Krvne veze

7. deo - Ono što moramo da sakrijemo

Greg je zakoračio u stan, kako ga je Margaret zvala. Na barskoj stolici koja je služila kao komoda su stajali sveća i upaljač. Margaret je odmah upalila tu, a potom i sve ostale u sobici.
"Koliko dugo si ovde?"
"Otkako su zlatari shvatili da je narukvica kopija. Pričaj."
"Moj šef je tražio da se vratimo sa narukvicom od rubina."
"Vi?"

"Četvorica bandoglavaca i ja. Trebalo je da ja isključim alarm, navodim ih i... Ali pretekla si me i oni su omanuli. Krenuo sam za tobom što nas dovodi tu gde jesmo. Žao mi je što sam te prevario Margaret. Voleo bih da mogu da se iskupim."
Greg je završio izlaganje i tada video kako ga Margaret gleda. Svetlost sveća se poigrala s njenim licem i bio bi očaran da ga nije zatekla pitanjem a potom i zahtevom.
"Ti radiš za neku mafijašku grupu zar ne? E pa postoji nešto što bi mogao da uradiš u tom slučaju. Sakrij me."

"Kakav je plan? Kako ćemo otkriti ko ju je ubio?"
Alisa je kružila po sobi. To je bilo nešto što bi Natali mogla da radi da se smiri, ali ne i ona. Alisa je smirena, hladne glave, nikada se ne uzbuđuje i uvek ima rešenje. Ali kako da ima rešenje kada ne zna šta , odnosno ko, je problem?
"Polako Alisa. Svi smo potreseni..."
Sem je počeo, ali Natali je ustala stisnutih pesnica.
"Nismo svi. Ti nisi. Ti si znao i ćutao si!"
O, počelo je... Sebastijan je protrljao kapke i ustao bez da ga je iko primetio.
"Krio si od nas da je ubijena. Dozvolio da je mrzimo jer nas je napustila!"
Svakim udahom se plavokosa žena sve više nervirala i konačno zgrčila od bola.
"Ne dodiruj me."

Zapretila je prstom kada je Sem krenuo ka njoj pa se drugom rukom uhvatila za stomak. Odvratno je bolelo. Kao da joj je hiljadu strela zabijeno u stomak.
"Alisa?"
Natali se uplašeno uhvatila za butinu da bi shvatila da su joj pantalone skroz mokre. I Sem je video.
"Moja beba..."
"Sebastijane! Auto!"
Sem je viknuo i požurio do svoje supruge uzevši je u krila kao kakvo dete.

Neprijatan osećaj mi je prošao kroz kičmu dok sam se vozio do vile. Margaret je mirno sedela pored mene i igrala se s rukama. Tik, rekao sam. Ispred crne kapije me je dočekao niko drugi do Hari. Jedan od stražara koje je Sem zaposlio odmah po useljenju.
"Gospodine."
Verovatno je trebalo da pomenem preteranu formalnost koje nikada nije bilo s Grejem i ostalima.
"Treba da pretresem mladu damu pre ulaska u kuću."
Klimnuo sam glavom znajući za mere bezbednosti koje svi moramo da poštujemo. Margaret je izvila obrve, ali slegla ramenima kada sam dozvolio. Misli da smo čudaci, ali to mi ne smeta
"O, da, naravno."
Stražar Piter mi je signalizirao očima pa me poveo unutra usput zatvorivši vrata.

"Čista je."
"Ne radi se o tome gospodine. Znate za protokol, ali stvar je u sledećem: Gospođica Alisa, gospodin Sem i njegov posetilac gospodin Sebastijan su odveli gospođu Natali u privatnu kliniku zbog krvarenja."
Nisam stigao da razmislim.
"Devojka ostaje u kući. Motrite na nju, obećao sam joj pomoć."
"Razumem."
Čuo sam Pitera kako viče za mnom, ali već sam bio na putu ka garaži.

Nisam imao vozačku dozvolu, a nije mi trebala policija za vratom pa sam išao sporednim ulicama. To je jedino što sam naučio od hrpe budaletina s kojima su me strpali u tim. Privatna klinika Zdravlje je bila lako uočljiva zahvaljujući crvenim neonskim svetlima i osvetljenju na ambulantnim kolima. Dvorište je bilo prepuno ljudi, ali sve o čemu sam razmišljao jeste da se probijem unutra. Moram da dođem do sestre.

