Krvne veze

65. deo - Jeza

Port Laboner je uznemiren i besan. Ima oseća da mu se ceo svet skupio u jedno ime koje se stalno ponavlja na papirima koje drži.
Sajrus Lemežerer.
Sajrus Lemežerer.
Sajrus Lemežerer.
Neobično prezime bez porekla. Laboner je uvek sumnjao da mu je to pravo prezime, međutim koliko god se trudio uspeo je da pronađe samo njegovog oca i dedu sa istim prezimenom. U svoje vreme je bio odličan lovac. Jedan od ćutljivih, ali najmarljiviji. U vreme kada je Margo Kords stigla on je već bio jedan od boljih radnika.
A sada se na papirima nalazi njegovo ime. On je radio previše poslova za jednog lovca. Potpisan je na više od dve stotine i sedamdeset izveštaja, a svi su sadržali njegov pečat. Dvadeset najčudnijih bila su višestruka ubistva u različitim delovima Nevade a potpisane istog datuma. Očigledno je Sajrus pokušavao da ga zbuni. Ono što se nije poklapalo jeste njegova potvrđena smrt godinu i po dana nakon što je zaposlio Margo.

Greg je ušao nakon kucanja kroz bela vrata i Laboner je podigao pogled ka njemu.
"Brzo si stigao."
"Dugo nisam išao u lov."
Nacerio se Greg i seo na stolicu blago iznenađen hrpom razbacanih papira.
"Šta je sve ovo?"
"Slučajevi koji nemaju smisla."
Laboner je odgovorio kao da priča s najboljim prijateljem i vrata su se opet otvorila. Rubi je ušla u kancelariju bez kucanja i zauzela stolicu naspram Grega. Nije izustila ni reč.
"Da li želiš da odemo? Možemo da se vratimo kada završiš..."
Laboner je odmahnuo rukom ka Rubi i nastavio da gleda u papire.

"Pozvao sam vas da biste mi pomogli oko nečega... Poslaću Koltera da proveri jedno mesto. Grob tačnije."
Laboner me je konačno pogledao.
"Grob Sajrusa Lemežerera. Nisam siguran da li su u požaru izgorele kopije izveštaja koje je Margo imala. Jedno vreme je radila s njim i Rokom."
Vilica mi se grči. Nisam siguran da je pravo vreme da pomenem da sam prezime Lemežerer prvi i poslednji put pročitao u knjizi Agate Kristi.
"Verujem da nije mnogo ostalo, ali potpuno sam siguran da su svi papiri spaljeni."
Odgovaram najmirnije što mogu. Rubin stav se menja. Nervozna je.
"Kakve to veze ima s nama?"
Pita i odjednom zapadamo u duboku tišinu. Mogu da čujem sat na zidu Labonerove kancelarije i škljocanje njegove hemijske.

"On je jedan od uspešnijih lovaca."
Nastavlja kao da ga Rubi nije prekinula.
"Pre trideset godina je bio u rangu Seta Roka. Da skratim dugu priču, pronašao sam dvadeset izveštaja sa detaljnim opisima o dvadeset različitih ubistava. Moj pečat je na svima iako se ne sećam da sam ih potpisao."
"Ima smisla jer si trideset godina stariji, ali nastavi..."
Rubi ga je podbola lažnom zainteresovanošću i Laboner je stisnuo vilicu.
"Svih dvadeset nose isti datum. Lemežerer je umro tri meseca pre nego što sam uopšte imao u planu te zadatke."

Greg je pitao za groblje na kom je sahranjen zbog čega je šef morao da razmisli, ali na kraju im je rekao i više nego što treba s obzirom na to da im zadatak nije dodeljen.
"Kako je umro?"
Greg je upitao naposletku.
"Rok ga je ubio po mom nalogu. Ožiljak koji je zaradio je bio posledica borbe sa Lemežererom."

Trideset dve godine ranije...

Margo Kords je vezala kosu u punđu i stavila plavu periku preko iste. Naočare za sunce su joj štitile oči od sunca, ali nažalost i dalje je morala da gleda lice Seta Roka ispred sebe.
"Ako si završila, udostoji nas svog prisustva. Treba da ti izložim plan koji sam smislio."
Set je strogo nabrao obrve, međutim Margo je prešla pogledom preko njega i shvatila da Sajrus sedi na deblu i posmatra je. On, za razliku od Seta, nije imao podrugljiv komentar na račun njenog izgleda, ali oči kojima ju je gledao su rekle dovoljno. Margo je znala da ju je želeo i zbog toga joj se gadio samo kao pojava. Nikada ništa nije pokušao i uvek joj se obraćao sa poštovanjem, međutim Set se prema njemu ponašao još gore nego prema njoj tako da je znala da ga uopšte ne gotivi. Koliko god Set bio užasan mentor, raditi sa Lemežererom je bilo odvratno.

