Krvne veze

75. deo - Idol

Nedelju dana ranije...

Natali je prva izašla iz kombija. Obratila se lovcima da pokupe Sema, a Alisa je izvukla Margo iz kola. Kada su oni izašli, Natali se vratila unutra.
"Amanda u redu je. Pogledaću. Samo ću pogledati."
Amanda je tiho plakala i gladila Rubinu kosu.
"Mama pusti me. Mogu da ustanem sada."
Rubi je htela da se nakašlje, ali svaki udisaj je u njoj izazivao želju da se ubije. Stomak ju je boleo i znala je da je gusta masa, koja joj lepi odeću za telo, krv.

"Dovedite mi tog čoveka! ODMAH!"
Labonerov glas zvoni kroz hodnike, a uznemirio je čak i lovce. Zbog Persefone se cela fabrika digla na noge. Laboner zna da bude neprijatan, zloban i nametljiv, međutim Amanda se nije sećala kada je poslednji put vikao na sve oko sebe u isto vreme. Po prvi put joj je bilo drago zbog toga. Po prvi put je mrzela tako snažno da se moli za nečiju smrt. Neka plate, molila se, neka plate svi oni koji su mi povredili dete. Gledala je u Rubi kroz staklo. Doktori su je ušivali i pregledali. Trojica ih je u sobi. Rubi je svesna.

"Jeste li svi dobro?"
Gregov bes je kuljao na sve strane kada je čuo šta se desilo Rubi, toliko je bio šokiran da je zaboravio da pita kako su njegovi. Čučnuo je ispred Natali i uhvatio Sema za ruku puštajući Alisu da grli Margo.
"Upali su nam u kuću kao da su došli u goste. Sve se desilo tako brzo... Reagovala sam, ali očigledno prekasno..."
Greg je primetio Alisin dlan kada je podigla ruku da se počeše po nosu. Duboke posekotine su bile dokaz da ih je Persefona sve sredila.
"Krivica je moja. Da sam bio dovoljno razborit da nagovorim nekog od lovaca da mi pozajmi telefon i pozvao pojačanje...Persefona sada ne bi bila živa."

Greg je prvi put čuo Sema da sa nelagodom priča o onome što se desilo. Nije mu se dopalo. Jače mu je stisnuo ruku.
"Nije tačno. Ja sam kriv. Imao sam zadatak da uhvatim lovce koji su ukrali Labonerova dokumenta, a ja sam pokupio nekog važnog Persefoni i ona je... Žao mi je. Žao mi je, žao mi je..."
"Dosta je."
Natali je odmahnula glavom.
"Sve je gotovo sad. Dobro smo."
Greg im je svima proučio lica i shvatio da je to tačno. Osim Alisinih posekotina nisu imali nikakvih povreda. Margo čvrsto drži svoju lutkicu.
"Margo?"

Devojčica podiže pogled ka njemu.
"Jesi li dobro?"
"Dobro je. Proverila sam."
Natali klima glavom, a Margo se smeši.
"Dali su mi igračku. Persefona je rekla da se zove Gospodin Pim."
Sem, Natali i Alisa su se ukočili na stolicama. To njima nije rekla. Greg joj se približio pre nego što je iko počeo da postavlja pitanja. Zagledao se u svetlo smeđeg medvedića. Oči i nos su mu ušiveni, a jedno uho fali.
"Videla si je?"
Margo je sada gledala u medvedića. Nije obratila pažnju na Grega, ni na ostale članove svoje porodice.
"Margo?"
"Došao je čovek u crnim čizmama i rekao mi da ju je ona poslala."
Margo više nije rekla ni reč uprkos brojnim pitanjima svojih roditelja i Gregovoj nametljivosti. Nije nikome dala ni da pogleda igračku.

