Krvne veze

94. deo - Jesi li zaboravio na mene?

"Kako se snalaziš dok je Rubi u Nemačkoj?"
Upitam Arabelu dok hoda na rukama po stanu. Nikada nisam stigao da je pitam za te jutarnje navike. Rubi mi je ponekad slala poruke da će i ona probati to kada se bude dovoljno oporavila. Mrštim se na sećanje da ju je Laboner poslao tako daleko čim se oporavila dovoljno da može da uradi špagu i ne zgrči se od bola.
"Kao i uvek."
Posmatram je sekund duže nego što sam planirao. Kroz glavu mi prolazi naš poljubac i njen sinoćnji pogled ispred Labonerove kancelarije. Želim da je privučem sebi ponovo, ali me njena trenutna poza stoja na rukama sprečava.
"O čemu si htela da razgovaramo?"
"Zar nećeš prvo da me poljubiš?"
Njen nehajni ton i lenj osmeh me brecnu.
"Ispravi se."
Glas mi samom zvuči drugačije kad progovorim. Kao da mi je pročitala misli.
"Ti se iskrivi."

Frknem kroz osmeh dok pokušavam da je oponašam koristeći zid kao oslonac da se odgurnem nogama. Ipak, kada probam da joj se približim osetim da gubim ravnotežu.
"Poljubi ti mene."
Smeje se toliko da mislim da će se srušiti iz položaja u kom šeta, ali njena ravnoteža je savršena.
"Mora da si u cirkusu trenirala svaki dan."
Arabela otpuhne, osećam njen dah koliko je blizu.
"Nemoj da kvariš."
I konačno prislanja usne na moje. Nije brzo i razorno kao prvi put. Začikavamo jedno drugo laganim poljupcima toliko puta da na kraju uhvatim sebe kako teškim uzdasima molim za još. Arabela me izbegne svaki put kada pokušam da nam isprepletem jezike. Želim da je dodirnem. Želim je u svom krilu ponovo. Želja mi kulja u stomaku dok se naginjem da je još jednom poljubim, ali je sada van mog domašaja. Odmakla se.
"Želiš li da izađeš sa mnom?"
Lenj osmeh mi se razlio preko lica dok sam očima tražio njene, samo da bih video zabavljenost u njima.
"Reci kad i gde."
Prihvatam njen poziv odmah, mada se malo štrecnem jer je nisam prvi pozvao. Nikada zapravo nismo izašli. Ne treba joj više od par sekundi da mi kaže gde ćemo izaći.
"Večeras, tvoja kuća."

Greg je savio kolena i odgurnuo se od zida dopuštajući telu da padne na pod. Ostao je u tom položaju sve dok se i Arabela konačno nije spustila do njega.
"Doći ću po tebe u sedam."
"Pričaj mi o Rubinom ocu."
Arabela je promenila temu kao da je prethodna zatvorena. Greg se nasmešio znajući da je za nju sve dogovoreno. Ona nije ta koja mora da se nosi sa Alisinim gnevom ni da pomaže u kuhinji jer dovodi gosta. Dođavola, Margo ga neće ostaviti na miru čitavo veče. Zažmurio je prisećajući se Kastelovog izraza lica i u mislima ga upoređujući s Rubinim.

"Video sam ga jednom kada je došao po Sema da vežbaju. Živeli smo u Amandinoj kući - to je Rubina majka."
Ako je Arabela i htela da pita zašto su tamo živeli nije pokazala interesovanje. Klimnula mu je kao znak da nastavi.
"Rubi je bila beba. Čak i tada sam primetio da imaju isti osmeh. Nekako sam zaboravio na to sve dok mi se nije ponovo osmehnuo pre par dana."
"Kada je to bilo?"
Greg se setio Kastelovih reči i rekao ih Arabeli.
'U kom trenutku si osećao najveći adrenalin i uradio nešto povodom toga?'
Arabela se zabavljeno nasmešila.
"Šta si mu odgovorio?"
"Kada sam zarobio Blejza."
Arabelin osmeh je splasnuo. Setila se razgovora od noći kada ju je kidnapovao iz ateljea.
"Jednog od Persefoninih ljudi."
Greg je klimnuo.
"Pa to je razočaranje. Mislila sam da te je moj poljubac dovoljno uzbudio."
Greg je odmah osetio potrebu da se brani pred Arabelom, pa je posegao šakom za njenim ramenom. Ona je podigla obrvu kada je počeo da muca iskoristivši priliku da ga začikava. Podigla je obrvu.
"Naravno da si me uzbudila..."
"Jesam?"
"Sviđa mi se da te ljubim..."
"Zaista?"
"Nisam mislio da te uvredim..."
"Nisi?"
Greg je prošao drugom rukom kroz kosu.
"Ona ima drugačiji uticaj na mene. Jači."
Šaka mu sklizne sa njenog ramena, stisne je u pesnicu pre nego što obe stavi preko lica zbog priznanja koje će upravo dati devojci koju želi. Devojci koja ništa nije skrivila. Devojci koju će snaći nezamislivo ukoliko se ikada sazna šta ona zna, šta joj je sve ispričano i u šta se upustila.
"Niko me nikada nije uzbuđivao kao ona."
Greg se brecne zbog tona kojim je to rekao, pa pogleda u Arabelu samo da bi video kako grli skupljena kolena, bradom naslonjena na ista. Njen izraz lica je odavao iznenađenje.
"To je zvučalo pogrešno. Nisam želeo da te uvredim."
"Nisam ni najmanje uvređena."
Greg je odahnuo kroz osmeh psihički se pripremajući za torturu.