"Kakav je plan?"
Upitao je Sajrus Seta ne skidajući pogled s Margo.
"Plan je da se Margo provuče pored obezbeđenja  i oslobodi nama put do kuće. Razdvojićemo se i pretražiti svaku prostoriju. Onog trenutka kada prođemo kroz kapiju Kajl će znati da smo mu na tragu i izmigoljiće se. Prekrićemo svaki izlaz iz kuće i dati mu do znanja da ne može da pobegne. Blef će nam biti potreban i moraćemo da improvizujemo. Ostavite nekoliko živih. Kada nam Kajl Pere bude u šaci Hidre neće imati izbora no da se predaju i sklope dogovor s nama."
"Pre zvuči kao samoubistvo nego kao plan."
Sajrus je rekao ono što je Margo pomislila. Koliko god taj plan bio jednostavan Hidre su brojne, a njih je samo troje.
"Mi smo lovci. Pored toga došli smo naoružani."
Set je implicirao na ručne bombe skrivene u kamp prikolici, a Margo se namrštila razmišljajući o tome.
"Šta ako ubijemo Kajla?"
"Ako se to desi lako možemo da nagovorimo ostale da sklope pogodbu. U svakom slučaju mi dobijamo."
Sajrus joj je odgovorio i Margo se trudila da spreči jezu koja joj se širila telom, ali pod njegovim pogledom se osećala izloženo. Njegov glas, prožet smirenošću u svakom trenutku nije bio normalan. Kod njega nije bilo adrenalina što se tiče ubistva, nije bio krvožedan, nije video smisao u kasapljenju tela... Margo nikada nije shvatila zašto se pridružio Laboneru ako zapravo nije želeo taj život.

Sve dok ih nije izdao.

Sadašnjost...

"Treba li mi da proverimo..."
"Ne."
Laboner me je žustro presekao.
"Pozvao sam vas da sredite osobu koja nam je već duže vreme za petama. Novinar koji se, kao što kaže, ne boji smrti. Redovno izveštava javnost o našim poslovima i muva se oko zgrade što je češće moguće. Pratio je čak i Alisu."
Čudi me da do sada nije mrtav.
"Morate da saznate ono što on zna, pronađete dokaze i uništite ih."
"Nije mi on potreban za to."
Rubi frkne iznervirano zbog čega Laboner udari rukom po stolu. Ona se trgne i pored svog besa. Besa prema meni.
"Ne budi glupa! Da li misliš da taj čovek hoda unaokolo sa dokazima u džepu?! Greg će ići s tobom i obrisati sve podatke koje taj čovek ima o nama!"

"Šta ako ima nešto o Persefoni? To bi nam moglo biti od koristi."
Mozak mi grozničavo radi, pa ustajem iz stolice da bih se šetkao po kancelariji. Laboner čeka na objašnjenje.
"Razmisli. Persefona se krije od nas i od policije. Nema šanse da očekuje napad novinara."
Polako klima glavom ka meni.
"Koliko god želeo da verujem u to, male su verovatnoće, ali ipak ćeš proveriti. Ako ti bude trebalo vremena...oboje znate kako da ga naterate da progovori."

S tim rečima pokazuje na vrata i ja mahnito izlećem, silazim se niz iste stepenice kojima je Margaret volela da se spušta kada vežba. Razmišljam o njenom osmehu, razmišljam o tome koliko je bila mlada, razmišljam o svim instrumentima za mučenje koje ću iskoristiti na Persefoni... Da li ona ima nekog ko joj je drag?
Izlazim na parking, a Rubi me čeka tamo naslonjena na moj auto. U rukama drži papire.
"Ima li porodicu? Gde živi? Ja ću voziti."
Govorim Rubi pa zaobilazim auto da bih se smestio na mesto vozača, ali njen glas je odsečan.
"Ići ću svojim autom. Možeš da me pratiš."
"Zašto?"
Kao da je to jako bitno, stavljam ruke na kukove kao neka žena i čekam da mi objasni u čemu je stvar.
"Zato što ja imam njegovu adresu i mene ne opseda Margaret u mislima."

Gutam knedlu. Njene oči me probadaju, seku me na pola i ne činim ništa osim što želim da povratim.
"Ne znaš šta mi je značila. Ne izgovaraj njeno ime nikada više."
Glas mi je promukao, a usne suve i Rubi ipak kreće ka svom autu.
"Persefona je bonus ovom zadatku. Naša meta je novinar. Možeš da me pratiš u svom autu."
Želim nešto da kažem, želim da vrisnem, dođavola, ali sve što radim jeste da čučnem i povratim kao da me je neko udario u stomak. Kada smo se Rubi i ja izgubili?