"Bio sam u mračnom podrumu s glatkim podom i zidom od cigala."
Rekao je Sem kada ga je Laboner ispitao. Nije video lica nijednog od svojih otmičara jer su mu ruke bile vezane iza leđa, a povez preko očiju.
"Imala sam džak preko glave, mogla sam da nazrem plavičastu svetlost u blizini."
Alisa je odgovorila na Labonerovo pitanje. Ne, ničega se više ne seća.
"Bila sam omamljena, mogla sam da vidim beli plafon i drvene stolice oko sebe. Prilazili su mi sa špricem svaki put kad bi videli da okrećem glavu."
Natali je potvrdila Labonerove sumnje. Svako od njih je bio na različitom mestu jer Persefona nije imala više prostorija u kojima bi ih držala. Laboner je znao da traži malu kućicu, verovatno neprimetnu kolibu.

Ipak, odgovor koji mu je Amanda dala kada je postavio pitanje nije bio ni približno ono što je tražio. Nije bio zadovoljan. Informacije su bile nepotpune, kao i uvek kada je reč o Persefoni. Amanda se trudila da ga iznervira.
"Godinama obavljam poslove za tebe, radim sve što kažeš, dala sam ti ćerku da je obučiš kako god želiš, nikada ti ništa nisam tražila."
Amandin glas je sličio njegovom. Bes kulja iz svake pore na njenom licu, steže šake u pesnice, ali mirna je. Spolja.
"Pet godina tragaš za Persefonom. Nađi je u što kraćem roku. Kada to uradiš pozovi me. Učiniću joj gore od smrti."
Ustala je i otišla uprkos Labonerovom vikanju i negodovanju.

Besan kao nikada pre, čekao je da doktori završe i konačno ušao u sobu svoje unuke. I dalje je na posmatranju, crvena kosa joj je ispod kape, a oči su mutne od suza.
"Boli li te?"
"Zanima li te to zaista?"
Rubi mu je odgovorila s podsmehom, a koliko god iznerviran bio znao je da ima pravo. Nema potrebe da i dalje igraju ovu igru.
"Sećaš li se ičeg?"
"Sećam se svega. Sredstvo koje su mi dali je bilo dovoljno da me obori i spreči da se opirem, ali ne i da me uspava. Soba kao bolnica. Bila sam na operacionom stolu, oko mene instrumenti mučenja... Čovek s kapom i maskom u uniformi mint boje... Naočare... Čula sam da me mama doziva... Verovatno je ne bih čula da nisam i sama vrištala."

Rubi se nasmešila osetivši Labonerov smrknut pogled na sebi. Da ga je neko video rekao bi osećajan deda, žali nad situacijom koja je snašla njegovu unuku. Nije mogla da podigne glavu, ali on nije ni tražio.
"Zašto se smeješ?"
"Persefona nije imala nikakvu želju da me povredi."
Pauza. Rubi polako podiže ruku i briše oči od suza.
"Htela je da povredi tebe."
Laboner se namrštio. Krenuo je prema vratima.
"Odmori se."
"Zato što je znala da sam ja jedina koja može da nastavi tvoju lozu i podiže imperiju 'Slatkih snova'."
Vrata su se zatvorila za Labonerom, ali Rubi je skupila svu snagu da nastavi da priča.
"Slatki snovi dupe moje. Mislio si da možeš da se rešiš opasnosti da budeš ucenjen tako što nećeš voleti nikog?! Imam vesti za tebe Porte Laboneru! Ovo ti je najveća kazna! Umrećeš znajući da će se svi tvoji podređeni posle tebe sakriti iza leđa drugih mafijaša!"

Sadašnjost...

