Krvne veze

34. deo - Dogovor

Feri je zatečen zurio u Margoin portret iznad Gregove glave i ovaj je bio uveren da traži odobrenje od slike.
"Hajde, ja sam veliki dečko. Mogu to da podnesem."
To me zanima još otkako sam bio decak, pomislio je Greg i Feri je progutao kneglu. Greg je s kneglom u grlu zurio u čoveka koji ju je poslednji video, a kada je ovaj počeo da priča o njenom poslednjem brutalnom ubistvu počeo je da se trese.
"Prvo joj je zabola nož u obe šake, više puta."
Napravićemo zajedno pobedničke palačinke!
"Prislonila je elektrošoker na njene zarobljene noge."
Vratiću se kući da te ušuškam.
"Iskasapila joj je lice. Ren i ja smo joj slomili noge nakon što joj je ubrizgala pojačivač bola."
Uvek ću biti tu.
"Izvadila joj je oči pre nego što smo je odvukli nazad do broda Hidri. Tamo ju je dokrajčila na moje oči."
Uvek ću biti tu.
"Odsekla joj je glavu sekirom."
Uvek ću biti tu.
Reči su odzvanjale u Gregovim ušima. Sećanja na Margo su ga danonoćno proganjala, ali nije dozvolio sebi da poludi sada kada je morao da sazna najbitnije.
"Postoje li neki snimci? Dokaz da je ovo što pričaš istina?"

Feri mu je uputio sitan smešak.
"Ne veruješ mi?"
"Voleo bih da vidim svojim očima."
Ferijev osmeh je iščezao kada je shvatio da je Greg ozbiljan.
"Žao mi je Greg. Ne mogu da ti pomognem."
Feri je krenuo ka vratima, ali taman što se uhvatio za kvaku Greg ga je zaustavio jednim pitanjem.
"Bio si tu kada su iznosili odavde... Njen leš. Gde je...? Koje je mesto izabrala da...?"
Greg nije mogao da završi rečenicu, a Feri je zažmurio žaleći zbog toga što ne može da mu kaže istinu.
"Dnevna soba."
Rekao je i zalupio vrata za sobom ne pozdravivši Grega, a on se okrenuo u Semovoj stolici da bi bacio pogled na portret.
Uvek ću biti tu.
"Obećala si..."

Silazim na doručak nemarno vezujući kravatu oko vrata, ali Alisin uzvik me u tome zaustavi.
"Gde ideš tako skockan?"
Naslonila se na gelender i sačekala da stignem do nje, a pošto je ogledalo odmah ispred nje, ispravio sam okovratnik ogledajući se u istom.
"Zašto misliš da idem negde?"
"Znači počeo si da nosiš kravatu u kući kao Luk?"
Istog momenta odvezujem čvor pomenute kravate i guram je u džep sakoa slušajući Alisin smeh.
"Kad smo kod njega... Ima li vesti?"
"Pitao je za tebe. Kaže da mu je žao što ste se mimoišli, ali siguran je da će naći vremena ponovo da dođe u skorije vreme i vidi bebu. Bolje bi mu bilo, totalno se otuđio."
Prevrnuo sam očima na njenu posvećenost Lukasu. Ja uopšte ne žudim da ga vidim. Štaviše, mislim da sam ga video samo jednom otkako je otišao u inostranstvo i to samo zato što su mi pretili video igricama.

"Kad smo kod bebe..."
Imitirala je moj glas pa me povukla ka ogledalu da mi ipak namesti kravatu.
"Kada će tvoja?"
Zanjištim kao konj kada pritegne tkaninu oko mog vrata pa se odmaknem od Alise.
"Izvini molim te?"
Uspem da procedim iskašljavajući svoje dostojanstvo.
"Zar ne misliš da je vreme da se konačno oženiš?"
"Doveo si nekoga iz Hong Konga?"
Glas na vrhu stepeništa me prene pa se okrenem ka niskoj figuri duge kose. Brzo se kretala sve dok nije stigla do nas i onda pogledala Alisu kao da traži potvrdu.
"Doveo si devojku ovamo?"
"Šta? Naravno da nisam!"
Alisa namiguje, sleže ramenima i odjednom shvatam njene namere pa smrknuto krenem ka kuhinji da maznem koju palačinku od Natali.

