TROUBLE ! by Valentina B.

TROUBLE (Episode 27)

Par sekundi sam čitala istih 5 riječi ispisanih na papiriću “Smješan si Harry” - rekla sam sasvim tiho, kada sam podigla svoj papirić zamišljeno gledajući put duge ceste ….

Jednim pokretom ruku, taj papirić sam rasparala..i još jednom , te zadnji put ostatak I stvorila ga u komade sitnih papirića koje sam bacila na pod. 

“Ne želim da se mjenjaš zbog mene” - šapnula sam, govoreći samoj sebi. Meni nije bilo važno kakav je on, ja nisam željela prihvatiti niti dobrog niti zločestog Harrya, jednostavno nisam željela niti jednog...zašto je bilo to tako teško shvatiti?.....

“Elena Isabelle” - majčina ruka me povukla prema sebi, kada sam ulazila u kuću. Znala sam jako dobro što me očekivalo , ali bilo je teško razgovarati sa ocem o ovome.

Prevrnula sam očima na sam njen glas, ta mi je žena svakih minutu, sekundu sve više I više živcirala, još joj nisam oprostila dio u kojem me nazvala droljom.

“Što sam sad napravila?” - isti tren sam ju upitala.

“Ipak neću reći tvojem ocu ništa” - šapnula mi je na uho

Zbunjeno sam ju pogledala.

“Zašto?”

“Nije važno” - prekrižila je ruke. Pogledala je preko ramena, svaki slučaj da moj otac ne dođe I čuje nas, djelovala je malo čudno možda bi čak I rekla prestrašeno.

“Želim da mi obećaš da se to više neće nikada dogoditi, u redu?” - njen glas bio je prijeteći. Moja rođena majka mi je prijetila.

“Ja nikad ne obećajem” - isti tren sam rekla, pomalo ironično.

Nikakva obećanja nisu dolazi u obzir, ja nisam obećavala jer sam inače sve to kršila.

“Što da radim s tobom Elena Isabelle” - uhvatila se za kosu, prelazeći nervozno preko nje I uvlačeći ruke u njenu dugu kosu.

“Za početak ne zovi me Isabelle, jer mrzim to ime” - zaprijetila sam joj.

“To je ime moje majke, ne budi tako greza” - isti tren je odgovorila.

Zakolutala sam očima. “Danielle, tvoja majka je imala užasno ime” - rekla sam joj.

“Ona je tvoja baka, pobogu” - iživcirano je još jednm prošla rukama po kosi.

Voljela sam ju nervirati, ta “mirna” žena kakvom se predstavljala uopće nije bila takva, I ništa me u vezi moje obitelji nije zanimalo. Svoju baku Isabelle sam vidjela dva puta u životu...zašto uopće razmišljam o njoj, zašto uopće razgovaram sa svojom majkom.

“Moram ići” - isti tren sam rekla, no u tom trenutku mi se začula poruka na mobitelu “Gdje ideš” - upitala me.

Izvadila sam mobitel iz džepa “Moram te vidjeti, H” - pisalo je u poruci.

Harry? Umorno sam puhnula u mobitel, čitajući još jednom tu poruku...vidio me je prije sat vremena I dao mi onaj papirić s “NJEGOVOM PROMJENOM” zašto me opet treba.

“Krivi broj” - isti tren sam mu vratila poruku, vraćajući mobitel u džep, no opet se začula poruka.

Moja majka je gledala moje postupke, ali ništa I dalje nije govorila.

“Djevojčice, važno je” - vratio mi je.

“I meni je važno da me pustiš na miru” - odgovorila sam mu.

“Oke onda dolazim u tvoju kuću”-

Što on je ...negdje....ovuda? ….snažno sam progutala, kada sam sakrila svoj ekran od mobitela I pogledala u majku koja još nije skidala pogled sa mene.