Krvne veze

95. deo - Večera

Semu je stigla poruka od Redžinalda. Traži da se nađu, poslao mu je i lokaciju.
'Važno je. Ne govori nikome.'
Sem se izvukao sa izgovorom da ga Laboner zove i obećanjem da će se vratiti pre nego što Arabela stigne. Dva bloka od kuće, Sem je gledao u nešto što nikako nije mogao biti Redžinald. Put su mu preprečila crna kola, a naslonjena na njih bila je Persefona. Prva misao koja mu je proletela kroz glavu bio je Redžinald. Da li je zato tražio da se nađu? Šta se desilo sa inspektorom? Kiseo osmeh mu se preneo licem kada je zamislio koliko lako bi mogao da je pregazi ovde i sad. Kasno je primetio da su mu put blokirala dva auta, a da se sa svake strane nalaze još po dvoje kola. Ljudi su izašli iz njih, oružje upereno u Semov auto. Otvorio je kasetu, repetirao svoj pištolj i izašao da se suoči s osobom koja ga je koštala noge. Ako se iz ovoga izvuče živ, Greg će ga do kraja života zezati jer je proživeo scenu iz filma.

Brzim hodom je stigao na par metara od Persefone.
"Ovaj put nisi sama?"
Pecnuo ju je istaknuvši sve ljude oko njih.
"Nisam htela da se povrediš. Ne mislim da bi preživeo dve mehaničke noge."
Sem joj se nakezio.
"Jesi li ti dobila novo srce?"
Persefona mu je frknula u lice.
"Nije mi trebalo."
Sem je znao da ju je pogodio dva puta, ali nije hteo da joj pruži zadovoljstvo u priči kako je izbegla smrt. Sada je svakako izgledala prisebnije nego te noći kada su se borili.
"Šta želiš?"
"Došla sam da te upozorim na Cirkus."
Sem je zastao, iznenađen. Zašto bi ga jedan neprijatelj upozoravao na drugog.
"Znam za njih. Prete nam godinama. Svakog meseca dobijamo novi pozdrav od Cirkusa. Ako si već došla da me upozoriš mogla bi da mi otkriješ nešto više o..."
Persefona se nije trudila da sakrije bes njihove gluposti, stoga se okrenula ka automobilu, naizgled potpuno zaboravivši na Semovo prisustvo.
"Zato si me zvala ovamo?! Da mi kažeš nešto što već znam?!"
Persefona je uzdahnula i okrenula se ka njemu. Prišla mu je tako blizu i rekla nešto zbog čega je prebledeo, pa ga ostavila u prašini.

Alisa nam je otvorila vrata sa zatečenim osmehom i mrljom od sosa na obrazu. Počeškao sam se po licu s direktnim pogledom u njeno da joj dam do znanja da treba da se obriše, ali me je Arabelino odsustvo suptilnosti prekinulo.
"Imaš hranu na obrazu."
Obavestila je Alisu dok je stavljala crnu jaknu na čiviluk do vrata. Moja sestra je klimnula stisnutih usana i odjurila u trpezariju. Zakašljao sam se i privukao Arabelinu pažnju.
"Ja bih bio pažljiv s rečima. Ona je spremala večeru, može da ti pljune u tanjir."
Arabela je slegla ramenima.
"Ne bi bio prvi put."

Otvorio sam usta da je pitam kako to misli, ali je odjurila ispred mene pravo u susret Margo.
"Dugo ti je trebalo da stigneš!"
Viknula je moja sestričina grlivši tamnokosu oko nogu.
"Greg je sporo vozio."
To je bio Arabelin odgovor pre nego što je razbarušila kosu devojčici. Nesigurno, kao da se plaši da je dodirne.
"Naravno da si mene okrivila."
"U pravu sam. Voziš gore od onesposobljene babe."
"Je li to izazov?"
Zabavljeno joj stavim ruku na kosu pa je protresem kako je ona uradila Margo, zbog čega me šutne u cevanicu.
"Pobediću."
Nakon toga ona i Margo ulaze u trpezariju ostavivši me zaboravljenog u hodniku. Panč me posmatra sa stepeništa i podiže šapu, pa njemu mahnem, jer je jedini koji me trenutno primećuje.

Dočekali su me Sebastijanov nespretni pozdrav i Semovo mrštenje, a tu je bio i Redžijev izgubljeni pogled odmah do Alisinog mrštenja. O dragi Bože, dva nenajavljena gosta i jedan neočekivan? Svi ukućani će večeras hodati po ljuskama od jaja.
"Redži nam se pridružio na večeri. Verujem da ima neke vesti koje je hteo da podeli dok smo svi zajedno. Čekali smo te."
Natali mi se obrati, a inspektor klimne glavom. Ukrstim pogled sa Enzom koji odmahne glavom. Znak da ništa ne zna.
"Dobro. Pre nego što sednemo da jedemo možemo u salon..."
"Ne."

Miran glas moje starije sestre se pronese prostorijom. Njen opušten osmeh me opeče, a kada vidim da drži čašu viskija ne stignem ni da podignem obrvu.
"Obavite to sada u dve rečenice. Želim da vas što pre isteram i...počistim."
Redži i Sem kao da je nisu čuli, nastavili su sa svojim radnjama, osim što su gledali malo u Arabelu, malo u Sebastijana.
"Odlično. Treba li da izađem?"
Arabela pokaže prstom na salon, a Sebastijan isprati njen pogled verovatno se prisećajući prošlog puta kada je Alisa prasnula.
"Ne."