Krvne veze

12. deo - Njena sreća

"Odavno nismo bile samo nas dve."
"Nat, nikada nismo bile samo nas dve."
Natali je podigla noge na garnituru da bi s gađenjem pogledala čaj jer je Alisa sebi sipala čašu šardonea.
"Zar ne mogu samo guc?"
Detinjasto je upitala.
"Malo. Samo malo."
Otpila je iz Alisine čaše i brzinom svetlosti se naslonila na jastuk uz zvuk mučeničkog olakšanja.
Vrata su se zatvorila i Natali je prevrnuta očima.
"Život je težak."
"Da znaš da jeste..."

Sebastijan je ušao u dnevnu i za sobom vukao pijanog Sema. Ovaj je prijatno spavao na njegovim leđima.
"Šta to radite?"
Alisa je skočila na noge.
"Napio se i došao je - doneo sam ga - da te moli da se ne razvedeš od njega."
Gledao je u Natali. Ignorisao je Alisu a ona nije znala zašto joj je žao zbog toga.
"Ostavi ga ovde."
Natali je ponela svoj čaj i bila na pragu da izađe, ali je Sebastijan spustio Sema na krevet kao vreću krompira pa ga ostavio Alisi dostižući Natali.

"Zaista mu je žao. Ne mešam se u tuđa posla ali on mi je prijatelj i rekao mi je da nije mogao da podnese to da je sila od žene koju je smatrao starijom sestrom ubijena. Nije neki izgovor, ali ako pomaže rekao je da nije hteo da vas izlaže pritisku ponovnog preživljavanja njene smrti."
Natali je sklonila kosu s lica da bi zatim pogledala pravo u okeanske dubine njegovih očiju.
"Znam da mu je žao. Nisam slepa da ne vidim koliko se kaje, ali treba mi vremena."

Klimnuo je glavom, i taman kad je hteo da izađe Natali je pogledala u Alisu. Videla je kako ga posmatra.
"Zašto ne bi ostao? Ti si ipak Semov prijatelj, povrh toga nisi uopšte kriv."
Sada je Sebastijan gledao u smeđokosu priliku koja se trudila da ga ignoriše, pa je izula Sema.
"Neću da smetam."
"Ne budi kreten."
Šapnula mu je.
"Alisa će ti spremiti sobu!"
Izašla je iz sobe ostavljajući da njene naglašene reči lete u vazduhu.

"Šta je sve ovo? Ekstra ljuti čips, dijetalna kola, voćni jogurt u raznim ukusima, grisine... Šta ti zaista jedeš?"
Greg se smejao dok je vadio razne grickalice iz kesa.
"Nisam izbirljiva. Ali živim na voćnom jogurtu. Šta je tvoja prljava tajna? U čemu uživaš?"
Pitala je Margaret i naslonila se nadlanicama na šank s glavom na prekrštenim šakamabkao da ga izaziva.
"Ako pričamo o hrani onda u malinama, ako pričamo uopšteno uživam u seksu."
Greg se naslonio isto kao ona ostavljajući papirne smeđe kese kao zid između njih. Primetio je kako je Margaret pocrvenela.
"Dobro ti stoji to rumenilo."
"Ne nosim...prestani to da mi govoriš grozan si."
Zasmejao se ponovo kada je besno uzela svoje jogurte i počela da ih ređa u frižider.

"U čemu ti uopšteno uživaš?"
"U filmovima, serijama s previše sezona... U Klausu Majklsonu."
"Prokletstvo!"
Greg je pokušao da imitira poznatu rečenicu lika iz TV serije, ali sve što je izazvao kod Margaret je njen zgrožen izraz lica.
"To je bilo zaista, ali zaista loše."
"To me vređa."
Uhvatio se za srce glumeći uvređenost na trenutak a onda se leđima naslonio o šank i posmatrao kako joj kosa pada oko lica dok se bavi tim prokletim jogurtima.
"Niko se ne meri s Klausom."

Margaret je zatvorila frižider - hvala bogu noge su mu se smrzle - pre nego što se okrenula ka njemu.
"Hvala ti Greg. Neću ti ovo zaboraviti."
Osetio se krivim zbog zahvaljivanja pa je prešao rukom preko kose.
"Nemoj da mi zahvaljuješ Margaret... Ja sam te i doveo u ovaj nered, stan i posao su najmanje što mogu da ti pružim."
"Nikad mi niko nije ovoliko pružio. Ne mogu da ti opišem koliko sam srećna..."
Prišla je i obavila mu ruke oko oko struka. Naslonila je glavu na Gregove grudi i on je mogao da se zakune da mu je srce brže zakucalo. Ovoj devojci zaista malo treba za sreću, pomislio je on i uzvratio zagrljaj nespretno je tapšući po leđima.

Pa ipak, shvatio je, počeo sam da brinem za nju.