Sa druge strane severnog Atlantika, Lukas Kords je spremao večeru. Njegova gošća je bila izbirljiva - bar je tako čuo, ali pošto je on izvrstan poznavalac hrane i vina razumeo je potrebu za delikatesom. Dočekao ju je u svom najskupocenijem odelu i izglancao cipele - kao i svaki put pre nego što izađe iz stana - pre nego što je otvorio vrata. Očekivao je uglađenu gošću u Valentino haljini, ali neuredna figura devojke ga je šokirala. Izgledala je mnogo mlađe nego što je očekivao. Sa svojih dvadeset i osam godina Lukas Kords je očekivao da vidi ljude zrelije od sebe i zato se trudio da se tako i ponaša. Nije znao kako da se postavi prema devojci koja sigurno nije imala više od osamnaest godina. Bez obzira na to, njene oči su mrtve koliko i tamne. Na sebi ima crnu majicu sa šišmiš rukavima do laktova, duboke helanke i veoma pohabane starke. Malo je falilo da kaže kako očekuje nekog i zalupi joj vrata pred nosem, ali jedino što je odavalo njen identitet je bila ogrlica od platine s debelim lancem i spojenim inicijalima PL. Lukas se gnušao njenog stila oblačenja i kombinovanja lepog komada nakita u ovakvim prilikama. Propustio ju je unutra, a ona je krenula pravo prema kuhinji, kao da je znala gde je. U patikama. U obući.

Dok je stigao do nje, već je sipala savršeno ohlađen merlo u čašu. Sela je za barsku stolicu u potpunosti ignorišući postavljenu trpezu. Bilo je očigledno da očekuje da on stane sa druge strane šanka, pa se namršteno tamo i uputio.
"Očekivao sam Vas."
"Očigledno."
Prepoznao je francuski naglasak u njenom govoru, ali engleski joj je tako dobro legao da su samo dobri poznavaoci jezika mogli to da primete.
"Zovem se..."
"Znam kako se zoveš."
Lukas se veoma iznervirao zbog toga što se ona nije predstavila, iako je dobro znala da ni na koji način ne može da je ugrozi.
"Nikada ne idem na sastanke ako ne znam sve o osobi. Moje ime ćeš saznati kada bude bilo potrebno."

Ispila je pola čaše vina u jednom gutljaju i obrisala usta nadlanicom. Oči su joj krupne i tamne kao i kosa, ali te usne...mogao bi da se opkladi da su najmekše usne na svetu. Koliko god opasna bila, ova devojka je prelepa, u to nema sumnje. Veoma ga je zanimalo kako je došla dovde, ali budući da je on nju pozvao...
"Otac mi je ispričao sve o tebi."
Ustala je sa stolice da bi se potom uputila ka trpezi. Krenuo je za njom.
"Pre nego što sam odlučila da ga napustim."
"Izvini? Napustiš?"
Lukasa je obuzela panika. Da bi se njegovi planovi ispunili bilo je potrebno da njen otac preuzme Vegas. Pozvao je njegovu ćerku kako bi pregovarao s njima o ceni iako je znao rizik, ali ako je ona odlučila napusti posao, ako ga je napustila... Onda može da računa da je već mrtav.

Ustala je pa zgrabila šaku pažljivo isečenog sira i vratila se kod šanka.
"Došla sam večeras zato što sam zaintrigirana tvojim pozivom. Moj otac želi da uništi Kordsove, sve do jednog, a ti...nekako dolaziš u vezu s njima. Tvoje drugo ime je Lukas Kords."
Lukas se opustio u potpunosti kada je video njen lagan osmeh. Seo je na stolicu naspram njene i sipao sebi času šampanjca.
"Biću iskren sa tobom. Od Kordsovih sam čuo mnogo o tebi. O ludačkom smehu, prestretanje Grega u Hong Kongu... Uopšte ne izgledaš ludo."

Devojka se nacerila ostavivši nepojeden sir na pult.
"Šta želiš Kevine?"
"Želim ih sve mrtve. Šta ti želiš?"
Iznenađenje na njenom licu brzo je preplavio bes.
"Margaret Mičel."
Rekla je kroz zube. Stisnula je vilicu toliko da su joj zubi zaškripali.
Zabavljenost na Lukasovom licu je zamenila zbunjenost. Znao je da mora da zaustavi sebe od postavljanja pitanja. Na kraju krajeva, njega i ne interesuje zašto je ona hoće.
"Želiš da je dovedem tebi?"
"Naravno da ne. Želim da mene odvedeš tamo."
"U kuću Kordsovih?"
Nije sakrio podsmeh u glasu. Ući u tu kuću jednako je pokušati da provalite u Gringots.
"U Las Vegas."
Lukas je podigao čašu da joj nazdravi.
"To mogu da izvedem."