"Natali Kords. Trudna je, imala je krvarenje i doveli su je ovamo..."
Žena sa šaltera je kucala u kompjuter njeno ime i taman što je rekla broj sobe potrčao sam uz stepenice zbog gužve prokletog lifta.

"Alisa!"
Greg je dreknuo čim je ugledao Sema i čoveka pored njega, ali je pogledom potražio brinetu.
Sem je ustao sa stolice i krenuo prema njemu.
"Natali?"
Dečak je nakrivio glavu i Sem se na trenutak zbunio. To je bio njen pokret. To je Margo radila. Mora da mu je ostalo u sećanju par njenih tikova.
"Unutra su obe. Natali se iznervirala, ja...ja sam kriv za to."
"Je li beba dobro?"
U tom trenutku je doktor izašao iz sobe naspram klupe na kojoj je Sebastijan sedeo.
"Vi ste muž?"
"Ja sam joj brat. Je li moja sestra dobro? Beba?"
Doktor je klimnuo glavom pa preplep prste.
"Oboje su dobro. Krvarenje je prouzrokovano stresom, ali učinili smo sve što je u našoj moći da joj smanjimo bolove. Trenutno je pod sedativima tako da neka posete budu kratke. Ne dopustite joj da se nervira."
Otišao je ne čekajući odgovor ili dalja pitanja.
Pozer.

Greg je odmah krenuo ka sobi u kojoj je ležala Natali i jako joj stisnuo ruku.
"Hej."
Nasmešila mu se, ali tužnim osmehom jer čim ga je videla setila se onoga što kriju.
"Dođi ovamo ti mali klinjo. Zagrli me."
Greg se iznenadio ali ju je zagrlio smestivši glavu kod njenog vrata. Pridržavao se za krevet da je ne bi zgnječio i Alisa i Natali su razmenile tužne poglede. Čim izađu odavde moraće da mu kažu za Margo.

Sutradan je Alisa otišla po presvlaku za Natali. Sem i Greg nisu odlazili iz bolnice tako da je Sebastijan bio taj koji ju je vozio do kuće.
"Prvi put dolaziš kod nas i već prisustvuješ problemima. Žao mi je zbog toga i hvala ti što nisi otišao."
Alisa je dugo smišljala prikladan odgovor za ovog odbojnog čoveka i čak i kad ih je izgovorila nije bila sigurna da li je to ono pravo.
"Nema na čemu. Veoma ste zanimljiva porodica."
"Komplikovani smo."
Sebastijan je klimnuo glavom pa zaustavio auto kod prilaza vile.
Hari je otvorio vrata Alisi.

"Dobrodošli. Da li je gospođa Natali dobro?"
"Da, Hari, hvala ti."
Alisa je odgovorila, a ovaj se odmah okrenuo ka Sebastijanu.
"Gospodine...kao i juče..."
Sebastijan je klimnuo glavom i dopustio Hariju da ga pretrese. Kada je završio udaljio se i dopustio mu da uđe u kuću, a Alisu je grizla savest jer mu nije poverovala juče.
"Gospođice! Pre nego što uđete hteo bih da kažem nešto kako se ne biste iznenadili. U kući je prijateljica koju je gospodin Greg doveo sinoć. Rekao nam je da se pobrinemo za nju pa smo je Piter i ja smestili u njegovu sobu."

Alisa je podigla obrve.
"Zaista?"
Otključala je ulazna vrata i u hodniku ju je dočekala smeđokosa devojka Gregovih godina.
"Čula sam kola pa sam izašla iz sobe...da ne pomislite da sam provalnik."
Alisa je opet podigla obrve. Njen oprez ju je koštao prijateljstva i ljubavi, ali je bar uvek bila bezbedna. I pobrinuće se da njen brat bude.
"Čuvari su mi rekli da je Gregova sestra bolesna i da je on zato odjurio sinoć. Je li sad sve u redu?"
"Da, hvala ti. Ja sam Alisa. Gregova druga sestra. Ovo je porodični prijatelj Sebastijan."
"Ja sam Margaret. Možete da me zovete Margo."

Rekla je potpuno prijateljski i pružila ruku Alisi koja je prebledela. Na sreću brzo se pribrala pa uzvratila stisak.
To je bio trenutak kada je shvatila da ako žele da Greg ostane normalan nikada ne mogu da mu kažu šta se zaista desilo Margo...