Krvne veze

47. deo - Rubino neprijateljstvo

Alisa usredsređeno posmatra mešavinu kako se kuva. Broji u sebi. Ni prekratko, ni predugo, u treptaju oka zna koliko tačno vremena je ostalo do ključanja i skida posudu s plina nakon što se prvi balončić pojavi.
"Današnja tura je gotova. Vi ćete pospremiti. Ne dirajte epruvete s desne strane, to ću isprobati na zamorčićima za nedelju dana."
Prethodnu nedelju je samo to i ponavljala. Grupa koja radi s njom se dosta namučila dok je shvatila kako Alisa Kords uspeva u svom poslu. Došla je kao početnik i za mesec dana postala nadređeni grane za izradu droge. Nijedan njen proizvod nije izašao faličan niti se niko nikada na njenu robu žalio.

Semi Pru joj je prišla i skinula masku s lica kada se Alisa spremala da prođe.
"Nisam htela da te uznemiravam danas, međutim imali smo veoma čudnog posetioca."
"Kako čudnog?"
Alisa je odmah prepoznala nevolju. Ovi ljudi joj se ne bi tek tako obratili. Zasigurno je nešto važno.
"Kupci obično ne dolaze u laboratoriju, a ona je bila veoma...obično obučena da bi bila nekakva prostitutka i nije izgledala kao narkomanka. Devojka u ranim dvadesetim. Smeđa kosa, dugi nokti, tamne oči i veoma blag osmeh. Nije nosila masku iako je došla ovamo... Kao da je htela da je prepoznamo."
"Pređi na stvar."
PL. To je bila PL.
"Raspitivala se o otrovu koji sporo deluje na ljudski organizam. Koliko sam shvatila tražila je nešto što bi polako ali sigurno uništavalo čoveka od otprilike devedeset kilograma. Raspitivala se o tebi. Koliko si stručna, da li si nekada omanula i kakve su ti sposobnosti. Pokušala je da sazna nešto više..."

"Koliko više?"
Alisa je stegla svoju masku u rukama. Panika na licu joj se ocrtavala toliko jasno da je malo falilo da pritisne Semi Pru uz zid.
"Prebivalište, porodica, broj ubistava... I da li zaista imaš sestričinu."
"I šta si rekla?"
"Da će saznati kada bude dobila robu jer ćeš joj je ti lično napraviti, a da je se sve ostalo ne tiče. Preciznije, rekao joj je Vejn, jer je on pričao s njom."
Alisin cinični osmeh se proširio njenim licem. Vejn je najveća tračara u grupi koliko god to pokušavao da sakrije. U celoj njenoj grani, šta god se saznalo poticalo je od Vejna.
"Otišao je kući."
Kući, malosutra. Nije obukla kaput već je istrčala iz zgrade ne bi li uhvatila Vejnovu siluetu. Pošto se to nije desilo besno je sela u auto spremna da se suoči s Vejnom u njegovom stanu, ali na putu do kuće je videla policijska svetla. Čovek visi naboden na antenu kuće, na krovu. Vejn.

Sedim u kuhinji s ledom na glavi, a Natali briše kečap s bebinog lica. Dođe mi da se ubijem kad se setim da je to mogla da bude PL, a ne Rubi. Da sam isto tako mogao da ne radim ništa, da stojim i gledam kako mi još jedan član porodice umire.
"Nisam mislila da će te ovako začikavati kad je rekla da ide da obavi 'eksperiment'."
"Ne mogu da verujem da ste zapravo pristali na to da izvede bebu u sred mraka napolje i da se pravi pametna. Gde je ona sad?"
"U dnevnoj sobi. Stvari između nje i Amande su čudne. Amanda brblja o tome koliko je ona porasla, a Rubi ne zna kako da se postavi. Sedi kao vojnik kao da čeka da se izdere na nju i kaže koliko je pogrešila što se vratila. Mislim da to zapravo i očekuje."
Koliko god da sam iznerviran znam da moram da odem tamo i pomognem njima dvema. Na kraju krajeva njih dve su pomogle meni. Ljubim Margo u čelo pa isto činim i sa Natali pre nego što se došunjam do dnevne sobe.

S vrata mogu da osetim Rubinu napetost i vidim Amandu kako gestikulira rukama.
"Kako ti je prošao let? Jesi li umorna? Gde odsedaš? Kako ti se dopada Las Vegas za sada?"
"Kao i uvek."
Pravi pauzu. Amanda ne zna za 'kao i uvek'. Godinama nisu pričale. Rubi ne obraća pažnju na svoje reči.
"Nisam umorna."
Pauza.
"Dodeljena mi je omanja soba blizu teretane u zgradi gde šef radi."
Pauza.
"Verujem da će mi se dopasti grad kada ga malo bolje upoznam."

Napetost se povećava svakim Rubinim odgovorom. Zato što je svaki naučen napamet. Ulazim u dnevnu te sedam pored Amande i stišćem joj ruku.
"Možda bi mama mogla da ti pokaže grad kada budeš imala vremena."
Na to pitanje nema odgovor i zato naizmenično bulji u Amandu i mene.
"Sutra idem sa šefom na sastanak veća u Čikago."
"Šta radite na konferenciji? Razmenjujete tolike izveštaje koje nas terate da pišemo posle svake misije?"
Rubi skuplja obrve. Trenerka koju nosi je bar za pet brojeva veća od njene prave veličine. Noge su joj mršave, patike totalno uništene.
"Mislim da sklapaju nova poslovna partnerstva. Nisam sigurna sa kime se sastaju, a čak i da znam ne bi trebalo da pričam o tome."
"Hajde da onda pričamo o onome o čemu smemo."
Govorim i podstičem Amandu da nastavi, ali ona me gleda kao da želi da ja nastavim, pa to i činim.

"Gde si sve bila Šargarepo?"
"Tokio, Boston, Pariz, Diseldorf, Moskva, Kairo. Bilo je više gradova, ali prekratko sam ostala da bih se sećala. Učili su me raznim borilačkim veštinama, mogla bih da oborim čoveka od dvesta kila samo jednim potezom ruke."
Ne zvuči hvalisavo, ne zvuči čak ni zadovoljno time.
"Trenirali su me uglavnom lovci, ali imala sam par iskustava s uhodama."
Amanda se štrecne i odmahne glavom u njenom pravcu zbog čega se ja osetim izostavljeno.
"Uhode?"
"Ljudi koji su me pratili kao zaštita."
U trenutku je smisljla laž. Mogao bih da se nasmejem od sreće sada. Majka i ćerka imaju bar jednu tajnu koju dele.
"Porodični sastanak! Hitno!"

Ulazna vrata du se zalupila za Alisinim glasom, a kada je ušla u dnevnu nije ni trepnula na Rubi i Amandu. S druge strane, Rubi je bila spremna za opasnost i sumnjičavo je posmatrala Alisu.
"Amanda...iskoristite gostinsku sobu."
Rekao sam pa su obe krenule na sprat.
"Je li Margaret kod kuće?"
Koraci se čuju sa stepeništa.
"Tu sam."
Primetio sam poglede koje su Margaret i Rubi razmenile dok su se penjale i nije mi promaklo kako je Rubi postavila stopalo da bi se Margaret spotakla, međutim izbegla je pad i zaradila jedan uvijen osmeh od moje crvenokose drugarice. U iskušenju sam da je pitam šta smera i mislim da postižem pogodak kad Rubine oči sretnu moje. Gotovo sam siguran da odajem neprijateljski stav, pa se okrenem nakon što ona bezazleno slegne ramenima.