Krvne veze

29. deo - Dobrodošao kući

Kao da su se vratili u svoju rutinu, Alisa je kuvala kafu, a Sem je zapitkivao Grega zbog čega je ovaj bio nervozan.
"Seme, možeš li molim te da mi kažeš zašto me ne puštaš da vidim bebu? Da li se bojiš da ću je ispustiti ili je pustiti da se kliza niz gelender?"
Sem je otvorio usta uvređen Gregovim pogrešnim pretpostavkama, ali se Alisa pojavila u pravom trenutku.
"Margaret je gore. Ni ona ni Natali ne znaju da si došao, ali... Ti ne želiš da vidiš bivšu devojku pa smo..."
"Ona nije bila moja devojka. Samo smo imali seks jednom."
Rekao je pre nego što je uspeo da se zaustavi i imao to zadovoljstvo da gleda kako mu brat pljuje kafu nazad u šolju, a sestra kašlje od zatečenosti. Dobar je osećaj znati da i dalje može da ih iznenadi.

"Uspavala sam je. Margaret je s njom. Ne mogu da verujem kako je tako malena i buckasta, kao krompirić!
Natali je silazila niz stepenice i pričala o svojoj bebi kada je ugledala bludnog brata kako sedi na fotelji prekrštenih nogu sa koome vezanom u repić. Kada ju je čuo ustao je i primetila je njegove vesele, ali umorne oči.
"Ćao mama."
"Greg!"
Skoro je preletela stepenice da bi mu se našla u zagrljaju.
"Alisa je možda Lukasova omiljena sestra, ali ti zasigurno Gregova."
Rekao je Sem u pola glasa obraćajući pažnju na to kako zaštitnički Greg grli Natali.

"Nedostajala si mi."
"Mi smo ovde višak."
Alisa je izjavila sa osmehom što Greg nije propustio.
"Nadam se da si spakovala kofere. Ispratiću te pravo do Lukasa."
Rekao je šaljivo, ali je onda opet svoju pažnju usmerio na Natali i nežno je odveo do fotelje kako bi tu sela.
"Kako se osećaš?"
"Kao mama."
Pomilovao ju je po kosi i znao je da mora da im kaže za napad zbog koga ga je Frenk najviše naterao da se vrati kući.

"Znaš, ja sam postao tata."
"Ti nisi trpeo smrtne bolove, nisi nosio dodatnih petnaest kila devet meseci i nisi se ugojio kao svinja za to vreme."
Natali optužujuće gleda u Sema koji se smeši, a Greg joj trlja rame dok sedi na naslonu za ruke.
"Ne lupaj gluposti. Nikad nisi bolje izgledala."
Porodica se smejala par kratkih minita na račun Gregove kose i Natalinog prenemaganja pre nego što se Greg setio da još nije upoznao najnovijeg člana i krenuo uz stepenice svestan da su prezauzeti smehom da bi primetili njegov odlazak.
Svaki stepenik koji je prešao naterao ga je da udahne duboko. Njegovu sestričinu čuva osoba koju je svim silama hteo da izbegne za ovo kratko vreme koliko je ovde. Otići će koliko sutra u stan koji je kupio. Neće morati da progovori s njom duže od onoga što je morao da joj kaže o PL. Previše bi bolelo da posle onoga ostanu u dobrim odnosima, ne, ne bi to mogao da podnese.

Polako je odškrinuo vrata da bi video sklopljen krevetac u ružičastoj posteljini pored bračnog kreveta i bebu u istom, a na krevetu leži Margaret u fetusnom položaju s rukama ispod glave. Spava. Greg se nageo nad krevetac i razvukao kez od uva do uva gledajući ćelavu bebu koja spokojno spava obučena u pingvin pidžamu. Jedna od prvih stvari koje joj je kupio.
"Zdravo Margo."
Rekao je i nije se obazirao na Margaret koja se pridizala u sedeći položaj.
"Dobrodošao kući..."
Bilo je sve što je rekla uz ljubazan osmeh pre izlaska iz sobe.

Zadržao sam se oko petnaest minuta i samo buljio u bebu kao da ću je tako probuditi. Kada sam zatvorio vrata za sobom čuo sam škripu u svojoj sobi i krenuo ka istoj da bih zatekao Margaret sa torbom.
"Odmah ću ti osloboditi prostor. Alisa je mislila da je najbolje da boravim u tvojoj sobi, ali sada kada si se vratio..."
Odmahnuo sam glavom primetivši da nije donela nikakav ženski dodir ovoj sobi iako sam bio odsutan oko godinu dana. Sve je onako kako sam ostavio kada sam otišao. Nikada nije dekorisala ni svoju sobu u našem stanu, primetim s bolom u srcu.
"Nema potrebe. Neću boraviti ovde."
Zatekao sam je nespremnu i video sam kako se igra prstima po ko zna koji put.

"Ne možeš da boraviš u gostinskoj sobi. Ovo je tvoja kuća."
"Neću boraviti u ovoj kući."
Trljam kapke kažiprstom i palcem, a svaka reč koju izgovori me peče kao ništa. I osećam se grozno jer ne mogu da izbegnem ovaj razgovor na još samo jedan dan, tako da zatvaram vrata i sedam na stolicu za svojim školskim radnim stolom. Vreme je da obavim to što sam toliko izbegavao, sa osobom koju sam dugo izbegavao.

"Boraviću u stanu. Previše je rizično da izlažem bebu opasnosti. P.L. mi je napravila zasedu u Hong Kongu i skoro me živog spalila."
Ruke su mi se izgubile u kosi i osetio sam kako mi vrat crveni od srama priznanja, ali nemam izbora. Nakon što kažem njoj moraću da kažem i ostalima... Margaret je stisla pesnice, ali je sela na krevet i nervozno odmorila ruke na krilu.
"Ona je svugde..."
"Osim u Vegasu."
Presekla me je i rečima i pogledom. Zaboravio sam koliko je lako izgubiti se u skrivenom svetu iza njenih nebo plavih očiju, zaboravio sam koliko je lako voleti je... Zaboravio sam koliko je bilo lako voleti je.

"Još uvek nije stigla do Vegasa. Zato me je mamila one noći kada sam te..."
Namrštio sam se setivši se njenih uplakanih očiju dok drži dršku noža usmerenu ka mom srcu.
"Zvala je... Rekla je da bežim. Tako sam shvatila da je to baš ono što želi. Postoji nešto...ili neko zbog koga ne može da kroči u Vegas, ali samo je pitanje vremena kada će to prevazići."
"Kako si je upoznala?"
Upitam sa zanimanjem, ali njen pogled odluta te tako shvatim da je ovo mnogo dublje ukorenjeno. Njen bol je snažniji nego što sam mislio.
"Vreme je da mi ispričaš sve."