"Stigla je."
Greg proviri u Margoinu sobu i primeti kako je ona vezala kosu u nespretan rep i obukla Semovu majicu dugih rukava. Njegov kiseli izraz lica je nestao istog trenutka kad se Margo okrenula ka njemu u iščekivanju.
"Kako izgledam?"
"Zavisi. Je li to moj šorts?"
Greg pokaže prstom u Margoine noge. Malo su mi kratke, ali imaju džepove, misli Margo.
"Meni bolje stoji. Ja nemam dlake na nogama kao ti."
Greg je uvređeno prekrstio ruke.
"Dlake su znak odrastanja. Jedva čekam da ti počneš da brbljaš kako nikad kraja depiliranju."
"Upravo tako. Ja ću se depilirati. Ti si čupav svugde. Mislim pogledaj tvoju frizuru, zauvek ćeš plesti pletenice."
"Rekoh da je stigla!"

Greg poviče pre nego što počne da se svađa s devojčicom, a onda shvati da je ona sva u crnom. Na svoj rođendan. I da njena odeća mnogo podseća na Arabelinu. Arabela nosi crne majice dugih rukava i široke donje delove, a Margo ju je videla takvu oba puta. Odlučio je da to ne prokomentariše delom zato što je zaista nervozna, delom zato što joj rep izgleda očajno.
"Izgledaš lepo."
Klimnuo je.
"Ali kosa ti je odvratna, daj da ti je ja namestim..."
Krenuo je prema njoj i devojčica se iscerila.
"Upleti sam sebi pletenicu. Meni se ovako sviđa."
Margo je istrčala iz sobe slušajući psovke koje joj je Greg uputio, ali je skinula gumicu s kose čim je virnula kroz prozor i primetila da je i Arabelina puštena. I danas nosi crno, osmotrila ju je devojčica. Vrećaste pantalone s puno džepova i majicu dugih rukava na kojoj piše...pa zapravo izgleda da je otpalo to što je pisalo.

"Lepo je što si došla."
"U redu je."
Rekla je Arabela shvativši da pojma nema šta da odgovori Alisi, a ova joj je preprečila put do kuće.
"Zabava je iza dvorišta, a Margo će uskoro sići."
Alisa je nepoverljivo krenula prema zadnjem delu dvorišta, a Arabela je krenula za njom zagledajući belu rolku i tamno plave zvoncare.
"Greg je otišao da je pozove."
"Znam, mahnuo mi je kad sam stigla."
Alisa je stisla zube nasmešivši se toliko lažno da je ova htela da joj se iskezi.
"Lepo."
"Lepo."
Ponovila je Arabela. Natali ih je poštedela neprijatnosti tako što je odmah prišla da se pozdravi.
"Ti mora da si Arabela. Alisa je dosta pričala o tebi."

Arabela je podigla obrve shvatajući da to nije ništa dobro, međutim nije prokomentarisala. Alisa se štrecnula na Natalinu opasku znajući da ova to radi namerno.
"Ja sam Natali. Gregova omiljena sestra. Pričaj mi o sebi. Kako si se upoznala s Gregom? I sa Margo? O, kako ti se dopao Lukas? Sećam se da je bio ovde kada si došla u posetu. Gde radiš?"
Natalina uzbuđenost je zbunila Arabelu.
"Upoznala sam je u pabu, a Greg mi je rekao da mu se ne dopadam kada me je prvi put video. Lukas je uvlakač."
Alisa je zastala sa šoljom u ruci iznervirano posmatrajući tamnokosu devojku ispod oka dok se Natali smešila širom otvorenih očiju.

"Sviđaš mi se... Čekaj, Margo si upoznala u pabu?"
Arabela je zastala da se seti šta je rekla, pa se nasmejala vrteći kažiprst u vazduhu.
"Obrnuto. Grega sam upoznala u pabu, a Margo mi je rekla da joj se ne dopadam kad me je upoznala."
"Rekla sam da mi je žao zbog toga!"
Margo trči preko travnjaka i zastaje ispred Arabele s nadom u očima, a ovoj ne treba ni pola sekunde da joj osmotri odeću i spusti pogled na ono što ona nosi. Stavi ruke na kukove i zagleda se u Margo.
"Dopada mi se tvoja odeća!"
Arabela podigne palac u vazduh prepustivši se glasnom smehu. Margo joj se pridruži.