Krvne veze

82. deo - Poseta

Rubi je dopustila Arabeli da vozi do fabrike. Njena štićenica je grčevito stezala volan slušajući Rubi kako prepričava ono što joj je Margo rekla.
"Je li Margo dobro?"
Pitanje je bilo prosiktano kroz zube. Zvučalo je kao da je spremna da ubije nekog.
"Sem je odlepio zbog novinara kog je Greg dovukao."
"Naravno da je taj mali seronja uvek u pitanju..."
Rubi je razrogačila oči u iznenađenju, a onda uplašila Arabelu kada je njen smeh ispunio auto.
"Ista si kao moj deda."
Tada je Arabela dala gas do fabrike suzdržavajući se od daljeg gunđanja baš zbog Rubinog konstantnog cerekanja.

"Prekini već jednom."
Crvenokosa se iskobeljala iz auta pridržavajući se za stomak.
"Izvini...samo...Laboner često ponavlja kako je Greg seronja i u jednom trenutku..."
Pegava devojka se zakašljala, a to je Arabeli bio dovoljan podsticaj da obiđe auto i pogura Rubi da sedne na suvozačevo sedište.
"Poneću te."
To nije bilo pitanje, ni obaveštenje. To je bilo naređenje, a Rubi nije nimalo dobro reagovala. Ledeno plave oči su joj se raširile, nije znala da li je Arabela ozbiljna - što bi bilo ponižavajuće, ili se šali - što je okrutna šala jer na samu pomisao da je nosi Rubi se zakikotala.
"Dobro sam."

Tamnokosa devojka je pogledala dvojicu stražara kojima je očigledno bilo neprijatno, a nisu prišli da joj pomognu. Kroz kapiju je lepo mogla da vidi Margo kako sedi na tremu s rukama na kolenima i glavom na šakama. Rubi je krenula ka njoj nakon veoma brzog pregleda od strane Ovena i Greja. U svoj svojoj samouverenosti nije mogla da sakrije bol u stomaku i posrtanje u hodu. Arabela se jedvq suzdržala da je nw prestigne. Cenila je devojčin pokušaj da se drži najbolje što može.

Margo je podigla pogled sa betona na Rubi i skrenula ga na Arabelu, pa otvorila usta.
"Greg nije ovde ako želite da ga prebijete."
"Greg ne bi mogao da izdrži moje batine."
Arabela je nezainteresovano odmahnula glavom pogledom uperenim u ulazna vrata.
"Koliko dugo su unutra? Čujete li nešto?"
Hari je klimnuo glavom.

"U početku je to bila vika i lomljava, međutim gospodin Sem me je terao put kada bih ušao i dao mi je naređenje da sačekam napolju dok me ne pozove. Već pola sata se ne čuje ništa."
Margo je uzdahnula.
"Rekla sam vam da ga spasite."
"Smiri se Margo. Sigurna sam da je sve u redu."

"Žao mi je što sam te zvala, znam da bi trebalo da odmaraš... Niko mi se ne javlja, a Enzo bi do sad mogao da bude mrtav."
Margo se jedva suzdržala da ne brizne u plač, a Rubi joj je stavila ruku na rame.
"Naravno da ćeš me zvati. A ovo je samo posekotina."
"Da li zato šepaš kao tata?"
Margo je glasno šmrknula.
"Derište."
Otpuhnula je crvenokosa rekavši Hariju da otvori vrata, što je čovek i uradio. Arabela je ostala napolju s Margo.

"Šta si radila s Rubi?"
Devojčica je ponovo šmrknula. Arabela je sela do nje.
"Čuva me."
"Od koga?"
Sumnjičava je Margo. Njena smeđa kosa nemirno pada preko očiju, pa Arabela zavrti pramen oko prsta i stavi joj ga iza uha.
"Komplikovano je."
"Drugim rečima previše sam mala da razumem?"
Arabela pokuša da se nasmeši, ali njeno lice se zapravo pretvori u grimasu.
"Jezivo."
Devojčica se nasloni na Arabelu.
"Zašto uvek izgledaš kao da ti je neprijatno da vodiš razgovor sa mnom? Jesam mala, ali nisam glupa. Razumem stvari koje obleću oko moje porodice."

Arabela se počeše iza uva pre nego što obgrli devojčicu oko ramena.
"Uglavnom zato što mi i jeste neprijatno. Kada bi pitala onog svog šuntavog ujaka verovatno bi ti ispričao sve moje replike u proteklih dvadeset sati."
Margo se nasmeje u pravom trenutku.
"Smešna si."
Ne znajući kako da odgovori na ovo, tamnokosa devojka klimne glavom.
"I ti."
"Nisam ništa rekla."
Arabela nije znala da li je devojčica ohrabruje ili ismeva, ali o tome nije morala dugo da razmišlja. Rubi se uhvatila za dovratak ulaznih vrata i izdahnula.
"Tvoj otac je mrtav pijan i uči Enza kako pravilno da ga udari."
Hari je retko kad bio zatečen, ali po njegovom izrazu lica se moglo primetiti da je i više nego iznenađen. Otvorio je usta da progovori, a ostao je nem. Hteo je da kaže da je to, zbog besa njegovog pretpostavljenog, nemoguće, međutim Bog je svedok da je porodica Kords prošla kroz mnogo toga da bi nešto za njih bilo neizvodljivo.

"Po'ledaj...podi'neš ruku da se zaš'itiš o'ako..."
Sem je štucao u radnoj sobi dok je nameštao Enzoovu levu ruku da bude u ravni s licem, dok je desnu namestio u položaj za napad.
"Udari me."
Potapšao se po grudima.
"Ne'š moći ni da me okrzneš. 'Ajde...udari me. Zamahni."
Enzo ga je nevoljno brzo gurnuo. Sem je pao na tepih trljajući oči. Hteo je da se pridigne, ali ga je mehanička prazna noga izdala.
"Počet'ička sreća. Ajd' podigni me."
Umesto Enza, Hari i još jedan momak su prišli i, ignorisajući njegovo negodovanje, odneli Sema na kauč pored prozora. Zahrkao je dok su ga nosili.
"Nikad više neću brinuti ni za šta."
Margo glasno izduva nos, a Arabela, prvi put nakon ko zna koliko vremena, prasne u smeh mrseći Margoinu kosu.