Krvne veze

46. deo - Dugo se nismo videli

"Greg, molim te... Pristali smo jer joj verujemo. Zna da se stara o sebi isto kao ti. Ne nerviraj me više već mi dodaj cuclu."
Margo se vrpolji u njenom naručju i cvrči ne bi li privukla Gregovu pažnju, ali on je previše gnevan zbog situacije s Margaret.
"Imaš cuclu u rukama."
"Ne sviđa joj se ta."
Margo pruža ruke ka Gregu onoliko koliko može, ali Greg je ne primećuje, nego bulji u Natali s neskrivenim prezirom.
"To je glupo. Kako ona može da zna šta joj se ne sviđa? To je samo cucla."
"Ne pravi se pametan, dodaj mi cuclu."

Gunđajući Greg donosi roze cuclu s nacrtanom jagodom i tek tad primećuje bebine ogromne oči kako ga gledaju s iščekivanjem, pa taman što Natali pruži ruku da uzme cuclu Greg ukrade Margo iz njenog naručja.
"Greg! Vreme joj je za spavanje!"
"Da li ti čuješ nešto Margo? Ja samo bla bla bla!"
Beba se smeši u njegovom naručju i Greg ponavlja rečeno pa juri uz stepenice s njom i peva joj improvizovanu uspavanku.
"Treba da te presvučemo... Ajmo u park da se prošetamo."
"Ne možeš samo da prošetaš bebu od par meseci, nije ti ona pas."

Greg je bacio pogled na Alisu koja stoji u dovratku pa video kako se beba mršti na male patikice koje joj je navukao. Dodao je još i kačket pa se odaljio da je bolje pogleda.
"Izgledaš isto kao Sem kad je shvatio da mi je svejedno da li vozim Mercedesa ili Astru."
Beba je namršteno zurila u patike, pa je Greg shvatio da su joj male nakon što je opipao njena majušna stopala.
"Pa ti brzo rasteš... Nadam se da to što ličiš na Sema ne znači da ćeš u trinaestoj godini nositi broj 47."
"To apsolutno nije jasno, nosio sam 41 u trinaestoj!"
Semov glas se začuo s kraja hodnika pa je odmah došao do Nataline sobe koju su pretvorili u sobu gde drže odeću.
Greg se zacerekao što je nateralo Margo da se nasmeši ponovo.

U sekundi u kojoj se spuštam u prizemlje s Margo shvatam da su se svi okupili u dnevnom boravku. Amanda je stigla i konačno je spremna da preuzme bebu. Bez obzira na to koliko smo se uzdali u Labonera da će nam je ranije prepustiti ona je došla nedelju dana kasnije.
"Amanda! Pogledaj... Ovo je bila moja dadilja i moj prvi prijatelj. Budi dobra prema njoj ili ćemo da se posvađamo."
Margo nije razumela ni reč od onog što je rekao, ali je pružila ruke prema Amandi koja ju je prihvatila uz veliki osmeh.
"Izgledaš isto kao moja Rubi kada je bila mala!"
To bi bilo zabrinjavajuće jer je Rubi bila izuzetno ružna beba, ali ko sam ja da to kažem...
U trenutku kada je izgovorila ćerkino ime Amandin sjaj u očima se ugasio. Razdvojene su gotovo šest godina. Bez ijednog poziva. Bez ijedne fotografije. Četrnaestogodišnja Rubi Laboner zna da ima majku, ali nisam potpuno siguran da li će sada imati ikakve prilike da se povežu budući da ih Laboner nikada nije ostavljao same.

"Rubi se vratila danas. Port me je pustio da dođem ovamo. Priliku je prihvatio čim je sletela u Las Vegas."
Vest me je iznenadila, ali pale su mi na pamet pretnje koje je Laboner dobio.
"Otići ćeš da je vidiš... Zar ne?"
Natali je upitala, a ona se nasmejala kao da je to nešto neizvodljivo.
"Da mogu misliš li da bih je ikada ostavila samu?"
"Gde je sada? Mogu da odem da je vidim."
Nisam to izgovorio kao pitanje, već kao obaveštenje. Ne treba mi ni pozivnica ni odobrenje da odem da je vidim.
"Trebalo bi da je u firmi. Ali ne mislim da će te pustiti..."
"Ne brini za to Amanda. Ne postoji ništa što bi mi stalo na put da vidim svoju najbolju drugaricu. Prepuštam ti Margo."

Nažalost nisam bio te sreće da nađem Rubi. Rečeno mi je da je otišla na teren što može da znači samo jedno - već je na zadatku. Nisu hteli da mi kažu s kojom grupom je otišla, a Laboner nije hteo da me primi kako bih mogao da ga ispitujem, tako da sam se sav nervozan odvezao u istu prodavnicu kao pre godinu dana da bih kupio patikice za Margo. Odgovarajuće veličine. Za sreću moje duše i moj nesrećan novčanik izašao sam s još deset kesa i strpao ih u gepek.

Morao sam da odem iza kuće kako bih ušao kroz kuhinju s obzirom na to da sam zaboravio novčanik, ali taman što sam hteo da pokucam na ista čuo sam Margo. Negde iza mene. Iza mene. Margo.
Margo.
Margo.
Hitro sam se okrenuo i očima skenirao svaki deo dvorišta sve dok nisam ugledao tamnu prilikubu daljini s kapuljačom na glavi i bebom u naručju koja se koprca. Prilika mi maše i nisam dovoljno brz. Zaledio sam se. Nepomično stojim dok je žena zabijala nož u grlo moje male sestričine. Krv se razlila svuda po bebi i vrištim najjače što mogu. Oči mi se šire, padam na zemlju i grabim istu golim rukama. Ne mogu da dišem. Žena prilazi, beba joj se koprca u naručju, smeje se. Žena skida kapu i ja vidim riđu kosu vezanu u punđu i ogroman osmeh na njenom licu.
"Tako si dramatičan Greg. Očekivala sam više od tebe nego da se zalediš i pustiš me da uradim urađeno."
Gugutava beba pruža ruke ka meni, a ja se konačno opuštam na zemlji.
"Dugo se nismo videli."
Šapuće i dopuštam sebi da je pogledam još jednom. Pege joj prekrivaju nos i koža joj je toliko bleda da joj se rumenilo na licu vidi čak i u ovom mraku.
"Rubi Laboner...postala si nemilosrdna i veoma zlobna."