislim na prave dosijee. Moramo da dođemo do njih. Ne mora to da bude odmah, ali dok stignem u Vegas želim da ih imam."
Afroamerikanac je klimnuo glavom pa krupnim hodom došao do vrata.
"Mogao bi da nabaviš i dosijee mog oca. Sumnjam da su uništeni samo zato što se vodi kao mrtav."
"Potrudiću se."
Blejz je zastao s rukom na kvaci. Njegov pogled pronašao je njen ponovo.
"Zašto još uvek nismo krenuli? Imamo što četrdeset osam osoba, kao što si tražila. Imamo helikoptere da ih prenesemo. Jedino što treba da uradiš jeste da izdaš naređenje. Doći ćeš do dosijea sama kada budeš bila u Las Vegasu."
"Nisam spremna."
Odgovorila je jednostavno, ali ono što Blejz nije znao je da joj je potrebno da se skroz skine sa lekova. Drugačije ne može da misli...