Krvne veze

58. deo - Zamka

Srećan zbog prethodno odrađenog posla, Greg je obrisao ruke vlažnim maramicama u svom autu pa se uputio ka baru da popije piće.
"Posetićeš Persefonin bar?"
Margo je pitala sa suvozačevog sedišta. Njen osmeh nikada nije bio širi, ili ga se Greg bar takvog nije sećao, ali to verovatno ima veze s tim što je on sada srećan.
"Ima li boljeg mesta za uživanje od Persefoninog lokala?"
"Pretpostavljam da nema."

Greg je na trenutak pogledao Margoin profil, hiljadu i prvi put sa željom da ona može da mu odgovori.
"Da li si ikada bila srećna posle...dobro obavljenog posla?"
Margo se nasmešila.
"Čudno je zvati ga ubistvo kada je u suštini u pitanju posao, zar ne?"
Greg je progutao knedlu. Njegova podsvest se igra njime svaki put kada projektuje Margoino prisustvo.
"Za mene to nije samo posao."
"Zadovoljava te, vuče te do granice preko koje moraš da pređeš makar naglavačke... Zato uzimaš srca."
Greg je klimnuo glavom pa parkirao auto ispred ulaza u bar.
"Ni za mene nije bio samo posao."
Greg je zatvorio oči shvativši značenje svoje podsvesti, pa zalupio vrata auta i ostavio Margo u njima.

Guram dvokrilna vrata i ponovo se nalazim u svetlijoj prostoriji. Vruće je, strelice pikada lete na sve strane, čuju se tupi udarci krigli o sto. Penušava piva toči lažljiva šankerka kratke kose i Arabela Monkrestjen se smeši dvojici momaka dok gađa u pikado crnom strelicom. Nije ometena publikom, ruka joj je savršeno mirna, kosa joj se sija na svetlu. Približavam joj se, stajem na isto mesto na kom sam bio i pre par noći.
"Pa zdravo šampione!"
Govorim joj. Arabeline oči sreću moje, podiže čašu i otpija ono što je ostalo u istoj. Maše momcima, odlaze.
"Ko bi rekao da imaš takvu moć nad muškarcima?"
Govorim kada se približi dovoljno da može da me čuje. Naslanja se na šank.
"Treba li to da shvatim kao uvredu?"
Oči joj se cakle, primećujem da je popila previše.

"Ne, uopšte. Samo sam primetio. Deluješ mi..."
Podiže kažiprst.
"Pusti me da pogodim. Privlače me žene? Delujem kao emocionalno nedostupna osoba? Izgledam previše hladno?"
"Rekao bih da izgledaš pre vruće nego hladno. Verujem da ti privlačiš pripadnike oba pola, a siguran sam da u tebi ima više emocija nego što se na prvi pogled vidi. Međutim hteo sam da kažem kako si bleda."
Arabela štucne, iznenađena mojim izborom reči i očigledno zatečena monologom.
"Izvukao si se."

Smejem se, ona podiže ruku i naručuje piće i sebi i meni.
"Nisam očekivao da opet naletim na tebe. Je li ti ovo omiljeni bar?"
Arabela cokće.
"Uopšte. Samo je blizu moje kuće. Ni viski im nije loš."
Smeje se, a ja hvatam priliku da je ispitam.
"Gde živiš?"
Podiže obrve preko oboda čaše.
"Šališ se, zar ne? Nisam toliko pijana. Kako da znam da nisi serijski ubica ili silovatelj?"
Klimam glavom pa i sam otpijam gutalj pića. Nije daleko. Pogodila je.
"Koga danas tražiš?"
"Uzbuđenje."
Arabela ispušta kikotav zvuk na par trenutaka i onda podiže ruku pa šankerka dolazi da joj napuni čašu.
"Znači raspoložen si za partiju pikada?"
Prevrćem očima, ali ipak klimam glavom i uzimam bele strelice iz njenih ruku.

Sutradan je Laboner pozvao Sema i još četiri lovca u kancelariju. Dobili su zadatak da provere nacionalnu šumu Tojabi. Šef je rekao kako su njegove uhode primetile neobična dešavanja oko šest ujutru i grimasa na njegovom licu je Semu potvrdila da misli da je Persefona krenula u akciju jer je neko ubio njenog čoveka umesto nje. Krenuli su u devet sati uveče i stigli oko pola dva zahvaljujući pauzi koju su napravili na pola puta. Lutali su šumom u grupi najmanje tri sata, a nisu videli ni jednog jedinog psa, a tek čoveka.
"Mislim da imamo trag."
Rekao je Vren promuklim glasom kada su se konačno zaustavili. Zagledao se u granu drveta i gledao kako se ljudska krv sliva niz istu.
"Budite na oprezu."
Sem je rekao pa su krenuli napred samo da bi zatekli telo čoveka ni trideset metara dalje od krvi. Semova napetost raste, grudi mu se podižu i ima loš predosećaj, ali mora da nastavi.
"Brže! Ovde sam, toliko je očigledno da je smešno."
Petoro ljudi se skamenilo u mestu. Persefona je upravo otkrila svoj položaj, a to može da znači samo jedno - očekivala ih je. Oprezno su se razdvojili da bi je okružili, a kada su izašli na čistinu videli su devojku naslonjenu na drvo. Crna kosa, tamne oči koje sijaju, baš kao u Margaretinom pismu, mislio je Sem. Alarm u glavi mu se oglasio. Treba da se okrenu i odu. Ali nisu.